FELJTON - TRAVAR KOJI JE POKRENUO CRNU GORU IZ UČMALOSTI: Šćepan Mali nije bio samo nepismeni trava. Unapređivao vlast male crnogorske drža

ISTORIOGRAFSKA priča o Šćepanu Malom, i njegovoj vladavini, još uvek je nepotpuna i on je ostao enigma i jedan od najtajanstvenijih crnogorskih vladara za kojeg, nikad sa sigurnošću nije utvrđeno, ko je i odakle je.

Ruski car Petar III, Foto Vikipedija

I danas je priča o Šćepanu Malom priča koja je istinu pretvorila u prihvatljivu laž, priča o naivnom verovanju naroda varalici koja se pojavila u tadašnjoj Crnoj Gori, u kojoj je čovek i narod uvek prepušten sebi i svojoj sudbini. To su bili uslovi da se “pronađe" ličnost koja tom narodu treba kao vođa i uzdanica i u koga se polažu sve nade u spasenje i rešenja tekućih problema.Ta uloga je pripala nekom sa strane, ali sa oreolom slave velikog naroda. Tako je stigao u Crnu Goru, u ratnom okruženju, ništa manje nego zbačeni sa prestola ruski car Petar III. ( Ruski car Petar III, koji je nasledio 1762. god. na ruskom prestolu svoju majku Elizabetu, bio je unuk Petra I Velikog, sin Ane Petrovne i Karla Frederika. Nije mnogo bio oduševljen Rusijom, prezirao je rusko sveštenstvo, ruske običaje i nije mnogo mario ni za pravoslavnu veru i pored činjenice da je iz protestantizma prešao u pravoslavlje dolazeći tako na ruski presto. U pobuni, u junu 1762. god., svrgnut je sa prestola, a ubrzo i ubijen. Na njegovo mesto došla je njegova žena Katarina  II, žena velike pameti i neobične energije koja se čvrsto zalagala za politiku Petra Velikog, i pod čijom vlašću je Rusija bila imperijalna sila.)

I ONDA kada su stizala sasvim uverljiva pisma iz carske Rusije da taj stranac u Crnoj Gori nikako ne može biti ruski car, čitav narod, svi glavari i vojvode, nisu sumnjali u činjenicu njegovog postojanja, i to baš tu među njima. Što je stizalo više kleveta i optužbi na ime Šćepana Malog, za njegovo lažno predstavljanje za ruskog cara, to je narod sve više bio uz njega, sasvim rešen da ga čuva i sačuva, uprkos činjenicama koje su tadašnjim Crnogorcima bile neprihvatljive da je bio kukavica, da nije voleo oružje i ustručavao se od borbe i ratnih sukoba.

Ali, Šćepan Mali nije bio samo skitnica i lažljivac, nepismeni travar, sklon igri i zabavi, jelu i piću. Bio je preduzimljiv, snalažljiv, organizaciono sposoban da pokrene neke nove stvari. Gradio je i unapređivao vlast male crnogorske države. Taj napredak se lako uočavao, gradeći kule, puteve, zgrade i popisujući stanovništvo. Nije bio rođen za ratnika, ali je imao smisla da pokrene Crnu Goru iz učmalosti i potpune neizvesnosti.

To je bila značajna tekovina njegove šestogodišnje vladavine.

Međutim, postoje mnoge kontradiktornosti između istoriografskih činjenica i stavova koje je o Šćepanu Malom zauzela zvanična istoriografija, a koji se temelje na velikom broju neistina koje su izrečene na njegov račun. Zato je stvarna priča o Šćepanu Malom veoma složena. Za jedan, ne baš mali, veoma značajan deo stručne javnosti Šćepan Mali je bio “sramota" za istoriju Crne Gore. Takvi stavovi se temelje na osnovu onoga što je o Šćepanu Malom izrekla istoriografija i književnost.  (Kada je u pitanju književnost, misli se, pre svega, na Njegošev spev “Lažni car Šćepan Mali", objavljen 1850. godine  u Trstu.)

S DRUGE strane, kada se pogledaju rezultati njegove sedmogodišnje vladavine može se zaključiti da je Šćepan Mali bio jedan od najznačajnijih vladara u celokupnoj crnogorskoj istoriji. Često su rezultati njegove vladavine, u istorijskom smislu, bili potcenjivani, dok se mnogo više govorilo o neistinama vezanim za njegovu ličnost. Tako, npr. starija istoriografija govorila je o njemu kao avanturisti i samozvancu koji je značajan jer je prekinuo dinastiju vladavine kuće Petrović-Njegoš, a novija istoriografija, baveći se često Šćepanom Malim, isticala je njegovu državničku mudrost i sposobnost da, određenim merama, učvrsti vlast i zavede red i mir u Crnoj Gori. Takvih površnih zaključaka imamo i danas, i pored činjenice da se ni o jednoj ličnosti u istoriji Crne Gore nije toliko pisalo, ne samo na srpskom nego i na stranim jezicima (ruskom, italijanskom, francuskom, engleskom, češkom i turskom),  kao o Šćepanu Malom. No, i pored toga o ovoj znamenitoj ličnosti nije rečeno sve ono što je trebalo da se kaže. (O njemu su objavljivane vesti u novinama i godišnjacima širom Evrope. Brojne zbirke dokumenata o Šćepanu Malom, objavljivane su u Historijskom arhivu Dubrovnika, Arhivu spoljnih poslova Rusije, Državnom arhivu Venecije, Historijskom arhivu Zadra.)

KAD  politički mit (a Šćepan je to bio), čak i onaj koji je stvoren sa najboljim namerama, izgubi vizuru istine i zaglavi se u različite interpretacije koje služe dnevno političkim potrebama nastaju problemi. Zato, i danas kada se spomene ime Šćepana Malog pomislimo da je to onaj koji se lažno predstavio kao ruski car i naslednik ruske dinastije. Kada je ubijen i sahranjen, bez glave, u Brčelima u Crmnici Šćepan Mali je bio legenda, ali samo u narodu. Novi vladari, iz dinastije Petrović, nisu mnogo marili za njega. Vođeni svojim političkim interesom nastojali su da se o Šćepanu Malom ćuti, ili da se spominje samo kao car samozvanac. O njemu kao vladaru, čije je veliko istorijsko pregnuće imalo neosporan značaj za stvaranje i jačanje crnogorske države nije se govorilo. Tekst koji sledi je pokušaj autora da se na ličnost i delo Šćepana Malog, bez sumnje neobičnog čoveka, baci novo svetlo, pre svega sa stanovišta njegovog doprinosa stvaranju i učvršivanju crnogorske države.

Smrću vladike Vasilija nestalo je autoritativne, harizamatične i uticajne ličnosti koja je, koliko toliko, uspevala da održava međuplemensku slogu i okuplja plemena u borbi protiv Turaka. On je išao u plemena, prisustvovao plemenskim skupština, razgovarao sa plemenskim glavarima i drugim uticajnim ljudima što je omogućavalo da se plemena mire među sobom, a u vladici vide izvesni autoritet koji nije bio samo duhovnog karaktera.

Vladika Sava nije ni približno imao ugled vladike Vasilija. I dalje je stanovao u manastiru u Stanjevićima i bavio se svojim vinogradima i maslinjacima na obali...

I, U TAKVIM  istorijskim okolnostima, u kojima se nalazila Crna Gora, jedne večeri u “božićne posti”, kako se kaže u jednom izveštaju iz 1766. god., stigao je u Maine jedan nepoznat čovek, kas- nije poznat kao samozvani, lažni ruski car Petar III, odnosno Šće- pan Mali. On je i savremenicima bio zagonetka, koliko i njegovim kasnijim biografima, koji i do današnjih dana neumorno pokušavaju da pronađu neki dokaz njegovog pravog identiteta. Do danas se pouzdano ne zna ko je i odakle je bio čovek koji se predstavljao kao Šćepan.  (Prema nekim izvorima, prvi put je ime Šćepana Malog spomenuto u pismu francuskog konzula u Dubrovniku svom ministru od od 14.XII 1767. godine, da se jedan izaslanik ruskog dvora, koji se potpisuje Stefano Pikolo (Stefano Pikoli Buono col li Buoni), stavio na čelo pobunjenika u Crnoj Gori i da je izabran za kralja.)

Ne zna se ni kome je prvi put, navodno u poverenju, rekao da je on, zapravo Petar III, ruski car. Njemu bliska osoba arhimandrit Gligorije Drekalović tvrdio je, po Šćepanovoj izjavi, da je poreklom iz Habzburške monarhije i da je nepismen. Kapetan Paulić, koji je po naredbi Beča boravio deceniju posle Šćepana Malog u Crnoj Gori, govorio je da je bio dezerter iz Like, koji je neko vreme živeo u Bosni i Habzburškoj monarhiji, kao i da je čak deset puta menjao svoje ime. Rođak mitropolita Save koji je bio u Rusiji tvrdio je da on nije ruski car, ali jeste ruski general.

STVARANjE MISTERIJE

ŠĆEPAN je sam o sebi davao je različite podatke o poreklu čime je postigao da njegov identitet postane još zagonetniji. Vesti, nagađanja i glasovi, odakle je i ko je, međusobno se preticahu. Sam za sebe je rekao da je Dalmatinac, i da se preziva Rajičević, što bi značilo da je dolazeći odnekud sa mora nosio u sebi nasleđe trgovine i putovanja.

Nekima je govorio da je pristigao iz Janjine, ponekad da je iz Austrije, Trebinja, Bosne ...

Ponekad  da je Crnogorac, zatim Mainat, iz Mostara, a još veću misteriju stvaralo je što je ponekad izgovarao reči čije značenje ni danas niko ne može objasniti.

SUTRA: NAROD JE POČEO VEROVATI DA JE ŠĆEPAN RUSKI CAR

Preporučujemo

Feljton

0 7

FELjTON - GENERAL JE SAM IZGRADIO JAKU OBAVEŠTAJNU MREŽU: Pre ili kasnije Francuzi će se ponositi Binelom, a ne pilotom koji je bombardovao

20. 12. 2023. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - NATO POKUŠAVA DA VRBUJE GENERALA: Političari hteli da iskoriste Milanovića za međustranačke obračune

19. 12. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - KUPOVINA LjUDSKIH DUŠA U SRBIJI POSLE 5. OKTOBRA: Goran Svilanović -"Milanović je remetilački faktor u evroatlantskim integracijama

18. 12. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije