FELJTON - TODORU NA KOTORSKOJ RIVI NIJE ZADRHTALA RUKA: Turci su izabrali Todoru kuburu za atentat, a sačmu su zalili zmijskim otrovom
U PRIPREMI i odabiranju oružja za napad na knjaza Todoru su pomagali Sulečići, rođaci Selim-bega iz Tuđemila, pograničnog mjesta prema Crmnici, odnosno Crnoj Gori.
Specijalno napravljena kubura na kapsulu, koju su testirali držeći je u morskoj vodi više dana, svaki put je opalila i potvrdila se kao sigurno oružje. Stari Tuđemilci Alil Mustafić, koji je ovu priču čuo od svoga oca Sulejmana, a ovaj od đeda Ibrahima Zekova su kazivali da je Selim - beg lično pronašao parčad gvožđa i sačme kojom je kubura bila napunjena, a postarao se da se još zalije zmijskim otrovom kako knjazu ne bi bilo spasa , čak i ako bude lakše ranjen. Direktni potomci Selim-bega sada žive u Istanbulu, a da je bilo ovako potvrdio nam je i Mehmet Suljov Mujić, čiji je đed Smako, od kojeg je čuo, takođe bio savremenik ovog događaja.
Todoru pak nije zadrhtala ruka i dobro je ciljao. Bilo je to na kotorskoj rivi odmah ispred malih vrata i ulaza u kotorsku tvrđavu kod sadašnjeg Centra za kulturu. Neki očevidac je cio događaj prenio „Srpskom Dnevniku,“ od koga je „Srbsko-narodni kalendar za 1861“ preuzeo sve pojedinosti od kojih ovdje neke i prenosimo.
„U NEDJELjU u veče na Gospođine poklade (31. jula) između 6 i 8 sati svirala je vojnička muzika na širokoj poljani pred grad. Lovački kapetan g. Slavnić pošao je bio po kneza naprijed s barkom i došli su na muziku ranije nego li ikad.
U gospodskom društvu šetao se knjaz i kneginja neko vrijeme, a poslije odvojio se sam knez i s ađentom našeg konsula iz Skadra u razgovoru šetajući se tako je bio zanešen, da se nije opominjao ni na prvo društvo, ni na svoju kneginju, ni na kasno doba.
Kneginja mu se dva puta primicala govoreći: ’Dano moj, molim te da idemo doma.’
— 'Sad ćemo, po ure prije, po docnije, isto biva’, odgovorio bi joj. I pošlje je u baštu, da se još malo prošeta s g. Dojmom.
U 8 sati manje 10 minuta popraćen knez od mnogobrojnog naroda do barke i ugledavši u njoj svoga prijatelja g. kapetana Slavnića, reče mu: ’O, a tu si! A ja te gledah ovamo, neću li te viđeti, da idemo!’ Pak zaište struku da mu dadu iz barke i tek ogrnut da se pozdravi s gospodom pukne puška kao mina između družine i knez pojako lelekne: ’Ah, pogiboh!’, pak previje glavu na svoju kneginju, koja se s gospođama rukovaše. G. kapetan okružni kao izvan sebe začuđen potrči k njemu i poviče: ’Ajme, šta vam se dogodi, kneže?’ i knez odgovori mu: ’Molim te, prijatelju, ukloni se, dok nijesi pravedan i ti što dobio!’
...RANjENOG kneza nosio je krkače jedan Crnogorac, a drugi pridržavao mu nogu desnu.
Noseći ga preko grada do u kuću g. Bjeladinovića nije dao da niko progovori putem, govoreći: ’Mučite, meni nije ništa.’ Kad su ga metnuli na postelju, reče domaćinu:
’Vidiš, Stevo, kakvog gosta noćas imaš!’ Rana je grdna bila, po desnoj strani u dno rbata, i ljekari vadeći olovo našli su u njemu jedno poveliko zrno šiljasto i drugije pet komada. Pri najvećim mukama, kad su mu s druge strane prorezali i rane čistili, ovo je rekao bez jaukanja: ’E fala Bogu mene su svršili, ma su i sami sebe u sred glave ubili!’... “
OVAJ izvještač dalje navodi da je knjaz Danilo, iako smrtno ranjen, uprkos žestokim bolovima, prizvao knjeginju Darinku i zapovijedio joj da odmah uputi pismo vojvodi Mirku na Cetinje, naređujući da svak sjedi gdje se zatekao, da ni on ni sin mu Nikola nigdje ne izlaze iz dvora, da dobro čuvaju barut i oružje, da rubom cetinjskog polja udvostruče straže i nikoga ne puste da prođe u prestonicu dok ne izvide šta nosi i kud je naumio, da niko od senatora i perjanika ne silazi u Kotor…
On, inače, tvrdi da se u Kotoru niko nije plašio za knjažev život niti posebno brinuo o njegovoj sigurnosti. Ta atmosvera se bila, po svoj prilici, prenijela i na knjaževu ličnu pratnju jer su od desetak njegovih stalnih pratilaca te večeri uz gospodara bila samo dvojica.
Precizni i očigledno dobro upućeni hroničar čiji izvještaj iz Kotora prenosi „Srbskonarodni kalendar”, ne propušta nijednu pojedinost.
Smrtno ranjenog su unijeli u neku obližnju kotorsku kuću, a Todor Kadić se izgleda nije mnogo ni trudio da umakne iz ruku kotorske policije niti mu je više bilo do svoje glave.
Već na prvom saslušanju sve je priznao i potanko ispričao kako je i zašto ubio Danila.
U NARODU je ispredena legenda kako je navodno smrtno ranjeni knjaz tražio da mu dovedu Todora i da mu je ovaj navodno sve rekao što je trebalo. Mićun M.Pavićević, jedan od najplodnijih crnogorskih pisaca iz prve polovine dvadesetog vijeka, tu legendu je unio u svoju treću knjigu „Crnogorci u pričama i anegdotama“:
„Pošto je Todor Kadić ubio knjaza Danila — piše Pavićević — ovaj je živio još nekoliko sati i zamolio kotorsku vlast da mu dovedu Todora iz zatvora da se sa njim nešto razgovori. Doveli su mu ga. Knjaz reče:
— Zašto me ubi, Todore, i ko te nauči?
— Naučio si me ti i niko drugi, a ubio sam te zato što si oduzeo čast mojoj sestri i preudao je iza živa muža.
— Zar se to nije moglo platiti ničim do mojom glavom?
— Nije, jer da si imao i stotinu glava, ne bi mogao platiti sva zla koja si na pravdi Boga, učinio Crnogorcima i mene.
— Je li ti žao što si me ubio?
— Jest mi žao što ne mogah pretući i tvoga brata Mirka koji je još veći krvopija od tebe.
— Ajde, zbogom Todore, nećeš ni ti imati na ramena glave.
— Obraz ostaje, a glava moja nije ni bila.“
Knjaz Danilo je uistinu izdahnuo u kući Bjeladinovića u Kotoru tek dvadeset i četiri sata nakon ranjavanja, ali nema ni pomena da je u njegovim predsmrtnim časovima zaista došlo do susreta i razgovora sa Todorom Kadićem. Očigledno je da je narodu bio potreban takav „susret“ kako bi izrazio i svoj stav, i o djelu Zeka manitog i o činu Todora Kadića.
OSVETA KAO PIJANSTVO
ONIM što je uradio Todor Aleksin Kadić je upisao sebe u istoriju. Osveta je kao pijanstvo, nikad je dosta nije , a ljudi izgleda zlo čine da im se zlom vrati. Jedan metak koji je pogodio cilj bio je jači od stotina drugih plotuna i prosuo je mnogo krvi naokolo, izazvao velike nesreće, ubio mnogo života i ostavio tragične posljedice, koje se i danas osjećaju kao i podjele koje su tada nastale.
SUTRA: TODOR KADIĆ - MIT I LEGENDEKRAJ
JESTE LI SIGURNI DA PUTIN BLEFIRA?! Evo koliki je rizik od nuklearnog rata - Stigle najnovije stručne procene
DANIMA se mnogi građani pitaju koliko je realan rizik od nuklearnog rata nakon što je američki predsednik Džo Bajden ovlastio Ukrajinu da koristi rakete dugog dometa za napad na Rusiju, što je, prema novoj Putinovoj bezbednosnoj strategiji, razlog za rat, uključujući nuklearni odgovor.
21. 11. 2024. u 11:27
"SPREMITE SE ZA TREĆI SVETSKI RAT!" Nemačka upozorila građane, izdat dokument na 1.000 strana
GRAĐANI Nemačke upozoreni su da se pripreme za mogući treći svetski rat sa Rusijom, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin još jednom zapretio nuklearnim napadom.
20. 11. 2024. u 11:55
MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom
SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
21. 11. 2024. u 09:47
Komentari (0)