FELJTON - ZA "DEMOKRATE" U SRBIJI NIŠTA NIJE BILO DOBRO: Kralj Petar Krađorđrvić je sa ljudima iz naroda svraćao u kafane i pio kafu

U JEDNOM od prvih brojeva „Republike“ predstavljena je istorija Srbije iz ugla novih republikanaca.

Ivan Ivanić je bio srpski diplomata, putopisac, etnolog i novinar, Foto "Vikipedija"

Srpski narod se, prema ovom tumačenju u ustancima izborio za jednu „federalističku demokratsku upravu“. „Lukavi, sujetni i neskrupulozni vojvoda Miloš“ je „blagodareći milosti turskih paša i vezira i pomoći legitimističke Evrope...“ uspeo „...da se u jednom narodnom modus vivendi proglasi za naslednog kneza“.  Srbija je tako postala Milošev „spahiluk“ a narod „ovce za striženje“ u „najazijatskijoj formi vladavine“.

Nabrajajući plodove monarhije, autor članka nije mogao da pronađe ništa dobro: korupcija, nepotizam, rastrošnost, avanturistički ratovi... služenje „carističkoj Rusiji i polufeodalnoj Austriji”. Zaključio je da Srbija nije postala „hram otvoren svim ugnjetenim iz okolnih zemalja i paladijum demokratskog ideala Jugoistočne Evrope“.

Uopšte gledano, „krunisani razbojnici“ i „miropomazani jezuiti“ nisu Srbiji doneli ništa dobro.  Pritom, negativan odnos novinara Republike prema Velikim silama bio je očigledan, a pouzdanje da je narod naklonjen njihovim idejama aksiomatsko. Greška je bila, tvrdili su srpski republikanci, što je srpski narod „zalivao ovo Drvo Zla suzama i krvlju“, što je opozicija želela da reformiše monarhiju, umesto da se ugleda na Francuze koji su svoje „careve i kraljeve proterali“.

KRITIKA srpskih monarha bila je kod republikanskih demokrata sveukupna i duboka. Evo kako su videli vladavinu kralja Petra:

„Novi je... potpuno razumeo političku situaciju. I možda u novom režimu niko ne bi bolje od njega pasovao. On je odmah stekao simpatije sviju. Seljaci su u njemu gledali čoveka u šesetim godinama, punog iskustva i iskušenja. Popovi su u njemu nazirali jednog pobožnog starčića. Ćiftarija je u njemu videla skromnog i mirnog oca porodice.

Oficiri su držali da je zanavek nestalo favoritizma tetaka i ujni u vojsci. Svetina ga je volela. On je tu ljubav stekao na taj način što se grlio s najgorim adrapovcima na opštinskim svetkovinama, što je s ljudima iz naroda svraćao u kafane i pio kafu, što je objavio da je promenio raspored obeda u dvoru prema narodnim običajima. Za masu, to je dakle bio... građanin. Slobodumni su ga ljudi voleli i za njih je on bio idealan, demokratski... Dok je živeo u izgnanstvu, uvlačio se u društva anarhista i socijalista i primao je posete izgnanika i begunaca. Pomagao je narodne pokrete protivu despotizma poslednjih vladalaca.

Za borce nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja, on je čuvao tradiciju revolucionarne prošlosti. Učestvovao je čak i u jednoj narodnoj buni kao običan ustaš.

Polazeći u...... najavio je da ide da od nje napravi Švajcarsku. U jednom razgovoru rekao je da će on biti najbolji od svih predsednika Republike. Sve njegove besede počinju zavetom da će vladati kao strog ustavan i parlamentaran...

Ali... je jedno govorio, a drugo radio. Učvrstivši se, on je počeo svoju politiku koja ima jedan jedini cilj: vaskrs starog režima. Za njega je... prevrat bio samo sredstvo da se dokopa vlasti. Postepeno, on je isključivao liberalne elemente s vlade, sužavao jedno po jedno pravo i jednu po jednu ustavnu garantiju, dok najzad nije doveo današnje klot reakcionarno ministarstvo.“  

MALOBROJNE  republikanske demokrate videle su kralja Petra kao hajdučkog harambašu, ipak bilo je to malo preterano. Čak i kritičari ovog razdoblja odricali su monarhu veći politički uticaj. Olga Popović-Obradović tako, pozivajući se na skupštinske debate, navodi više primera kada su se i vlast i opozicija izjašnjavali o delovanju kralja u granicama njegovih ustavnih ovlašćenja. Dok se opozicija pitala čemu postojanje monarha ukoliko u skladu sa ustavom ne čuva ustav od terora vladajuće većine, poslanici vladajuće stranke tvrdili su da bi čak i takvo delovanje krune predstavljalo „državni udar“. 

Zbog teksta „Pismo švajcarskom kralju“ dvojica policajaca su ušli u redakciju, ostali su oduzimali novine na ulici, čak i iz ruku građana. Redakcija se branila da je reč o aluziji koja nije kažnjiva po zakonu.  U Jagodini je učenicima Učiteljske škole zabranjeno primanje bilo kakvih političkih novina. Štamparija je prekinula saradnju sa redakcijom, pa je sledeći broj štampalo drugo preduzeće. Novine Republika su u početku slane u jedanaest varoši širom Srbije. Ipak, broj primeraka koje su iz redakcije slali nije bio veliki, koliko su naveli oko stotinu.  (Posle tri izašla broja novina udvostručen je broj novina poslanih širom Srbije (posebno je ovde važan Niš, gde je upućeno čak 200 primeraka trećeg broja). Kao mesta gde žive pretplatnici javili su se i Minhen i Ženeva.)

NOSIOCI nastajućeg republikanskog pokreta u Srbiji bili su suprotstavljeni i crkvi. Kao najveću opoziciju videli su popove i kaluđere „čije tužbalice odjekuju zemljama Republikanske Demokratije“.  Razloge za kritiku koju je crkva, posebno preko Crkvenog vesnika, upućivala republikancima prepoznavali su isključivo u strahu crkve za „ukidanje ogromnog crkvenog budžeta i ispražnjavanje vekovima punjenih bisaga“.  Ovi sledbenici Voltera i Renana izjavljivali su da se ne plaše argumenata koji bi mogli biti izneseni u prilog Crkve. Vernici u nauku, međutim, dozvoljavali su religioznost ali kao lični izbor, pravo i slobodu. Zahtevali su „slobodu u crkvi i školi“ i posebno u politici, ali primere mešanja Crkve u politiku ipak su uzimali iz evropske istorije.

„Popa“ su konačni videli neprijateljem koliko i „Kralja“, jer je „predstavljao javnu opasnost za dušu Ljudsku koju Republikanska Demokratija ima da oslobodi kao i telo“.  

U TO vreme razvili su srpski republikanci i prve polemike. Autoru knjige „Maćedonija i Maćedonci“, Ivanu Ivaniću,  zamerili su negde napisanu tvrdnju da u Srbiji „ne može biti reči o delovanju neke republikanske partije“, već vesti o tome stižu zahvaljujući delovanju grupe studenata koja izdaje nedeljni list.  Poredeći ga sa olinjalim i bezbojnim malim birokratom iz Gogoljevog „Šinjela“, autori članka u „Republici“ optuživali su Ivanića za slabe naučne domete i lukrativno služenje vladi zarad posla u državnoj birokratiji, gde služi „dopunjavanju vladinih minhauzenovskih lagarija“.  (Ivan Ivanić je bio srpski diplomata, putopisac, etnolog i novinar, prvi i poslednji načelnik okruga Primorskog. Njegova supruga Delfa Ivanić bila poznata književnica i humanitarka, jedna od osnivača „Kola srpskih sestara“.)

ŠVAJCARSKA JE BILA UZOR

NA POČETKU serije članaka pod naslovom „Pisma iz Švajcarske Republike“, prema rečima samih autora članaka u „Republici“ najvažniji uzor republikanizma ipak je za Srbiju bila Švajcarska. U uvodnom tekstu, uz patos koji sledi zanesenost, naglašeno je kako Švajcarskom umesto prestola i skiptra vlada „ljudska sloboda“. Model uređenja švajcarske države prihvatali su srpski republikanci kao uzor za Srbiju. „Poredeći našu nesrećnu otadžbinu sa ovom idealnom zemljom, a videći sličnost među njima, mi smo morali naći u tome još jedan razlog više za misao da spas našeg naroda leži samo u ovakvoj društvenoj i političkoj organizaciji, kakvu nam pruža švajcarska konfederacija.“

SUTRA: POSLANICI U SKUPŠTINI KRITIKUJU KRALjA I PAŠIĆA

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - U ZATVOR ZBOG PISMA ŠVAJCARSKOM KRALjU: Prvo pismo "švajcarskom kralju" zapravo je bilo upućeno Petru Karđorđeviću

19. 10. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - DEMONSTRANTI TRAŽE USPOSTAVU REPUBLIKE: Socijaldemokrate su već 1904. godine došli su u sukob sa radikalskom vladom Nikole Pašića

18. 10. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - SRBIJA NIJE SPREMNA DA UKINE MONARHIJU: Nikola Pašić je govorio da "stvoranje republike znači napuštanje zavetnih misli"

17. 10. 2023. u 05:00

Feljton

0 2

FELjTON - BEČ I MOSKVA NE ŽELE SRBIJU KAO REPUBLIKU: Među zaverenicima nije bilo dozvoljeno da se govori o proglašenju republike

16. 10. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije