FELJTON - BEČ I MOSKVA NE ŽELE SRBIJU KAO REPUBLIKU: Među zaverenicima nije bilo dozvoljeno da se govori o proglašenju republike

KRIZA režima poslednjeg Obrenovića podstaknuta je, između ostalog, krizom monarhističkog legitimiteta – pitanjem nasleđa, ustavnom krizom...

Beograd neposredno posle majskog puča 1903.godine, Foto "Vikipedija"

Demonstracije, započete nezadovoljstvom zbog odluke vlasti o promeni isprava trgovačkih pomoćnika, dovele su do sukoba demonstranata i policije. Na zabranjenom zboru čuli su se i povici protiv monarhije i usklici u prilog uspostavi republike. 

Zaverenici su svakako planirali izbor kneza Petra Karađorđevića za novog vladara Srbije. Ipak, kada je posle prevrata obrazovana vlada pod predsedništvom Jovana Avakumovića, njena proklamacija najavila je povratak na snagu Ustava iz 1901, kao i zakona donesenih pre 25. marta 1903. godine. Sazvana je i Narodna skupština.  Ona je imala da odluči oko ustava i izabere novog vladara. Time je vlada suštinski budućeg kralja stavila u drugi plan, namećući mu ustav i pre nego što se vratio u zemlju. Bilo je izvesno i da je pitanje izbora monarha u izvesnom smislu formalnost: njega je u vreme zavere izvikala vojska, a podržavale su ga i Rusija i Austrougarska. Iako je bilo otpora dokumentima u kojima je slavljena uloga vojske – u čemu su učešća uzeli pojedini članovi senata radikali, među kojima i Pašić – kada je u skupštini na red došao izbor novog kralja poslanici su prvo aklamacijom izvikali novog vladara, da bi potom ovu odluku jednoglasno potvrdili poimeničnim glasanjem.

MALOBROJNI ali ugledni republikanci svoje mišljenje su predstavili i na neki način nagovestili buduće delovanje u tekstu koji su 31. maja/13. juna 1903. objavili u Dnevnim novinama. Zaverenici su, međutim, zabranili prodaju ovog lista.  Činilo se da su novine, a time i javnost, u Srbiji podeljeni oko toga da li da država ostane monarhija. Već u prvim vestima iz Srbije londonske novine postavile su pitanje koji će oblik vlade biti uspostavljen u Srbiji. „Rojterovi“  telegrami od 12. juna ukazivali su na mogućnost uvođenja republikanskog uređenja – istina, samo u naslovu, ne i u sadržaju vesti, što je vrlo indikativno.  U pojedinim novinama odmah posle vesti o sudbini srpskog kralja i kraljice naglašeno je da su mnogi civili privrženi uspostavi republike. Dok su u Srbiji čekali da knez Petar prihvati kraljevsku krunu, u inostranstvo su stizale vesti da su „vodeće novine naklonjene uspostavi republike“. Strane novine javile su konačno, krajem juna 1903, o jednoglasnom izboru kneza Petra za kralja Srbije. U jednim novinama, koje su u to vreme šampane u dalekoj Australiji, ukazano je i na postojanje republikanaca u skupštini koja je odlučila o izboru novog kralja. „Prilikom izbora kralja Petra republikanska manjina u skupštini, koja je želela uspostavljanje republike bila je utišana argumentima da Rusija i Austrija neće trpeti jednu republiku na Balkanu.“  

UPRKOS tome što ova vest iz Srbije, zapravo, počinje čestitkama koje je Petru Karađorđeviću uputio ruski car, u pasusu koji prethodi ovoj vesti o argmentima protiv republike stoji da „postoje indikacije“ da vojska želi da uspostavi trajnu diktaturu pretvarajući kralja Petra u kreaturu (a nonentity). Druge novine su istog dana objavile kako je „vojna partija“ (zaverenici prim. aut.) zapretila da će ubiti glavnog urednika „Odjeka“  ukoliko se bude zalagao za uspostavu republike. Za ovog urednika autor je još tvrdio da je nakon što se „odrekao svojih republikanskih načela“ postao ministar pravde.  Stvari su već tada bile jasne, makar kad je reč o stranim novinama: vojska će presuditi oko pitanja ličnosti budućeg kralja, „mnogi civili“ su naklonjeni uspostavi republike, drugi su, pak, za izbor princa Mirka Petrovića za kralja Srbije. Činilo se da, makar kad je reč o stanovnicima Beograda, nova dinastija ne uživa veću podršku. 

Ondašnji francuski poslanik u Beogradu verovao je da je republikanizam rasprostranjen u Srbiji. To mišljenje zasnivao je na demokratskim i egalitarističkim stavovima većine stanovnika kako Srbije, tako i Bugarske.

BEZMALO  četvrt veka posle Majskog prevrata iz 1903. godine, autori, od kojih su neki bili svedoci događaja, pisali su o pokušaju pojedinih samostalskih političara da pridobiju zaverenike za promenu oblika vladavine u Srbiji.  Nekoliko svedoka zapisalo je, a Siton Votson i Matej Bošković  potvrdili, kako su Jaša Prodanović, Vojislav Veljković i Jovan Skerlić savetovali pojedinim zaverenicima da ukinu monarhiju i uspostave republiku. Ipak, na sastanku zaverenika, koji je prethodio zajedničkoj sednici Narodne skupštine i državnog saveta, kada je za kralja i određen Petar Karađorđević, mogućnost promene oblika vladavine nije ni spomenuta.  Drugi izvori spominju grupu republikanskih samostalaca u kojoj je od ranije navedenih bio samo Jovan Skerlić, pored koga su bili i Milan Grol, Boža Marković, Jovan Žujović i Milan Marković, koji su „predložili“ razgovore sa zaverenicima. U ragovoru sa članovima zavereničkog komiteta Jovanu Žujoviću je bilo rečeno da „o republikanskom obliku vladavine nije bilo dozvoljeno ni govoriti“.  I liberalski prvaci Vojislav Veljković i Stojan Ribarac pokušali su u to vreme preko svog stranačkog druga i uticajnog zaverenika Đorđa Genčića, ali nisu imali nikakvog uspeha.  

SA DRUGE strane, u najopsežnijoj biografiji Dragutina Dimitrijevića Apisa, Dejvid Mekenzi na osnovu izvora daje donekle drugačiju sliku raspoloženja među zaverenicima.

Zaveru su listom činili oficiri, uglavnom oni mlađi i nižih činova. Jedni su, prema ovim svedočenjima, želeli da srpski presto bude ponuđen nekom princu iz Velike Britanije ili Nemačke, drugi su hteli da se na tron popne crnogorski princ Mirko, srednji sin kneza Nikole Petrovića, dok su ostali želeli republiku.  Ipak, bila je to manjina među zaverenicima – možda značajna u odnosu na „evropskog“ ili „crnogorskog“ kandidata – većina, predvođena Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, bila je za kneza Petra Karađorđevića. Da je pitanje oblika vladavine ipak bilo donekle razmatrano, svedoči obrazloženje o kome pišu savremenici ali i pozniji autori, prema kome je stanje u Evropi onog vremena bilo takvo da bi proglašenje republike u Srbiji bilo uzeto kao povod za vojnu intervenciju susednih carstava.    

Sudeći prema pisanju stranih novina, Srbiji je nekako i odgovarao „republikanski model“. Predstavljajući svojim čitaocima istoriju Srbije, jedne novine su zaključile tekst sledećom konstatacijom: „Priča o strašnoj sudbini ovog poslednjeg (kralja Aleksandra Obrenovića, prim. aut.) ovih dana odzvanja civilizovanim svetom. Ona je svedočanstvo o bezdušnosti i krvožednosti za koje nema uporednika čak ni u istorijama južnoameričkih republika. Neizbežna je pomisao da bi onaj ko danas prihvati krunu za samo par godina mogao da podeli sudbinu svojih ubijenih prethodnika.“

KLICALI REPUBLICI

DRAGIŠA Vasić zabeležio je raspoloženje na ulicama Beograda ujutro nakon puča u maju 1903.godine: Kada je ispred kafane „Pariz“ jedan major tražio od prisutnog kelnera da odnese jednu poruku, ovaj ga je pitao o sudbini kralja i kraljice. Kada je saznao da su mrtvi“, pitao je: „A sad šta smo, republika ili opet po starom.“  Nije dobio odgovor na ovo pitanje, a nestrpljivi oficir ga je oterao. Mnoštvo učenika koji su dolazili na Terazije iz pravca kafane „London“ klicali su tog jutra Srbiji, slobodi i republici. 

SUTRA: SRBIJA NIJE SPREMNA DA UKINE MONARHIJU

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - IDEOLOG SOCIJALIZMA SKLON PREMA MONARHIJI: Svetoduhovski ustav iz 1869. napisan je po uzoru na nemačku državu Baden-Virtemberg

14. 10. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

POLICIJSKA VLAST NAROD DELI U POLITIČKE PARTIJE: Cenzura je Stanojeviću "gledala kroz prste" zato što je kritikovao opozicione liberale

13. 10. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - REPUBLIKANCI IZVELI PRVI MODERAN ATENTAT: Zaverenici su imali naum da presto ponude budućem kralju Petru Karađorđeviću

12. 10. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije