FELJTON - CAR PETAR VELIKI ŠALJE SRBIMA DVOJICU UČITELJA: I patrijarh Arsenije III je pokušavao da organizuje obrazovne institucije
PORED odluke o ujedinjenju Sabor iz 1726. je doneo još nekoliko važnih.
Prva među njima je definisala odnos arhiepiskopa i eparhija u pogledu izbora episkopa koji su, da bi to postali, morali biti obrazovani, ali i narodu po volji. Arhiepiskop nije smeo izbor episkopa da učini samostalno, nego se morao dogovarati sa eparhijskim predstavnicima.
Trebalo je stvoriti organ 12 opštenarodnih epitropa (tutora) koji bi pomagali arhiepiskopu i brinuli uz njega o finansijama. Svaki stalež (duhovni, vojni i gradski) imao bi po četiri epitropa. U svakoj episkopiji je moralo biti postavljeno slično telo od tri epitropa, iz svakog staleža po jedan, koji bi pazili da, kada umre episkop njegova pokretna imovina bude zaštićena i preneta arhiepiskopu. Prvojerarh je sa tutorima brinuo o zaostavštini pokojnih vladika, isplaćivao njihove dugove i poslugu, davao im podušja. Nepokretnu imovinu bi nasledio novi episkop. Sve vladike trebalo je u svojoj eparhiji, gde god je to moguće, da otvaraju škole, a pre svega arhiepiskop „...veliku školu...dijačku, nemačku i srpskui. Kada episkop postavlja sveštenika morao je to da radi bez simonije, u skladu sa sposobnostima kandidata. Ako bi sveštenik došao u sukob sa parohijanima, episkop je trebalo da ga premesti na drugu parohiju. Kada neko nešto zgreši crkvi, episkop nije smeo da zatvara hram i proklinje, nego da pravdu traži na svetovnom sudu. Zahtevano je da se u svim eparhijama proglasi Svitak, tj. cenovnik svešteničkih usluga, koji je Sabor doneo.
CRKVENA lica nisu smela da poništavaju testamente ako su nezadovoljni ostavljenim. Sveštenici udovci su mogli posle smrti supruge još samo godinu dana uživati parohiju, a posle toga su morali otići u manastir. Episkopi nisu smeli oko sebe da okupljaju rodbinu, sem majke i sestre. Na svake dve godine su mogli da menjaju svoj testament. Sabor je zabranio privatnu imovinu u manastirima i tražio da monasi sve što donesu daju u zajednicu. U donošenju ovakvih odluka presudnu ulogu su imali svetovni poslanici, posebno oni iz Budimske eparhije, čemu se može pripisati i to da su neki njihovi zahtevi iz 1713. ovde ponovo našli svoje mesto.
Nisu sve odluke koje je Sabor doneo poštovane, što je izazivalo probleme u narednom periodu. Pokušalo se, istina ne sa puno uspeha, postavljanje vladika u dogovoru sa Eparhijskom skupštinom. Arhiepiskop Mojsije je posle smrti budimskog episkopa Mihajla Miloševića (21. februar 1728) novog vladiku želeo da postavi u dogovoru sa njom, ali su i on i Skupština tražili jedno od drugog da budu predložena tri kandidata, a da onda bude doneta konačna odluka. Petrović nije pristajao na zahtev Eparhijske skupštine, tako da na kraju nije bilo kandidature nego je svog protosinđela Vasilija Dimitrijevića izabrao za budimskog vladiku. Hirotonisao ga je januara 1729. i uputio u eparhiju u kojoj je Dimitrijević imao puno sukoba sa građanstvom.
SA DRUGE strane, odluka u pogledu škole koju osniva arhiepiskop uvažena je i tokom Petrovićeve uprave Arhiepiskopijom po prvi put je učinjen veliki napredak u organizovanju obrazovnog sistema kod Srba. Teška ekonomska situacija posle Velike seobe, u kojoj su mnogi Srbi izgubili sve što su imali, potom, česte smene na čelu crkve, ratovi i bune u kojima su Srbi bili angažovani na strani dvora, ostavili su malo prostora za bolju organizaciju škola, sve do Požarevačkog mira. Bilo je, ipak, pokušaja da se organizuju obrazovne institucije i patrijarh Arsenije III se 1698. obratio caru Leopoldu I sa predlogom da na Sečujskom posedu dozvoli osnivanje Gimnazije. U novoj molbi patrijarh je (16. jula 1706) tražio dozvolu da otvori nižu Gimnaziju, a da se Srbima dozvoli obrazovanje u katoličkim školama i univerzitetima bez pritiska da promene veroispovest. Njegova molba je ostala bez odgovora. Posle patrijarhove smrti Krušedolski sabor je uputio vladaru predlog da se iz prihoda Pakračkog vladičanstva uzme 2.000 forinti za osnivanje niže Gimnazije u Osijeku. Budimski poslanici su na istom Saboru tražila da se episkopi staraju o otvaranju škola, ali je inicijativa na obe strane prošla bez uspeha. Dok su patrijarh i Sabor želeli otvaranje srednjih škola vladar je pokušao da popravi stanje u pogledu osnovnih. Kada su na početku XVIII veka organizovana nova vojnograničarska naselja propisano je da u svakom od njih bude ostavljeno mesto za osnovnu školu i sesija zemlje za izdržavanje učitelja. Do popravljanja školstva na ovoj osnovi, ipak, moralo je da prođe još nekoliko decenija.
SREDNjE škole su postojale u većim ugarskim gradovima, u kojima su živele srpske zanatlije i trgovci. Gimnazije (gramatikalne škole) su bile isključivo u rukama katoličke crkve. Pored verske nastave u njima posebna je pažnja poklanjana učenju latinskog jezika preko kojeg se komuniciralo sa institucijama i carem. Dobro savladavanje latinskog jezika bivšim učenicima služilo je u poslovima koje su mogli obavljati za crkvu, školu ili lokalnu vlast. Katoličke gimnazije su se sastojale od šest klasa, a kao udžbenici korišćena su dela klasičnih autora, čiji je stil podražavan. Često su za učenike ovih škola postojali posebni internati.
Po ugledu na ove škole mitropolit Mojsije Petrović je posle Požarevačkog mira želeo da osnuje srpske srednje škole. Za njih su mu bili potrebni dobro obrazovani nastavnici kojih u srpskoj sredini nije bilo. Petrović je naročito strahovao od katoličke propagande i obrazovanih jezuita čije je delovanje posle 1718. počelo u Srbiji. Kako je ovde bilo sela bez sveštenika, jezuiti i misionari su videli šansu za širenje katoličke vere. Tvrdili su da u takvim naseljima stanovništvo ne može ostati bez hrišćanske utehe, pa su dolazili u sela da krštavaju, venčavaju i sahranjuju iako je to ranije radio najbliži pravoslavni duhovnik.
PROZELITIZAM je bio razlog da Mojsije Petrović učitelje ne traži među onima koji su razumeli ili govorili srpski jezik, a bili katolici, nego među pravoslavnim Rusima, koji su borbu protiv unije na prostoru današnje Ukrajine, vodili upravo kroz podizanje obrazovnog nivoa sveštenika. Zato se već 1718. a potom ponovo 1721. obratio caru Petru Velikom sa molbom da pomogne njegove napore za otvaranje jedne latinsko-slovenske škole u koju bi poslao učitelje i udžbenike. Car je 11. maja 1722. naredio Sinodu Ruske crkve da iz kijevskih škola izaberu dva učitelja za slovenski i latinski jezik i sa udžbenicima ih pošalju Mojsiju Petroviću. Naknadno je dogovoreno da Rusija godišnje ove učitelje plaća 300 rubalja. Mitropolitovom izaslaniku Vasiliju Maleskuu knjige su predate 1723, a 1724. određeni su učitelji, sinodski prevodilac Maksim Terentijevič Suvorov i njegov brat Petar.
OBRAZOVANjE SVEŠTENSTVA
ARHIEPISKOP Mojsije Petrović je još pre dolaska učitelja iz Rusije (1724) uputio poslanicu sveštenicima sa zahtevom da gde god mogu otvore osnovne škole za decu i starije ljude. Samo sveštenstvo je trebalo da se vežba u čitanju, pisanju i dogmatici, da napamet nauči Simvol vere, Sedam svetih tajni, Deset Božjih zapovesti i druge molitve, kako bi u tome mogli da poučavaju vernike. Materijalna oskudica je dugo bila osnovni problem pri osnivanju škola.
SUTRA: NESPORAZUMI BEČA I SRBA U TUMAČENjE PRIVILEGIJA
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (0)