FELJTON - SUDBONOSAN SUSRET SA GRČKOM PRINCEZOM: General Borivoje Mirković, uz pomoć engleskih službio, hteo je da izvrši još jedan puč

Jevđa A. Jevđević

11. 09. 2023. u 18:00

DO KULMINACIJE sukoba u Vladi došlo je 9. januara 1942. godine i svi ministri su se saglasili da podnesu ostavke. Kralj je ostavke prihvatio i mandat za formiranje vlade poverio Slobodanu Jovanoviću koji je bio zamenik premijera.

ФЕЉТОН - СУДБОНОСАН СУСРЕТ СА ГРЧКОМ ПРИНЦЕЗОМ: Генерал Боривоје Мирковић, уз  помоћ енглеских службио, хтео  је да изврши још један пуч

Predsednik Rutvelt i kralj Petar, Foto "Vikipedija"

Za razliku od Simovića koji je bio vojnik, Slobodan Jovanović je bio profesor Univerziteta, akademik i vođa Srpskog kulturnog kluba. Bio je čovek blizak dvoru ali i ličnost iznad svih partija. Imao je lepo mišljenje o kralju Petru i kralj je njega poštovao. Već u poodmaklim godinama trebalo je da bude arbitar među stranačkim vođama koje su bile u stalnom sukobu.  Na dan Jovanovićevog postavljenja, general Mihailović postavljen je za ministra vojske u znak zahvalnosti za njegovo izuzetno dejstvo u Jugoslaviji. On je bio jedini ministar u ovom kabinetu koji je tu funkciju vršio u zemlji. Prema izveštaju predsednika Vlade Slobodana Jovanovića od 23. februara 1942, jugoslovenske vojne snage su se sastojale od jednog nepotpunog bataljona Kraljeve garde sa 505 oficira i vojnika, zatim 346 vazduhoplovaca sa ukupno 105 oficira, podoficira i vojnika, što ukupno čini 1.072 čoveka.

Već na početku mandata novu vladu je uzdrmala pobuna vođa pučista u komandi Jugoslovenske vojske u Kairu. Okidač za ovu pobunu bio je kraljev ukaz o smeni dotadašnjeg načelnika Vrhovne komande generala, Bogoljuba Ilića i postavljanje na njegovo mesto potpukovnika Miodraga Lozića. General Ilić je odbio da preda dužnost izgovarajući se da ne veruje da je ukaz potpisao kralj, kasnije se čudio kako njega generala smenjuje potpukovnik i slično. Onda se umešao general Borivoje Mirković, vođa puča 27. marta koji je komandu uzeo u svoje ruke. Kao u u martu 1941, i u ovom slučaju je uživao podršku britanskih tajnih službi.

Ova pobuna poznata kao „Kairska afera“ tumačena je od strane zaverenika i predstavljana kao legitimno pravo oficira vođa puča tj. trojice generala Simovića, Ilića i Mirkovića da u odsustvu Narodne skupštine predstavljaju narod koji je njima dao „ovlašćenje“ u velikim narodnim demonstracijama da ga predstavljaju, te da niko nema pravo i nijedna Vlada se  ne bi smatrala narodnom ukoliko ne bi uživala poverenje  ova tri oficira.

Pošto su otkazali poslušnpost Jovanovićevom kabinetu, pobunjeni oficiri su odlučili da preduzmu sve mere ne bi li Simovića vratili na čelo vlade.

GENERAL Mirković je uz podršku britanskih tajnih službi nastavio ofanzivu protiv Vlade. Izdavao je naređenja kojima je zabranjivao izvršavanje bilo kakvih naredbi potpukovnika Lozića, objavljivao proglase kojima je loše kvalifikovao aktuelne ministre. Britanska komanda na Srednjem istoku našla je kao privremeno rešenje da jugoslovenske trupe stavi pod upravu generala Stona, koja je prividno neutralna, držala i dalje Mirkovićevu stranu.

Kralj Petar i jugoslovenska Vlada zauzeli su čvrst stav protiv pobunjenih oficira i uložili su oštar protest zbog toga što su britanski generali preuzeli komandu nad jugoslovenskim trupama na Srednjem istoku.

U ovom slučaju Britanci su ponovo pokazali svoje uporno mešanje u suverenost jugoslovenske vlade i otvoreno potkopavanje autoriteta vlade i kralja. „Kairska afera“ je do krajnosti zaoštrila jugoslovensko-britanske odnose.  O njoj je bilo reči i prilikom susreta kralja Petra sa američkim predsednikom Ruzveltom i Čerčilom krajem juna u Vašingtonu.

Iz Kaira su počele da stižu vesti da tamošnja britanska komanda želi da stvori neku drugu jugoslovensku vojsku, u stvari  da žele da prime u englesku vojsku sve koji žele da se bore „individualno“.  Kako je kralj u to  vreme bio u Americi, Vlada nije donosila nikakve odluke, ali je kao jedno od rešenja razmatrana i mogućnost da Vlada pređe u Ameriku.

Britanska diplomatija je očekivala da će se Vlada srušiti već pri prvim znacima pobune kao i da će Forin ofis uspeti da pridobije na svoju stranu mladog i neiskusnog kralja.

Ali Vlada je pokazala ogromnu odlučnost i podršku svih ministara, a kralj Petar je postao još odlučniji i oštriji u osudi vođa pobune.

U APRILU 1942. kralj je na jednom prijemu u oficirskom klubu u Londonu upoznao grčku princezu Aleksandru. Ona je bila ćerka grčkog kralja Aleksandra i princeze Aspazije.  Posle tog susreta nastavili su da se viđaju i ubrzo se između njih razvila ljubav. Ona je prešla u Kembridž da bi završila tečaj za bolničarke da bi bila bliža svom izabraniku. Aleksandra je kao i on odrasla bez oca rodila se pet meseci posle        njegove smrti, koji je umro od trovanja krvi posle ujeda majmuna. Petar i Aleksandra bili su praunuci kraljice Viktorije.

Posle mesec dana viđanja kralj je uz blagoslov kraljice Marije zatražio od grčkog kralja Đorđa  dozvolu da stupi u brak sa princezom Aleksandrom, što je on sa zadovoljstvom prihvatio. Srpski ministri u vladi bili su mišljenja da se kralj ne sme ženiti dok traje rat i dok srpski narod strada, bojali su se reakcije u zemlji da narod ne pomisli da kralj ne saoseća sa svojim narodom kad je zemlja ogrezla u krvi i kad nema srpske kuće koja nije zavijena u crno. Kraljica Marija koja je u početku podržavala ovu vezu i sama se kasnije usprotivila sklapanju braka.

KRAJEM maja kralj je primio poziv da ode u zvaničnu posetu kod predsednika Ruzvelta u SAD. Poseta je realizovana u junu 1942. Kralja je na travnjaku ispred Bele kuće sačekao predsednik Ruzvelt sa članovima svog kabineta. Tako je 24.juna sa najvišim počastima započela ova diplomatska misija čiji je cilj bio da se obezbedi američka pomoć za naoružanje jugoslovenske vojske.

Mladom kralju ukazana je počast da prvu noć provede u Linkolnovoj spavaćoj sobi. Te večeri obavešten je da će im se kasnije priključiti i Čerčil što je za njega bilo potpuno iznenađenje jer nije ni znao da je Čerčil u Americi niti da je odseo u Beloj kući. Čerčil se bojao da kralj ne napusti Britaniju, bilo mu je bitno da može da zadrži kontrolu nad kraljem i njegovom vladom. Sama vest da će kralj posetiti Ameriku izazvala je veliko uznemirenje u Forin Ofisu. Zato možda i nije bilo slučajno da se Čerčilova poseta Americi vremenski poklapa sa posetom kralja Petra.

Predsednik Ruzvelt je oduševio kralja svojom neposrednošću, prijateljskom ponašanju i stvaranjem opuštene atmosfere. U svom pozdravnom govoru Ruzvelt je rekao „Sledeći časnu tradiciju Vaših predaka, Vi ste u kritičnom trenutku, zajedno sa Vašim narodom, izabrali put koji su oni uvek sledili, put pravde i odbrane slobode. I tako ste stupili na stranu onih koji se bore za iste krajnje ciljeve, i to u trenutku kada je ta strana  bila u teškom položaju, prinuđena na povlačenje“.  Ruzvelt je odao priznanje hrabrim jugoslovenskim borcima i obećao pomoć gerili koju vodi general Mihailović.

POSETA KANADI

KRALj je posle posete predsedniku Ruzveltu otputovao u Kanadu gde se zadržao tri dana. U Otavi su ga dočekali generalni guverner Kanade Erl od Atlona i kanadski premijer Mekenzi King. Održao je govor u Kongresu i imao veliki prijem u Guvernerskom dvorcu gde je bilo više od hiljadu zvanica.Kralj je pored sastanaka sa političarima i svojim sunarodnicima imao brojne posete univerzitetima, fabrikama oružja, koledžima za vojnu obuku i brojnim privrednim organizacijama i kulturnim ustanovama širom Amerike i Kanade.

SUTRA: ŠUMSKI ĐENERAL ŠALjE KRALjU PETRU BLAGOSLOV

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

„Večiti derbi“ na velikom platnu: MaxBet i Evroliga predstavili film „Rivalstva“