Feljton

FELJTON - UDBA NAREĐUJE DA SE VRATI VENAC BLAŽA JOVANOVIĆA: Brojne Podgoričane koji su krenuli na Nikičinu sahranu Udba je vratila kući

27. 08. 2023. u 18:00

POSLE obaveštenja od dvojica oficira Udbe da joj je suprug izvršio samubistvo, Mila Prlja je sutradan 26. janura 1952. otišla u Ministarstvo unutrašnjih poslova Jugoslavije.

ФЕЉТОН - УДБА НАРЕЂУЈЕ ДА СЕ ВРАТИ ВЕНАЦ БЛАЖА ЈОВАНОВИЋА: Бројне Подгоричане који су кренули на Никичину сахрану Удба је вратила кући

Tamo je sprovedena do pukovnika Mijata Vuletića u čijoj kancelariji je njen Nikica "digao ruku na sebe".

"Nisu me pretresali pre nego što su me uveli u prostoriju, ali su iza mene odmah stala dvojica vojnika. Valjda su se plašili da ih ne pobijem" - gnevno će Mila.

- I opet su se pravdali da bi Nikicu, "da je bio kriv odmah razoružali i saslušali..."

"Hteli smo" - veli - "da porazgovaramo i vidimo šta se to kod njih u Voznom parku Udbe radi, jer ima tamo radnika koji nešto mute. Ne znamo šta ga je to pogodilo, ali dok smo materijal sa saslušanja tih radnika stavljali u fioku, vaš suprug je, iznenada, izvadio pištolj i ubio se mada za to zaista nije imao nikakvog razloga" - rekao je Vuletić i, pred još dvojicom oficira Udbe, dodao: "Da to nije uradio u službenim prostorijama, sahranili bismo ga uz sve počasti koje mu pripadaju. Ovako, neka porodica preuzme telo i sahrani ga."

FAMILIJA je odmah dala nalog da se odštampaju posmrtni plakati i oglasi smrt Nikice Prlje. Istovremeno, zakazala je i sahranu narednog dana, 27. januara 1952. godine u 15 časova na zemunskom groblju... Ali, toga dana kada je trebalo da se obavi sahrana, oko devet sati ujutro došla su dvojica oficira Udbe i porodici naredili da sahranu obave četiri sata ranije - u 11 časova.

"Rečeno nam je da na groblju ne sme biti nikakvih govora i da se svima koji se budu interesovali, govori da je Nikica kriv za svoju smrt - gnevno se seća Mila tih tužnih dana. - Odmah posle odlaska ove dvojice "udbaša", vratili su se mladići koji su raznosili i lepili umrlice. Žalili su se da su agenti Udbe poskidali sve umrlice koje su prethodno zalepili i da su im još pripretili, naređujući im da više ne smeju da ih lepe... Ubrzo smo saznali i da su brojnim Podgoričanima koji su već najavili da će doći na sahranu Nikice, naredili da ne kreću nigde i da se vrate svojim kućama, a vrhunac svega bio je da se venac koji je poslao Blažo Jovanović - vrati sa aerodroma!"

Nekadašnji predsednik Narodne skupštine Crne Gore Blažo Jovanović, ipak je našao načina da Mili i njenim sinovima - Draganu i Marku - izjavi saučešće. Čak je, dosta kasnije, stigao i njegov venac.

Porodica Nikice Prlje obavestila je i maršala Tita o smrti njegovog nekadašnjeg saborca i šofera koji je tokom deset godina "službovanja u Voznom parku Belog dvora i Rumunske (Užičke) 15", sa svojim vrhovnim komandantom prešao na točkovima više miliona kilometara!

"Jadni moj Nikica, šta uradiše od njega..." - navodno je samo tu rečenicu, prema pismu advokata Krstajića, rezignirano izustio Josip Broz.

O SVIM ovim i ostalim "protivurečnostima" Milan Žeželj, Titov komandant Garde, kako kaže, ništa nije znao.

"Čuo sam samo da je Prlja izvršio samoubistvo zbog neke malverzacije, a zbog koje je trebalo da odgovara. Tako mi je, barem rekao (Svetislav) Ćećo Stefanović koji je tada zamenjivao druga Aleksandra Rankovića u Državnom sekretarijatu za unutrašnje poslove Jugoslavije, odnosno, u Upravi državne bezbednosti. Nisam tada bio na sahrani, a ni u Beogradu. Sećam se da je Tito, kada je čuo da se Nikica ubio, zaista rekao: "Šta uradiše od njega" i da je zatražio iscrpan izveštaj o razlozima njegovog samoubistva.

Međutim, ondašnje glasilo Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, "Borba", objavilo je 5. februara 1952. godine, ovih nekoliko rečenica:

"Juče je pred većem Okružnog suda u Beogradu počelo suđenje kovaču Jovanu Marinoviću, Milanu Došenoviću, službeniku, i Budimiru Savoviću, mašinbravaru. Njih optužnica tereti da su, za vreme dok su bili zaposleni u "Remontu" u Zemunu, iz koristoljublja u znatnoj meri oštetili svoje preduzeće..." ("Remont" je bilo preduzeće Udbe, u kome je Nikica bio direktor).

ODAMAH po izricanju presude, Mila Prlja je od ove trojice "osuđenih" radnika "Remonta" dobila poruku da dođe kod njih radi "važnog razgovora". U stvari, prvenstveno su je zvali da je ubede da ode kod Tita i da mu kaže "čime se sve policija (po)služila da bi, ne znajući po čijem nalogu, okaljala Nikičinu čast i dostojanstvo.

"Udbaši su od nas tražili da svedočimo kako nas je navodno Nikica podsticao na malverzacije, da je on sve to priznao i da moraju i oni priznati, inače, će ih pobiti u zatvoru."

Marinović, Došenović i Savović su joj još ispričali da su im "udbaši rekli da je Nikica sahranjen tek kada su od njih iznudili iskaze kojima bi ga teretili i time njegovo (samo)ubistvo prikazali posve logičnim činom".

"Ovde treba istaći - navodi u pismu državnim i sudskim organima Milin brat advokat Ljubo Krstajić - čovečno i za one prilike, hrabro držanje ovih radnika pred sudom. Ne samo da nisu potvrdili ono što je Udba od njih tražila da kažu, već je jedan od njih smogao kuraži i ljudske hrabrosti da izjavi na sudu:

- Meni je bilo naređeno "odozgo" da uvučem Nikicu u kriminal...

Predsedavajući suda ga je prekinuo, ali kasnije je Milinom bratu, advokatu Ljubi, koji je prisustvovao suđenju, potvrdio da je taj radnik zaista "dobio taj zadatak od Udbe", ali da ne zna da li su i ostala dvojica radnika od Udbe dobila isto naređenje - "da Nikicu uvuku u kriminal". Svima koji su imali neke veze sa suicidom nekadašnjeg Brozovog vozača, bilo je posve jasno da je suđeno nevinim ljudima i da je sve bila "pravna farsa". kao i da je objavljivanje one notice u "Borbi", u stvari, bilo u "funkciji viših interesa"... Ali, onaj dečaćić koji je Nikicu probudio iz sna i te noći, pre onog kobnog jutra 25. januara 1952. godine, dugo se igrao sa njim, ništa nije znao o smrti koja je toga dana čekala njegovog oca. Danas je to odrastao čovek koji o ovom samoubistvu samo traži valjane činjenice...

POSLE razgovora sa trojicom osuđenih radnika "Remonta" koji su joj poverili svoje činjenice i šta je sve prethodilo suicidu Brozovog vozača u zgradi Udbe u Ulici kneza Miloša, Mila Prlja je zatražila da je primi na razgovor Mitar Bakić, jedan od bliskih Titovih saradnika, inače, "rođeni Crnogorac". Nadala se da će joj "drug Bakić" dati tačne informacije o samoubistvu njenog supruga, ali i najdobronamerniji savet, budući da mu je Prlja bio zemljak i saborac.

"Ništa ne preduzimaj" - posavetovao je Bakić.

- Čuvaj svoje narušeno zdravlje, jer i sama znaš da si lečena od tuberkuloze. Posveti se podizanju i vaspitavanju dece. Meni je bilo najvažnije da su me drugovi iz Udbe uverili da ti i deca nećete biti uznemiravani.

Bivša starešina devojkama-partizankama, koje su opsluživale Tita na Belom dvoru, Brionima i u Rumunskoj 15 i sekretar partijske organizacije do sredine 1946. godine, neko vreme se pridržavala Bakićevog saveta. Onda je odlučila da se obrati Titu...

MARŠALOVO IZVINjENjE

NEDUGO posle "samoubistva" supruga, pošto su joj "bolna osećanja i sećanja nagrizala dušu", Mila je odlučila da se obrati Brozu i izloži sve činjenice u vezi sa (samo)ubistvom supruga. Zakazan joj je i prijem kod Tita, ali kada se, zajedno sa bratom, pojavila u Titovoj rezidenciji, čekao je "general koga nije poznavala". On joj je preneo maršalovo izvinjenje što zbog državnih poslova ne može da je primi, predajući joj pritom Titov poklon za dvojicu njenih sinova...

SUTRA: MUČNINA I OPOROST IZOPAČENOG VREMENA