FELJTON - SVE UČESTALIJI NESREĆNI SLUČAJEVI NA BELOM DVORU: Zvanično najmlađi narodni heroj se ubio "zbog nesrećne ljubavi"...

KADA je autor ovog feljtona, tragajući za dokumentima koji bi "rasvetlili" nedovoljnu istraženu temu o "Brozovim samoubicama", razgovarao sa Milom (Krstajić) Prljom, prvom domaćicom Belog dvora na Dedinju, suprugom Titovog vozača Nikice Prlje, koji je takođe izvršio (samo)ubistvo, sasvim slučajno je spomenuo deo razgovora sa Dragojem Kosom, ličnim Brozovim ratnim i posleratnim ordonansom, o stradanju njegovog druga i zemljaka Lazara Štekovića, Srbina iz Bosne.

ФЕЉТОН - СВЕ УЧЕСТАЛИЈИ НЕСРЕЋНИ СЛУЧАЈЕВИ НА БЕЛОМ ДВОРУ: Званично најмлађи народни херој се убио због несрећне љубави...

Dragoje Kos, Titov lični ordonans, Foto Iz knjige "Titovi `besmrtnici` i samoubice"

- Jao, pa ja imam Lazinu sliku sa posvetom - skočila je Mila i otišla do ormara odakle je izvadila kutiju sa svojim ratnim uspomenama. - Lazo je bio miran i povučen čovek - odmah je nastavila - oličenje poštenja. Sa njim sam danima bila na Belom dvoru, sarađivala...

Kad su moje devojke koje su opsluživale drugove iz Politbiroa odlazile kod njih u Prateći bataljon na igranku, o njima sam ja vodila računa... Šta ja znam, zaljube se, ovo - ono, a ne sme se. Uvek sam mu govorila: "Lazo, pripazi mi na te devojke, molim te."

- Ma, ne brini ništa za njih, Mila - govorio bi mi Lazo.

Šteković je u Gardi imao nadimak Bosanac i, prema Milinom kazivanju, "on nije bio jedini koji je digao ruku na sebe"

- Dok sam bila domaćica na Belom dvoru, sve dok se nisam udala za Titovog vozača Nikicu Prlju, odnosno, dok se nisam porodila, ubilo se još nekoliko ljudi. Ubio se i moj zemljak Durmitorac, doktor... Ali, niko od nas pouzdano nije mogao da (sa)zna pravi uzrok tih samožrtvovanja... Neki su, možda, bili i naterani da se ubiju, po "metodi NKVD", kao moj Nikica... Lazo Šteković je sa još 30 do 40 boraca bio u Pratećem bataljonu, smeštenom u jednoj zgradi blizu Belog dvora. Tu se i ubio 1945, nepunih godinu dana posle oslobođenja. Nama je tada rečeno da je to učinio zbog neke devojke, ali, koliko sam ga ja poznavala, a znala sam ga veoma dobro, sumnjam da je pucao u sebe zbog neke curice...

Pravu istinu nismo mogli da saznamo. Samo nam je to rečeno, a onda je nastalo veliko ćutanje...

- Znate li uzroke - pravi razlog samoubistva zemljaka Durmitorca?

- Veoma dobro sam poznavala doktora, mog Durmitorca. Radio je pri Gardi, a ubio se u kući. Tada nam je saopšteno da je, tog dana kada se ubio pištoljem, navodno, njegova majka ujutru došla kod njega da ga probudi, da ide na posao, a on joj je rekao: "Idi, majko, skuvaj mi kafu." I dok mu je ona kuvala kafu, doktor se ubio. Durmitorca sam dobro poznavala, ali sam sa Lazom bila prisnija. Zaista smo Lazo i ja bili dobri drugovi... Niko više o njima nije progovorio ni reči...

TITOV lični ordonans Dragoje Kos, koji je na ovoj dužnosti bio ne samo za vreme rata rata već sve do svog penzionisanja, najbolje je poznavao Lazu Štekovića - Bosanca.

- Kao Lazin drug i zemljak bio sam određen da kovčeg sa njegovim telom pratim do rodnog Petrinja. Nikada neću zaboraviti tu dramu kada je naišao kamion u kome se nalazio martvački kovčeg sa Lazinim telom i stao pred kuću njegovih roditelja. "Dragoje, pa zar sa Lazom ovako dolaziš?" Tih dana su nas sa radošću očekivali naši rođaci, jer smo ih, pre no što se Lazo ubio, ranije obavestili da ćemo se zajedno pojaviti u selu... Ali, dogodila se tragedija.

- Govorilo se da se ubio zbog devojke koja je radila kod drugova iz Politbiroa?

- Ne verujem da se Lazo ubio zbog devojke. Znao bih da je to posredi. U pitanju je nešto sasvim drugo, a o tome se onda, strogo ćutalo.

NO KOS se nije usuđivao da se raspituje o uzrocima samoubistva svog drugara. Poput ostalih koji su bili u Titovoj službi, i Kos je morao da "prihvati" lakonsko saopštenje najmerodavnijih i najodgovornijih drugova o suicidu najmlađeg narodnog heroja ondašnje Jugoslavije - da je "drug Lazo to učinio zbog nesrećne ljubavi"...

- Verovali ste u tu priču? - pitao je ovaj autor Dragoja Kosa.

"O tome se onda nije smelo ništa da komentariše, a osim saopštenja naših rukovodilaca nije bilo drugih činjenica u koje je trebalo da verujemo", odgovorio je Titov lični ordonas.

A šta je Mila Krstajić Prlja rekla o svim tim ratnim, posleratnim, samoubistvima izazvanih Rezolucijom Informacionog biroa 1948. godine, ali i kasnijim, "mirnodopskim samožrtvovanjima" Brozovih saboraca i ostalih drugova?

"Onda nisam mislila kao sada... Nervira me ovo što čitam u novinama, što se sve piše i laže. Ima mnogo toga što čitam, a znam da nije bilo tako kako je napisano. Sada mislim da je i u ono vreme neko nekome smetao i da ga je zbog toga smicao. I to, ponekad, na najbrutalniji način..."

- To se ponekad i danas radi?

"Znam, ali u ono vreme na to nisam smela ni da pomislim. Bila sam ubeđena da je sve idealno, jer za te ideale smo se i borili u ratu. Tako su, uostalom, mislili i moj Nikica, doktor Durmitorac, Lazo Šteković..."

I NARODNI heroj Miodrag (Ranislava) Novaković - Džudža, grafički radnik, rođen 1919. u Ćupriji, "pregrmeo je i preživeo" sve ratne strahote, ali je i pored raznih privilegija, počasti i ugleda koje mu je u miru donelo "narodno odličje", ovaj nekadašnji komandant topličkog područja, izvršio je samoubistvo 1955. godine.

Novaković je imao 36 godina kada je - kako su to objašnjavali Udba i drugi "istražni organi" - "ispalio sebi u glavu hitac iz pištolja u trenutku nervnog rastrojstva". Šta je to nateralo Novakovića da samovoljno ode sa ovoga sveta i to kada je kao Titov oficir uživao sve blagodeti zagarantovane potpukovničke plate, sa svim ostalim prinadležnostima - terenskim dodatkom, dnevnicama i ostalim prinadležnostima visokog oficira JNA na dužnosti načelnika štaba divizije - njegovim ratnim drugovima ostalo je do kraja nepoznato i nerazjašnjeno. U ratnom, vojničkom dosijeu Miodraga R. Novakovića, između ostalog, ostalo je zapisano da je poreklom iz siromašne radničke porodice, da je posle osnovne škole izučio grafički zanat i da je bio "organizovani član sindikata beogradskih grafičara i pripadao grupi naprednih radnika, kao i da je učestvovao u mnogim demonstracijama beogradskog proleterijata".

Inače, te 1955. godine posle višegodišnjeg ideološkog prepucavanja sa Staljinom, i njegovih pretnji i podmetanja, Tito i jugoslovenski partijski vrh uspostavljao je nove odnose sa novi sovjetskim rukovodstvom. U kuloarima se govorkalo da motive Novakovićevog suicida treba tražiti "u protivljenju pojedinih drugova - komunista da jugoslovensko rukovodstvo zagazi u ove nove političke bare".

NESUĐENI POSLANIK

POSTOJE dve verzije o stradanju narodnog heroja Petra Drapšina, komandanta tenkovskih jedinica Jugoslovenske armije, kandidata za narodnog poslanika na prvim izborima za Ustavotvornu skupštinu 1945. godine. Po jednoj, "nezvaničnoj verziji", Drapšin je izvršio samoubistvo kada je, najpre kandidovan za poslanika, a potom bio "politički izigran i grubo povučen iz ove prve posleratne političke igre". Druga pak "zvanična verzija stradanja neustrašivog borca i ratnog komandanta govori da se 31-godišnji Petar Drapšin u jesen 1945. godine "oprostio od života nesrećnim slučajem dok je čistio pištolj". Zbog ratnih podviga, narodnim herojem proglašen 27. jula 1953. godine.

SUTRA: ZLEHUDA SUDBINA ŠEFA TITOVOG VOZNOG PARKA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)