FELJTON - DVE ŽENE SU UKRASILE SLAVNI GVOZDENI PUK: Flora Sends je jedina žena sa Zapada koja se borila kao vojnik u Velikom ratu

PRI komandi Topličkog gvozdenog puka u selo Doljane organizovana je bolnica za lečenje ranjenika i bolesnika za suzbijanje malaričnih oboljenja.

Flora Sends je postala kapetan prve klase srpske vojske , Foto "Vikipedija"

Pored kaplara Milunke Savić ovoj jedinici dobrovoljno i odlučno pridružila se još jedna žena - Engleskinja Flora Sends, bolničarka iz Bolnice škotskih žena koje su dale najveći organizovani doprinos u lečenju ranjenika u Srbiji 1915. godine.

Zanimljivo je kako je ta hrabra Engleskinja pristupila Topličkom puku u Makedoniji.  „U podnožju Babune vodile su se žestoke borbe, a u gradu je radila srpska bolnica. Flora je, međutim, želela da bude što bliže frontu, pa je sa zadovoljstvom prihvatila ponudu da stupi u ambulantu Drugog gvozdenog pešadijskog puka ’Knjaz Mihailo’. Tu je upoznala komandanta pukovnika Dimitrija Milića, koji ju je obavestio da puk uskoro kreće u povlačenje preko Albanije i da ambulanta mora biti ostavljena, a ranjenici i bolesnici otpušteni. Smirenim glasom je zatim rekao Flori: ’Bolje bi bilo da odete sada, dok se još može - još uvek možete preći preko granice u Grčku.’ Iznenađena predlogom uzviknula je: ’Ali ja želim da ostanem s Drugim pukom’. Komandant Milić kao da je očekivao takvu reakciju, pa je smireno nastavio da joj objašnjava ratne tegobe, kako bi je ubedio da promeni mišljenje. Flora se, međutim, nije dala, bila je uporna da ostane i pomaže u previjanju ranjenika tokom odstupanja. Kada se više nije imalo kud, Milić se, zanet mislima, okrenuo Flori i dodao: ’Pa, možda bismo mogli da vas uzmemo u vojsku.’

Milić je naglo ustao, skinuo sa svoje epolete oznaku ’2’, i prikačio je Flori na njen elegantni smeđi kaput. ’Eto, sada ste redov u Drugom topličkom puku srpske Prve armije.’

Koraknuo je napred pa dodao: ’Razume se, Vaše stupanje u vojsku moraće da potvrdi komandant divizije’. Zastao je pa dodao: ’Ali to će se sigurno urediti’.

POSLE toga Flora je dobila kobilu Dijanu i posilnog omalenog i dobroćudnog Dragutina, što su bile oficirske počasti. Vojnici su zavoleli novog člana svog puka i od milja je prozvali ’naša Engleskinja’. Nekoliko dana kasnije Flora je s pukovnikom Milićem bila primljena kod komandanta divizije pukovnika Vasića. U kancelariji komandanta bio je i kapetan O’Grejdi iz Britanske vojne misije. Još jednom su oficiri Vasić, Milić i O’Grejdi pokušali da ubede Floru Sends da se vrati u Solun jer se to još moglo, u suprotnom čekaju je veliki napori i potpuna neizvesnost. Flora se ponovo nije dala, odlučno je odbila povratak, želela je sa pukom preko Albanije. Pukovnik Vasić je ustao prišao Flori i rekao: ’Vrlo dobro - pukovnik Milić se o Vama veoma pohvalno izražava i pričao mi je koliko Vas puk poštuje, a Vaše prisustvo će, siguran sam, hrabriti vojnike pošto predstavljate našeg saveznika Englesku. Zahvaljujem vam i želim Vam sreću’.

Usledile su čestitke. Flora je izašla radosna što je postala srpski vojnik.”

Autor Luiz Miler u knjizi „Naš brat - život kapetana Flore Sends” slikovito opisuje ko je bila Flora Sends: Bila je jedinstvena pojava, otelotvorenje nezavisne, otvorene i odlučne „nove žene”. Ona je jedina žena sa Zapada koja se sa puškom u ruci borila kao vojnik u srpskoj vojsci, i kao vojnik uopšte u Prvom svetskom ratu. U aktivnoj službi stigla je do čina poručnika, a u rezervi je unapređivana još dva puta, do kapetana prve klase.

Tako su se u Topličkom gvozdenom puku našle dve hrabre žene-ratnice - Srpkinja Milunka Savić i Irkinja Flora Sends, što je jedinstven primer u ratovodstvu.

TOPLIČKI gvozdeni puk je pod borbom poslednji započeo teško povlačenje preko Albanije na Jadransko primorje. U stroju nalazila se i kaplar Milunka Savić. Nema tačno utvrđenih podataka gde, kada i u kojim borbama, koje je puk vodio u Makedoniji pred povlačenje preko Albanije, Milunka Savić teže ranjena u glavu i grudi. U dokumentarnom filmu „Milunka Savić - srpska heroina” navodi se da je ranjena u bici kod reke Struge, gde je Milunkin puk branio odstupnicu srpskoj vojci koja se povlačila na Jadransko primorje. Srećom, metak je promašio devojčino srce pa joj život nije bio ugrožen i mogla je s drugovima iz puka da krene u povlačenje preko Albanije. Njeni hrabri drugovi zdušno su joj pomagali da savlada novonastalu ratnu teškoću. Milunka im je bila od srca zahvalna, ali se i sama borila da savlada teškoće, pa čak da i sama pomogne njima u danima bez hrane.

U teškim danima povlačenja, Milunka se nije odvajala od vojnika. Ličila je na avet, ali nije klonula. Čim bi, uz put, videla neku Albanku, prilazila je, skidala šajkaču da vide da je žena i tražila - hleba.

- Ti asker, bre - govore joj Albanke i daju hleb. Delila je sa vojnicima poslednju koru.

Nikad nije pokazivala da joj je teško. I druge je bodrila da istraju...”

ZA DVA i po meseca (od sredine decembra 1915. do kraja februara 1916. godine) boravka na albanskom primorju, srpske trupe bile su izložene gladovanju, nevremenu i najgrubljem šikaniranju. U svemu tome najnezahvalniju ulogu odigrale su italijanske vlasti. Francuska je dopremala znatne količine hrane u Brindizi, ali su Italijani, koji su od saveznika bili zaduženi za prevoz hrane u Albaniji, sabotirali njen prevoz u albanske luke. Italijanski komandanti su čak pretili oružjem srpskim trupama ako pređu u „njihovu” zonu u Albaniji. Usled produženih patnji, broj nastradalih srpskih vojnika dostigao je stravičnu cifru od 143.000 ljudi.

Ostaci srpske vojske najzad su prevezeni na Krf, i to između 18. januara i 23. februara 1916, izuzev 9.000 vojnika koji su prevezeni u Bizertu i 13.068 vojnika (sa 10.144 konja), koji su do 5. aprila ostali u oblasti Valone. Ukupno je spaseno 158.000 srpskih vojnika.

Mnogi su, međutim, bili toliko iscrpljeni, da se nisu mogli oporaviti. Tako je za kratko vreme na Krfu i u Bizerti umrlo više od 7.750 srpskih vojnika. Događalo se da je samo u toku jedne noći na Krfu umiralo po više od 500 ljudi. Pošto nije bilo moguće toliki broj leševa zakopati, najveći broj preminulih vojnika čamcima je odvožen na ostrvo Vido, nedaleko od Krfa, gde su spuštani u more, koje je postalo njihova kolektivna „plava” grobnica.

Preživeli vojnici polako su se oporavljali. Blagodareći ishrani i nezi, koju su im saveznici pružali, blagoj mediteranskoj klimi na Krfu i širokoj morskoj pučini koja ih je štitila od nasrtaja neprijatelja, njihovim oronulim telima ponovo je prostrujao život, a iz njihovih logora počela je da odjekuje pesma i kolo brzi „Moravac”. To su bili prvi znaci da je srpska vojska još uvek živa i da nije kazala svoju poslednju reč..

BORILA SE CEO RAT

FLORA Sends stupila je u Toplički gvozdeni puk „Knjaz Mihailo”, Moravske divizije, u novembru 1915. godine, kao vojnik, borac. Baš u vreme kada je počela velika nemačka ofanziva i kada je srpska vojska krenula da se povlači ka jugu. Ratovala je uglavnom na bugarskom frontu, i u jednoj od mnogih bitaka za grad Bitolj, teško je ranjena. Posle ozdravljenja, borila se do kraja rata, odlikovana je Karađorđevom zvezdom.  O njenim podvizima pisali su „Njujork tajms“ , londonski „Tajms , njena slika,posle rata, izlazila je na naslovnim stranama u Srbiji i širom sveta.

SUTRA: NEUSTRAŠIVI BOMBAŠ SLAVNOG GVOZDENOG PUKA

Preporučujemo

Feljton

0 5

FELjTON - NEUSTRAŠIVI BOMBAŠ SLAVNOG GVOZDENOG PUKA: Objavu rata Srbiji vlada Austrougarske poslala je običnom poštom

03. 08. 2023. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - OTKRIVENA TAJNA SRPSKE HEROINE O DEVOJAŠTVU: U ratu sa Bugarima Milunka se proslavila, dobila je čin i medalju za hrabrost

02. 08. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije