FELJTON - OTKRIVENA TAJNA SRPSKE HEROINE O DEVOJAŠTVU: U ratu sa Bugarima Milunka se proslavila, dobila je čin i medalju za hrabrost

O TOME kada se, kako i gde Milunka Savić prijavila kao dobrovoljac u borbeni sastav srpske vojske nema zapisa u Savezu udruženja srpskih ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca u Beogradu, gde se čuvaju dokumenti o učešću dobrovoljaca u oslobodilačkim ratovima Srbije do 1918. godine.

Milnka kao komanidir jurišnog odeleljenja izmđu dve bitke, Foto Iz knjige "Milunka Savić Vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti"

Kompletni spiskovi ratnih dobrovoljaca iz tog perioda uništeni su nakon Drugog svetskog rata kada su komunističke vlasti zabranile rad Saveza, kvalifikujući ga kao velikosrpsku dinastičku organizaciju koja je delovala protiv novih vlasti.

Kako je Milunka uspela da se s puškom u ruci bori u balkanskim ratovima kada su žene mogle biti samo bolničarke, istraživači i analitičari, pisali su na osnovu Milunkinog kazivanja i zapisa u knjigama i časopisima.

Detaljne o Milunkinom ratovanju saznajemo iz knjige „Žene Solunci“ govore, novinara istraživača Antonija Đurića, koji je zapisao razgovor sa njom:

„Trošna kućica na Voždovcu. Osma ulica broj dvadeset pet. Kuća Milunke Savić. U njoj starica. Sama. Muž Veljko davno umro. Kćer Milena u bolnici. Tri usvojene kćeri: Zorka, Višnja i Milka - davno zasnovale svoj porodični dom.

Starica sama. Sa svojom ratnom pričom iz koje svaka reč može da uđe u istoriju.

JEDNOSTAVNO  želela je u rat! Ali kako? Znala je da je neće tek tako primiti. Dosetila se: odsekla je kosu, natukla šajkaču, obukla čakšire i koporan, pa zapucala u Beograd.

Stala ispred brkatog narednika koji je upisivao dobrovoljce. Kolebala se između dva imena: Milun i Milutin? More, svejedno, samo da me prime.

- Hoću pušku! - rekla je promuklim glasom.

I dobila je. To je bilo 1912. godine. Ali kasno se javila: tek što stigla na front  rat je bio završen. Turska voska bila je proterana iz Stare Srbije. Još  se držala utvrđenju u Skadru - svakog dana se očekivao pad ove tvrđave... Bila je Milunka  u ovoj opsadi i proslavila se kao bombaš...

U JULU 1913. godine izbi iznenada rat s Bugarima. I opet samo nekoliko dana. Bugari su poraženi na Bregalnici. Molili su za mir...I tih nekoliko dana bilo je dovoljno da se Milunka Savić proslavi. Dobila je kaplarski čin i prvu medalju za hrabrost. Ali, otkrivena je njena tajna”.

Kazivanje vojnog istoričara generala Milorada Prelevića, gotovo da se ne razlikuje od zapisa novinara Đurića. On tvrdi da je Milunku upoznao 1961. godine kada i nastaje njihovo  iskreno vojničko drugovanje. Prelević navodi kako je Milunka otišla u rat:

„Milunka reši da stupi u srpsku vojsku ne kao bolničarka već kao borac. Pošto je po ondašnjim shvatanjima ratovanje bilo isključivo muški posao, Milunka se poslužila lukavstvom. Imala je sreću da bude primljena kao borac, ali je neprekidno strepela da je ne otkriju kao žensko, zbog čega je ispod bluze prtenim uvijačem stezala grudi.

Učestvovala je u opsadi Skadra u sastavu Drinske divizije prvog poziva”.

„U Drugom balkanskom ratu bori se na bugarskoj granici, dobija čin kaplara i postaje komandir bombaškog odeljenja. Po završetku rata pohvaljena je i demobilisana.”

U DNEVNIKU francuskog vojnika, koji je početkom 1916. godine ležao u bolnici s Milunkom na Krfu i u Bizerti,  zabeležena je njena ispovest:

„Stajala sam oko sat vremena. Onda dođe red i na mene. Vežbala sam kod kuće u zabranu.

Oštro sam iskoračila ispred onog stola i nisam ni čekala da me pitaju izgovorila sam - Milun Savić, selo Koprivnica, srez Raška, javljam se...

Videh majoru osmeh oko usana...

-  Polako, momčino, kako reče da se zoveš?

-  Razumem, gos’n. majore, Milun Savić!

-  Imaš li kakve škole, Milune?

-  Ne, nije se moglo, sirotinja.

-  Dobro, de... Jesi li zdrav, Milune?

-  Kao dren!

-  Piši! Milun Savić, pešadija! Drinska divizija... Dobih i šinjel i čakšire. Tako narednik procenio. Jer sam uzela od oca neke stvari. Bile mi velike pa još i iscepane”.

PRLIČNO drugačije kazivanje Milunke Savić o odlasku u balkanske ratove zapisala je novinarka Ljiljana Banićanin, u zabranjenoj reportaži, aprila 1971. godine:

„Kada je izbio rat 1912. godine, ja sam prva iz sela otišla u okružnu komandu u Kruševac da se prijavim. Tamo su mi rekli da je sramota da žena ide u vojnike, nego da će me dati u bolničarke. Ja nisam pristala... Ali mene nije bilo strah rata,pa im kažem:

- Pošaljite vi mene u odred gde se najviše puca, ja volim borbu i disciplinu.

Meni je u vojsci bilo dobro. Svi su me vojnici žalili i govorili. ’Idi, sestro, u pozadinu’. Ali nisam sam  htela uvek sam bila u prvim redovima”.

Kako je otkriveno da je Milun ustvari Milunka, takođe postoje različiti zapisi u nedostatku autentičnih dokumenata.

MILUNKA, vrstan strelac i još bolji bombaš, hrabro juriša i nepogrešivo pogađa neprijateljski rov. U jednom naletu eksplozija bombe zamrači prostor. Milunka pade kao pokošena. Izvukli su je s bojišta i odneli u previjalište. Kada su joj raskopčali koporan da previju ranu ugledali su nestvaran prizor: pred njima je ležala žena-ratnik.

Njeno sećanje zapisao je novinar Antonije Đurić: „Dogodilo se ono čega sam se najviše bojala. Samo da me ne rane, mislila sam. Dobro, ako me već rane – neka to ne bude u grudi.

Otkriće da sam - žensko... Kad ono, kao za inat, metak udari u grudi. Osvestila sam se u previjalištu. Bolničar, stariji čovek, skida mi koporan da vidi gde sam ranjena.

Ustuknuo je i stao kao gromom pogođen. Počeo je da doziva u pomoć. Mislim, što je-tu je.

Ne mogu više da se krijem: nisam Milun, nego Milunka.

Hteli su odmah da je pošalju kući, ali je zapretila da će otići u - hajduke. Zadržali su je.

S njom nije bilo šale. Nije se više skrivala: svi su znali da je Milunka Savić. Uvažavali su je i voleli”.

JASMINA Lazarević, pisac romansirane biografije Milunke Savić „Devojka iz doline jorgovana“ tvrdi da je pravi Milunkin identitet, koja se u srpsku vojsku prijavila u muškom odelu kao dobrovoljac Milun Savić, otkriven u Prvom, a ne u Drugom balkanskom ratu.

Jasmina, dalje, ističe:

„Žena koja živi u muškom kolektivu devet meseci, boravi u rovovima, spava pod šatorima, presvlači se, ne može da krije toliko dugo identitet. Čak i da je izuzetno vešta, nezamislivo je da u jeku bitke izlazi iz rova i traži skrovito mesto da obavi fiziološke potrebe”.

MILUN JE MILANKA

U ISCRPNOJ i  detljani monogtafiji „Drinska divizija“ opisane su gotovo sve sudbine njenih ratnika. U ovom istoiografskom zaisu vrlo precizno je napisano: „U 1913. godini, Milunka Savić je ratovala u redovima Drinske divizije kao srpski vojnik Milun. Na Bregalnici je ranjena i tom prilikom je otkriveno da nije Milun, nego Milunka”.

SUTRA: NEUSTRAŠIVI BOMBAŠ SLAVNOG GVOZDENOG PUKA

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - BILA JE VEOMA ČVRSTA I JAKA ZA ŽENSKO DETE : U danima odrastanja Milunka je saznavala gorku stvarnost Srba na Kosovu i Metohiji

31. 07. 2023. u 18:00

Feljton

10 6

FELjTON - HEROINA PRED KOJOM SU BILI POSTROJENI PUKOVI: Milunka Savić borila se u svim velikim bitkama od 1912. do 1918.

30. 07. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - TEŠKO BREME PROŠLOSTI I SPOZNAJA SVIH ZABLUDA: Nasilje počinjeno y ime vere se ne smiruje i prenosi se iz generacije y generaciju

29. 07. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije