FELJTON - FUDBALERI PROSLAVILI ČUBURU ŠIROM SVETA: Sportski komentator, čuvenog glasa Radivoje Marković, takođe je bio Čuburac

VELIKA i slavna, stara Čubura imala je i mnogo poznatih ličnosti iz sveta profesionalnog fudbala.

Reprezentacija u Montevideu, 1930. godine, Foto Iz knjige „Nekadašnja Čubura beogradski Monparnas“

Takav je bio i dečko sa Čubure, idol među fudbalerima, Aleksandar Tirnanić Tirke, učesnik u istorijskom uspehu naše fudbalske reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, u Montevideu 1930. godine. Oduševljeni narod tada nije očekivao takav podvig mladih srpskih fudbalera. Tim koji će se pamtiti za sva vremena, a koji je zasijao u pobedi nad Brazilom i umalo osvojio prvenstvo sveta, mimo svih očekivanja, oduševio je tada sve svoje navijače, a naročito njihove vatrene obožavaoce, Čuburce!

Veliki je spisak onih Čuburaca koji su  dali svoj doprinos ne samo razvoju fudbala već i mnogim osvojenim klupskim i reprezentativnim titulama, naročito u posleratnom fudbalu. Pinplovalo se na Čuburi danonoćno, loptom ili krpenjačom, ako je trebalo i sa živim jajetom, uz želju da se postane besmrtan i uđe u legende! Čubura je upamtila i svog čuvenog inženjera Dobrivoja Zečevića, nekadašnjeg levog krila SK Jugoslavije i državne reprezentacije, Ljubu Lovrića, igrača i golmana SK Jugoslavije, koji je postao sportska legenda 1939, posle utakmice sa reprezentacijom Engleske. U poratnom periodu Ljuba je bio jedan od osnivača „Crvene zvezde“, bio golman a potom i selktor reprezentacija Jugoslavije.

Sportski komentator, čuvenog glasa i poznatog izraza „Ovo je drama u šesnaestercu”, Radivoje Marković, takođe je bio Čuburac.

POSEBNO  vredan pomena je Aca  Aranđelović, ne samo po fudbalskom umeću već i zbog njegove životne odiseje. Genijalni fudbaler, veliki intelektualac, Aca je za mnoge, a naročito za svoje Čuburce bio i istinski prijatelj. Biti dobar čovek, bila je najvažnija titula među ovim ljudima. Tek onda su dolazila u obzir sva ostala zvanja, diplome, ili profesije. Za Čuburce je bilo najvažnije da si „laf“.

Aleksandar Tirnanić Tirke, Foto FSS

A Aca je to bio, svi su ga ubrajali u svoje prijatelje.  Stanovao je u ulici Prestolonaslednika Petra, kasnije  ,,Maksima Gorkog“, igrao je za prvu posleratnu, najstariju generaciju „Crvene zvezde“. Posle utakmice Crvena zvezda - Poncijana u Trstu, marta 1947, na fudbalskom šampionatu, Aca je emigrirao u Italiju. Igrao je za razne italijanske klubove sa najpoznatijim fudbalerima, kao što su Piola, Kubala, Riva, Di Stefano...Prelazi zatim u pariski „Rasing”, a onda u madridski „Atletiko”. Iz Španije odlazi da u Montreal, zatim u Toronto. Najduže ostaje u Australiji, trinaest godina. Tamo je igrao za klub „Beograd” iz Adelaide. Od fudbala se oprostio u 47  godini. Posle dvadeset godina života po inostranim fudbalskim klubovima, multitalentovani Aca, nošen nostalgijom vraća se u Beograd. U zavičaju će svoje ogromno iskustvo i znanje stečeno po belom svetu primeniti u razvoju turustičkih organizacija. Ostale zapamćene njegove turističke ture po  Španiji , jer je  muzeju Prado izvanredno poznavao. Bio je i veliki ljubitelj i poznavalac opere. Poznavao je i bio prijatelj mnogih čuvenih operskih pevača, koji su ga često pozdravljali sa podijumima posle njihovih koncerata. Imao je neibičan hobi:  trenutna rešenja množenja nekoliko šestocifrenih brojeva. Ovu svoju sposobnost deminstrirao je jugoslovenskim televizijskim auditorijem u  emisiji „Od glave do pete” Milovana Ilića Minimaksa. Bio je ponos Čubure i  veliki dobrotvor,  pre svega ,,mecena“ naših istaknutih slikara.

U GALERIJI ličnosti iz fudbalskog sveta vredi pomenuti i doktora nauka Svetislava Milića.  Sa čuvene poljane, gde se danonoćno igralo i kalili  prvi  fudbalerski koraci  ,,kalili“ su ovde razni talenti, da bi kasnije od njih postajale čuvene zvezde i stigao je  najpre mladog tima ,,Crvene zvezde“. Kao prvotimac postaje član studentske reprezentacije Jugoslavije, sa kojom na „Univezijadi“ u Dortmundu 1953. godine, svaja zlatu medalju.

Rano je prekinuo aktivno bavljenje fudbalom i posvetio farmaceutskoj i naučnoj karijeri. Ceo radni vek je proveo u Institutu za medicinu rada ,,Karajović” SR Srbije u Beogradu.

Doktorsku tezu, pod naslovom „Biotoksikološki parametri pri različitim profesionalnim ekspozicijama olovu i ekspoziciji stanovništva `„Mezičke doline`“ odbranio je 1976.godine. Objavio je brojne naučne radove u zemlji i inostranstvu.

Ljubav prema fudbalu, nauci i prema životu na Čuburi, Svetislav je nosio u sebi kao jednako snažan osećaj. Zato je preuzeo treniranje beogradskog ,,Obilića“ i to je uspešno obavljao desetak godina. Osvojio je sa ,,Obilićem“i Kup Beograda 1973. godine -  bila je to kruna ovog trenerskog posla. U kasnijim penzionerskim godinama bio je jedan od osnivača ,,Zvezdinih veterana“, čija je svrha postojanja bila podsećanje na legendarne igrače i njihove uspehe. Isticao se organizovanjem  humanitarne pomoći ostarelim i onemoćalim nekadašnjim  velikim  igračima.

SNAŽAN OSEĆAJ

LjUBAV prema fudbalu i Čuburi, poznati fudbaleri nosili su u sebi kao jednako snažan osećaj. Iako su uglavnom bili porodični ljudi, jedan deo njihove ličnosti uvek je pripadao njihovoj zajedničkoj mladosti. Čubura njihovog vremena stekla se kao mala i dragocena celina u sklopu velikog grada, čiji je unikatni stil mogao da pruži kri- la onome koji je bio sposoban da dosegne i do samih legendi.

SUTRA:

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - KAKO JE SKADARLIJA NADŽIVELA ČUBURU: Čubura je bila poput „kaleidoskopa”, uvek je nudila drugačije doživljaje i slike

08. 05. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije