FELJTON - LOKOMOTIVA NA PARU PRKOSI NATO: Napadali razornim bombama, direktno gađana razvodna postrojenja

ODMAH posle bombardovanja trafostanice „Obrenovac“ u blizini termoelktrane „Nikola Tesla A“ organizovano je skidanje vlakana, u početku rukama a zatim i metlama, što se pokazalo kao najefikasniji alat.

Foto: Iz knjige „EPS tokom NATO agresije“

Kako se bližila zora, shvatili smo da je veoma teško ukloniti delove vlakana koja su pala na visoke delove portalnih stubova i po izolatorima dalekovoda. Zato je u toku dana angažovana mehanizacija sa platformama za prilaz visokom konstrukcijama. Posle dva dana čišćenja opreme, uspešno su uključeni dalekovodi i sabirnice 220 kV, što je omogućilo pokretanje i sinhronizaciju bloka 2 u jutarnjim satima 5. maja.

Efikasno otklanjanje posledica napada „mekim“ bombama kao da je izazvalo agresore da ponove isti napad, što su i učinili 7. maja u večernjim satima. Uz iskustvo od prethodnog napada i požrtvovanje zaposlenih, otklonjene su posledice napada i postrojenje 220 kV je uključeno pod napon u toku dana 8. maja 1999. godine.

SHVATIVŠI  da nije ostvario cilj i doveo do potpunog prekida snabdevanja električnom energijom, agresor je počeo sa napadima razornim bombama. Direktno su bombardovana razvodna postrojenja u TE „Kolubara“ i u Obrenovcu. Prvo razorno bombardovanje u Obrenovcu bilo je 23. maja, kada su pogođena oba razvodna postrojenja 220 kV i 400 kV sa po jednim projektilom. Razoreno je nekoliko portalnih stubova u spojnim poljima sa izolatorima i sabirnicama, rastavljači i prekidači, kao i merni transformatori.

Takođe je oštećeno nekoliko kućica sa upravljačkom i zaštitnom opremom. U toku dva dana, odvojeni su oštećeni delovi sabirnica i uključen je napon, što je omogućilo rad bloka u elektrani A. Osam  dana kasnije, izvršen je najžešći napad iz vazduha sa po dve razorne bombe na oba razvodna postrojenja u trafostanici „Obrenovac“. Oba postrojenja su pretrpela veliku štetu, uništen je i interkonektivni transformator 400/220 kV, a oštećena je i komandna zgrada.

Tog jutra se okupila grupa zaposlenih i rukovodilaca i, bez panike i straha, sagledala posledice bombardovanja, napravila plan za hitnu sanaciju koja će obezbediti sigurnu funkciju preostale ispravne opreme. U toku dogovora oko radova, iznad postrojenja je u brišućem letu preleteo avion i bombardovao dalekovodni stub na obali reke Save. Nekoliko minuta posle ovog napada, začula se eksplozija bombe u selu Zvečka, udaljenom oko tri kilometra, gde je bombardovan najveći antenski sistem Radio Beograda. Istog dana su formirane ekipe zaposlenih u TENT A i specijalista iz drugih firmi kako bi se osposobio deo razvodnog postrojenja 220 kV.

SANACIJA i modernizacija trafostanice: Radilo se svakog dana od jutra do večeri, a prekidalo se samo kada je stizalo obaveštenje o vazdušnoj opasnosti. Pouzdane informacije o vazdušnoj opasnosti dobijane su i preko pejdžera, od Saveza radio-amatera Srbije.

Sa velikim požrtvovanjem radnika i rizicima po njihovu bezbednost, uklonjena je oštećena oprema, a zatim je proveravana ostala oprema sa kojom su formirana „nova“ razvodna postrojenja. U pojedinim danima radilo je više od 100 radnika raznih specijalnosti. Nedostajuća visokonaponska oprema nabavljena je od „Minel Rasklopne opreme“, Beograd i od „Energoinvesta“, Srpsko Sarajevo.

Poseban problem je bio nedostatak opreme za upravljanje i zaštitu, koja je bila relejnog tipa, proizvedena pre nekoliko desetina godina većinom u inostranstvu. Na predlog inženjera i uz saglasnost poslovodstva JP TENT, odlučeno je da se izvrši kompletna modernizacija upravljanja mikroprocesorima, koji su povezani sa daljinskim stanicama i centralnom radnom stanicom u kojoj je instalisan program SCADA. Primena računarske tehnike zahtevala je i novu tehnologiju prenosa signala i merenih veličina primenom optičkih kablova.

VREMENA nije bilo da se prvo urade projekti i kompletna dokumentacija, već su električne šeme crtane na licu mesta i odmah je vršeno povezivanje i provera. Kompletnu računarsku opremu isporučio je Institut „Mihajlo Pupin“, a u saradnji sa zaposlenima TENT.  A, urađeno je programiranje, ispitivanje i puštanje u rad. Sve je rađeno u ratnim uslovima, bez većih grešaka i u izuzetno kratkim rokovima.

Otklanjanje kvarova i ona prva, neposredna sanacija štete na razorenim postrojenjima odvijala se tokom ratnog stanja. Zato se uvek treba sećati tih ljudi i firmi. Sve to su radili zaposleni u TENT, a i specijalizovane ekipe sledećih preduzeća: „Elektroistok“ - Izgradnja, Beograd, Institut „Mihajlo Pupin“, Beograd, „Minel - Rasklopna oprema“, Beograd, Institut „Nikola Tesla“, Beograd, „Energoprojekt Entel“, Beograd, „Termoelektro Enel“, Beograd, „Minel transformatori“, Beograd, zatim, „Energoinvest“ Srpsko Sarajevo, Elektroprivreda Crne Gore, „Elektromontaža“, Nikšić, JP „Elektrodistribucija Beograd“ - Pogon Obrenovac, „Energomontaža“, Beograd, „Jadran“, Beograd i Zanatska zadruga „Sloboda“, Obrenovac.

„ZBOG  dejstava razornim bombama po trafostanici 400/220 kV, na koju je priključeno šest termoblokova TE „Nikola Tesla“ A, prekinuta je veza elektrane sa prenosnom mrežom. Posle bezbednog zaustavljanja svih agregata i delimične konzervacije ostalih postrojenja, elektrana je bila van pogona 12 dana. Za ponovno kretanje u pogon i potpalu kotlova bilo je neophodno da se termički pripremi mazut (koji je bio potpuno hladan). Naime, za korišćenje mazuta neophodno je da se zagreje oko 100°S. Kako je stara pomoćna kotlarnica demontirana pre desetak godina, na scenu je stupila parna lokomotiva Jugoslovenske železnice. Ideja je potekla od iskusnih rukovodilaca i železničara Železničkog transporta elektrane. Industrijskim kolosekom, kojim se prevozi ugalj iz RB „Kolubara“, stigla je parna lokomotiva sa pomoćnim vagonom u kome je bila posebna vrsta uglja.

Lokomotiva je postavljena na kolosek u blizini rezervoara mazuta i njen kotao je metalnim crevima povezan sa cevima grejača u rezervoaru. Rutinskom potpalom kotla lokomotive, pojavio se beličasti dim koji se uzdizao iznad elektrane i kao da je prkosio njenim visokim dimnjacima. Kada je vodenom parom iz lokomotive mazut zagrejan, uspostavljena je cirkulacija kroz instalacije blokova 1 i 2. Prva potpala vatre izvršena je u kotlu bloka 2 koji je i sinhronizovan 9. juna, kao i blok 1. Parna lokomotiva je ostala u elektrani još desetak dana kao nužni izvor vodene pare u slučaju prestanka rada svih kotlova. To se nije dogodilo, iako je bilo veoma složenih i rizičnih stanja u elektroenergetskom sistemu do prestanka agresije.

SUTRA: SAČUVATI ČOVEKA I OBEZBEDITI STRUJU

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - SVETLA JE BILO OD PRVOG DO POSLEDNjEG DANA RATA: I ratni komandanti brinuli o stanju elektroenergetske mreže

18. 04. 2023. u 18:00

Feljton

4 4

FELjTON - KAKO SU NATO BOMBE GASILE ELEKTROPRIVREDU SRBIJE: Klasična demonstracija vojne neobuzdane sile

15. 04. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - MILIONSKI POSAO UOČI NATO AGRESIJE: Predsednik Vlade Srbije najavio bombardovanje 24. marta

19. 04. 2023. u 18:00

Srbija

0 1

SEĆANjE NA OFICIRE POGINULE U NATO AGRESIJI: U Smederevu položeni venci na spomenik stradalim članovima 250. raketne brigade

19. 04. 2023. u 15:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije