FELJTON - NAJAVA PRONALASKA KOJI ĆE ZAPANJITI CEO SVET: Fluidna dioda - od crpenja nafte, do motora sa unutrašnjim sagorevanjem

HJUGO Gernsbak, urednik časopisa Electrical Experimenter posle uspostavljenog kontakta sa Teslom osigurao je usluge nadarenog ilustratora Frenka R. Pola.

Foto New York American, 1928.godine

 Predodređen da bude najveći naučnofantastični umetnik dvadesetog veka, Pol je mogao da ”pretoči mogući razvoj bilo kog izuma... čistu zamisao u fantastičnu sliku” Sklon crtanju futurističkih pojava, kao što su džinovski insekti i svemirski brodovi, koji lete oko planeta i najrazličitijih čovekolikih ludih naučnika koji osvajaju galaktička carstva, Pol je napredovao do mesta glavnog ilustratora naslovnica časopisa Electrical Experimenter, a kasnije i Amazing Stories i Science Wonder Stories.  Njemu je povereno da završi oslikavanje Teslinog tornja. Taj crtež, upotpunjen osposobljenim vordenklifskim odašiljačima i Teslinim beskrilnim aerodinamičkim profilima iz kojih isijavaju smrtonosni zraci prema dolazećim brodovima, nije postao samo fantastična naslovnica Electrical Experimenter, već i središnji deo čarobnjakovog novog zaglavlja na pismima.

Pre nego što je otišao, u junu 1917, izumitelj je pisao Džeku Morganu optimistički se nadajući, zbog novog razvoja situacije da će otplatiti dug finansijeru ”za oko četiri meseca... Još čekam svoj veliki brod, ali imam neviđenu priliku pošto sam usavršio jedan izum koji će zapanjiti ceo svet”.  Tesla je zagonetno rekao da će taj izum ”predstavljati efikasno sredstvo za presretanje opasnih podmornica”. Ne zna se da li je govorio o dalekometnom radarskom sistemu, torpedu sa daljinskim upravljanjem, ili nečemu drugom.

NAREDNOG meseca Tesla je otišao u Čikago i tamo je ostao do novembra 1918, radeći za "Pajl nešenel" na usavršavanju svojih turbina. Okrenuvši novi list, štrkljasti mehaničar je tokom dana mogao da nastavi svoju borbu sa demonima posvećujući se potpuno novom poduhvatu. Noću, kao nadahnut pisac, vrsni stručnjak je pisao prvu verziju svoje proširene autobiografije.

Uglavnom se oslanjao na sopstvena sredstva u strahu da ne prouzrokuje teškoće sa novim saradnicima. Znao je da će na kraju dobiti nadoknadu jer je čikaška kompanija potpisala sporazum kojim je obećala ”isplatu u gotovini i garancije” u vezi sa istekom njihovih prava, ali su problem postajale kamate.

Foto New York American, 1928.godine

Napredak na turbinama ometale su brojne prepreke. Međutim, izumitelj je bio oduševljen ”neobično efikasnim osobljem” i ukupnom organizacijom firme u Čikagu. Kada bi se diskovi mogli okretati brzinom od 10.000 do 35.000 obrtaja u minuti, centrifugalna sila bi ih izdužila. Stoga su bili podložni trošenju i izloženi riziku da puknu nakon dugotrajne upotrebe. Skeptični inženjeri su to smatrali kobnim nedostatkom, a Tesla je nastojao da opovrgne tvrdnju da je opterećenje bitan činilac u radu svakog motora. Zbog toga je mnogo vremena u Čikagu proveo isprobavajući različite legure i smišljajući sredstva za trenutno regulisanje ortorotacione brzine i centrifugalnog pritiska da bi smanjio faktor opterećenja. ”Na primer, pretpostavimo da pritisak pare u lokomotivi varira od 50 funti po inču (3,4 bara) do 200 funti po inču (13,7 bara), bez obzira na brzinu, to neće ni najmanje uticati na... rad turbine”.

U JANUARU 1918. američka Kompanija za proizvodnju mašina raspitivala se za postavljanje jedne od Teslinih turbina u avion, a nekoliko meseci kasnije, Kompanija za proizvodnju pneumatskog alata u Čikagu takođe je izrazila zanimanje za to. Tesla je pisao Džordžu Šerfu, svom partneru u Njujorku, očekujući da će izum zaraditi 25 miliona dolara godišnje. Međutim, bilo je dosta poteškoća u usavršavanju turbine, a Tesla se još nije bio oslobodio brojnih životnih problema kao što su bili dugovi i stalna parnična zavrzlama. U toku leta, izumitelj je ušinuo leđa i bio je primoran da leži nekoliko nedelja.

Za vreme svog boravka u Čikagu, Tesla je izračunao da njegovi poslovni troškovi iznose 17.600 dolara, a prihodi 12.500. "Pajl nešenel" je probao da se izvuče iz svog duga poslavši ček na 1.500 dolara, ali Tesla je vratio tu simboličnu isplatu i zapretio tužbom.
Pre nego što se vratio na Menhetn krajem 1918, izumitelj je otputovao u Milvoki da poseti ljude iz Alis Čalmersa. Tamo ga je dočekao prepredeni, ali pedantni glavni inženjer Hans Dalštrand. Nakon što je priložio razne članke i podatke o svom radu u Edisonovoj stanici i "Pajlu", sklopljen je ugovor po kome je trebalo da se vrati u Milvoki i napravi motor sa Dalštrandom. Od početka skeptičan, učeni inženjer je nevoljno pristao da udovolji Teslinim željama i otpočeo je pripremnu proveru turbine pre nego što je ovaj došao.

TESLA  je prodao i motor koji je korišten kao deo filmske opreme "Viskonsin elektriku" 1918. i valvularni cevovod, ili ”neusmerenu cev za protok fluida”, neimenovanoj naftnoj kompaniji. Taj poslednji izum, koji se može nazvati i fluidna dioda, ne samo da se mogao koristiti za crpenje nafte iz tla, već se mogao spojiti sa turbinom bez lopatica i tako pretvoriti u motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Po rečima stručnjaka za Teslu, Lilanda Andersona, taj izum je ”jedini elektrocevni patent bez pokretnih delova. Korišten je u pokušajima da se naprave mikrominijaturna logična kola ojačana zračenjem i jednostavni fluidni računari”.

Svaki napredni proizvođač automobila dodaje poboljšanja na svoja vozila. Zato je u Voltamu razvijen i usavršen jedini brzinomer sa vazdušnim trenjem na svetu koji je izumeo Nikola Tesla... Zadobio je nepodeljene simpatije velikih svetskih autoinženjera. Taj instrument ćete pronaći na automobilima kompanija kao što su "Kaningem", "Lafajet", "Lič-Biltvel, Linkoln", "Pakard", "Pirs-Erou", "Reno", "Rols-Rojs", "Stivens-Durijea", "Vils-Sent Kler" i druge.

IZUMITELj je stigao na trg Kopli u Boston da pregovara sa g. Mejom, upravnikom fabrike, u vezi sa predujmom i rasporedom plaćanja honorara. Što se tiče prihoda, Tesla je primio 5.000 dolara od kompanije Voltam, prepustivši im tri svoja patenta za brzinomer i tahometar 1922. Taj sporazum je obuhvatao honorare koje je primao barem do 1929. Kompanija "Pajl nešenel" mu je na kraju platila 15.0000 dolara, a možda i 30.000, 1925. Od kompanije Bad dobio je 30.000 dolara za turbine i verovatno sličnu sumu od Alis Čalmers, iako je od te kompanije očekivao zaradu od oko četvrt miliona dolara godišnje. Njegov njujorški partner  Džordž Šerf je primio pet posto od većine tih ugovora.
Tesla se vratio kući na samom kraju 1918. stigavši tačno na božićnu večeru sa Džonsonovima. Nakratko je ostao u Voldorfu da bi se posle preselio u hotel "Sent Ridžis" gde je živeo, s vremena na vreme, sledećih nekoliko godina.

SUTRA: REKONSTRUKCIJA PROŠLOSTI I ISČEKIVANjE BUDUĆNOSTI

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - AMERIKANCI MINIRAJU TESLIN RADIO-TORANj: Umesto da zaštite velikog genija, dozvolili su da se sruši njegovo životno delo

12. 03. 2023. u 18:00

Panorama

0 0

TESLINA ISHRANA: Koji obrok je preskakao i koje namirnice su mu bile neophodne

24. 03. 2023. u 09:22

Region

1 2

SRBA NEMA U HRVATSKIM UDžBENICIMA: Knjiga spala na Teslu i Preradovića

15. 03. 2023. u 19:45

Kultura

0 1

TESLA I PUTOVANjE KROZ VREME: Nemanja Čonkić o romanu-prvencu „Povratak prošlosti - Hodnicima vremena“

10. 03. 2023. u 12:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije