FELJTON - TESLA LJUT NA PUPINA ŠTO ŠIRI NEISTINE: Svuda oko nas sve se okreće, sve se kreće i svuda je energija – govorio je Tesla

NA PREDAVANjU, u maju 1891, na koledžu Kolumbija, Sa Gejnoom Danom, pomoćnikom, Tesla je počeo da govori pomalo nervozno, ali je dobijao zamah kako je govor odmicao: ”Među svim oblicima neizmerne, sveprožimajuće energije prirode, koja se vazda menja i kreće, i poput duha oživljava kosmos, elektricitet i magnetizam su, možda, najfascinantniji...

Tesla u jednoj od laboratorija u Njujorku sa Robertom Džonstonom, Foto Prifimedija

Znamo”, nastavio je Tesla, ”da elektricitet deluje kao fluid koji se ne može sabiti; da je njegova količina konstantna u prirodi; da ne može ni da se stvori ni da se uništi... i da su električne pojave i pojave u etru identične.”

Pošto je tako postavio premisu da je naš svet uronjen u veliko more elektriciteta, čarobnjak je nastavio da zadivljuje publiku mnoštvom eksperimenata. Naposletku, Tesla je završio poetskim izrazom kao što je i počeo: ”Vrtimo se u beskrajnom prostoru, nezamislivom brzinom”, rekao je. ”Posvuda oko nas sve se okreće, sve se kreće i svuda je energija.” Na osnovu tog polazišta, Tesla je izneo proročansku pretpostavku, koja se često tumači kao da postoji nulta tačka, ili nivo besplatne energije: ”Mora postojati način da se domognemo te energije neposredno. Tada, sa svetlošću koju dobijemo, sa energijom koju odatle izvučemo, sa svakim oblikom energije dobijenim bez napora, iz tih nepresušnih skladišta, čovečanstvo će napredovati džinovskim koracima. Samo razmišljanje o tim veličanstvenim mogućnostima proširuje um, osnažuje naše nade i puni nam srca vrhunskom radošću.”

Mihajlo  Pupin, koji je takođe prisustvovao ovom predavanju ali nije bio ushićen. ”Dok sam izlagao”, rekao je Tesla jednom novinaru iz Srbije, ”gospodin Pupin, sa svojim prijateljima, (najverovatnije Elihjuom Tomsonom i Karlom Heringom) prekinuo me je... zviždukom, pa sam s teškoćom stišao žamor u publici.” Pupin je potom pisao Tesli da bi izgladio sukob i ugovorio sastanak na kom bi video motor, pošto je bilo planirano da održi niz predavanja o višefaznim strujama, ali Tesla ga je izbegavao. U Evropi su počele da se ispredaju priče o novom magu električne struje u Americi, i Tesla je ubrzo dobio pozive da govori pred evropskim naučnim udruženjima.

TRI meseca  Teslinog predavanja na koledžu Kolumbija, avgusta 1891, dva inženjera, Čarls Judžin Lanselot Braun, iz švajcarske kompanije „Mašinenfabrik Erlikon“, i Majkl fon Dolivo-Dobrovoljski, koji je predstavljao nemačku firmu „Algemajne elektricitats-gezelšaft“ (AEG), izazvali su uzbuđenje među elektroinženjerima kada su uspešno preneli 190 konjskih snaga od vodopada kraj fabrike cementa na reci Nekar u Laufenu do Međunarodne elektrotehničke izložbe, koja je održavana u Frankfurtu u Nemačkoj, udaljenom 170 kilometara od elektrane. Uz pomoć tri različite vlade, vodovi su prolazili kroz Virtemberg, Bavarsku i Prusku, pre nego što su stigli do Frankfurta.

Upotrebivši ulje kao izolator, kako je Tesla objasnio na svom predavanju na koledžu Kolumbija, Braun je svojom opremom mogao da proizvede čak 40.000 volti, od čega se 25.000 prenosilo putem žica, a zatim je napon snižavan na upotrebljive vrednosti kada bi struja stigla do izložbe. Uspešnost od 74,5 odsto zaprepastila je njegove kolege. Dobrovoljski, koji je je nagovestio da je on došao na zamisao o tom izumu, upotrebio je trofaznu naizmeničnu struju sa radnom frekvencijom od 40 herca (umesto jednofazne struje, s frekvencijom od 133 herca, na kojoj su insistirali Vestinghausovi ljudi). Električna energija bila je toliko snažna na frankfurtskoj izložbi da je mogla da osvetli veliki reklamni pano pomoću hiljadu električnih sijalica, a upotrebljena je i kao pogon za motornu pumpu koja je pokretala veštački vodopad.

ŠESNAESTOG  decembra Mihajlo Pupin održao je predavanje pred Američkim institutom elektroinženjera o višefaznim sistemima. Isto izlaganje imao je i prethodne nedelje u Udruženju matematičara Njujorka, i bio je ponosan što može da unapredi apstraktne teorije na novom polju tih sistema. Kose začešljane unazad, s naočarima s metalnim okvirom, gustih brkova zašiljenih pri vrhu i s profesorskim trodelnim odelom, Pupin se brzo prilagođavao povratku u Sjedinjene Države. Sada je počeo da stvara sebi ime.

Pokorno je napisao Tesli pismo pre predavanja da bi s njim razgovarao o njegovim motorima, ali ga je pronalazač izbegavao.

U uvodnim napomenama pred Institutom, u prisustvu Artura Kenelija, Elihjua Tomsona, Čarlsa Bredlija i Čarlsa Stajnmeca, Pupin se osvrnuo na ”predivne izume Nikole Tesle i potpuni uspeh koji su postigli Dobrovoljski i Braun praktično primenivši te pronalaske”, ali je postupak u Nemačkoj opisao na takav način da se moglo zaključiti da su neki njegovi vidovi bili nezavisno načinjeni.

Čini se da Tesla nije prisustvovao ovom predavanju. Umesto toga, pisao je Pupinu narednog dana, ali ne da bi čestitao ili predložio da se sastanu. Tesla je predložio da Pupin nabavi originalne specifikacije patenata; nemačke tvorevine naprosto su bile kopije njegovog rada.

MEĐUTIM, Pupin je uzvratio: ”Mislim da ne treba da smatrate da je moja krivica to što vaš izum nisam detaljnije opisao... Pre svega, bilo bi suviše rano da se komentarišu praktični detalji u radu koji se bavi najopštijim fundamentalnim principima višefaznih sistema. Zatim, o vašim motorima znam samo po priči; nisam imao to zadovoljstvo da mi ih bilo ko pokaže... Dva puta sam vas tražio u hotelu i jednom sam vam pisao... ali su svi moji pokušaji bili neuspešni.”  Pupin je na kraju pisma pokušao da ugovori susret, ali Tesla nije bio od onih koji lako opraštaju takvu lakovernost, posebno Srbinu koji tako loše govori svoj maternji jezik. Za preosetljivog Teslu Pupin je bio čovek koji širi neistinu. Pri tom, njegovo neprekidno prijateljstvo sa Tomsonom nije bilo od pomoći. Pošto se Tesla pripremao za put u Evropu, do susreta na kom bi izgladili sukob nikada nije došlo.

Što se tiče rasprave o tome čiji je zaista taj pronalazak, važno je shvatiti da se krivljenje istine nastavlja i do današnjeg dana.  Problem je započeo sam Dolivo-Dobrovoljski, koji je nerado priznavao da je ideju dobio od Tesle, a produžio ga je njegov prijatelj Karl Hering, koji je napisao mnoštvo članaka o tom događaju u štampi dok su se stvari odvijale tokom čitave 1891. godine. Hering je bio profesor tehnike na Univerzitetu u Darmštatu u Nemačkoj početkom osamdesetih godina devetnaestog veka.

Njegov štićenik Dobrovoljski, rođen u Sankt Peterburgu i sin ruskog plemića, došao je na njegovo mesto kada se on povukao sa univerziteta krajem 1883.godine.

ISTORIJSKO PREDAVANjE

ONI koji su prisustvovali Teslinom predavanju, na koledžu Kolumbija, avgusta 1891, uključujući profesora Antonija, Alfreda S. Brauna, Elmera Sperija, Vilijama Stenlija, Elihjua Tomsona i Fransisa Aptona, sećaće se tog istorijskog događaja do kraja života.  Robert Milikan, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za rad s kosmičkim zracima, u to vreme je bio poslediplomac na Kolumbiji. Mnogo godina kasnije pričao je: ”Nemali deo mog istraživanja zasnovan je na principima za koje sam saznao te noći.”

SUTRA: MISTERIJA O DODELI NOBELOVE NAGRADE

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - NEOBJAŠNjIVA PRIRODA TESLINOG ČAROBNjAŠTVA: Teslina kreativnost nije bila ograničena na jednu ravan

06. 03. 2023. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - GOLUBOVI SIMBOL RANOG BEZBRIŽNOG DETINjSTVA: Poštanska služba SAD izdala je 1983. godine marku sa Teslinim likom

05. 03. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije