FELJTON - POTRAGA ZA TESLINIM "ZRACIMA SMRTI": Tesla je ostavio 80 kovčega sa planovima za razne sprave i pronalascima

Mark Dž. Sajfer

28. 02. 2023. u 18:00

BLOJS Ficdžerald , koji je radio za Direktni odsek Američke vojske, je izvestio da je Tesla imao 80 kovčega na različitim mestima u gradu u kojima su se nalazili izumi, rukopisi i planovi za razne sprave.

ФЕЉТОН - ПОТРАГА ЗА ТЕСЛИНИМ ЗРАЦИМА  СМРТИ: Тесла је оставио  80 ковчега  са плановима  за разне справе и проналасцима

SVETLOST Tesla je bio opsednut golubovima, Foto Muzej Nikole Tesle

Mladi inženjer je neprestano ponavljao da je potrebno da se vlada domogne Teslinih dokumenata ”kako bi ih iskoristila u ratu”. Brinuli su ga i ”odanost savezničkim narodima i patriotizam” Save Kosanovića i još jednog Teslinog nećaka, Nikole Trbojevića.

U isto to vreme, Kornelsov nadzornik, D. E. Foksvort, pomoćnik direktora FBI (Federalni istražni biro), uveravao je zabrinute da ”će se valjano pozabaviti tom stvari” i da Teslin ”nećak, njegov naslednik”, neće moći da pošalje te papire ”silama Osovine” Jedanaestog januara, još jedan agent FBI, T. Dž. Donegan, izneo je mogućnost da bi okružni tužilac u Njujorku mogao da privede Savu Kosanovića i Keneta Svejzija ”na osnovu optužbe za provalu” . To, međutim, nije učinjeno. Tri dana kasnije, Donegan je obavestio Huvera da se situacija ”rešava kao slučaj neodgovornog čuvara i da se stoga ništa više neće preduzimati”.

IUGLEDA  da se dogodilo sledeće - FBI je pokušao da se oslobodi odgovornosti u Teslinom slučaju, dozvolivši tako da KISD (Kancelarija za imovinu stranih državljana)  preuzme nadležnost. Ipak, zbog početnog uplitanja FBI, mnogi ljudi su se obraćali toj službi pokušavajući da se domognu Tesline imovine. KISD je ispitivao zakonitost njihove nadležnosti pošto je Tesla bio naturalizovani državljanin. Kako je, međutim, Kosanović verovatno bio zakonski određen naslednik ujakove imovine, KISD je imao opravdanje za proglašavanje materijala imovinom stranog državljanina. Prema Irvingu Džurouu, koji je bio advokat po službenoj dužnosti na Teslinom slučaju u vreme njegove smrti, ”aktivnosti KISD  bile su ne samo ’nezakonite, već je to bila jedina vladina agencija koja je imala statutarnu snagu da zapleni ’neprijateljsku imovinu’ bez sudskog naloga”. Zbog te jedinstvene nadležnosti, samo KISD  je mogao da ima zakonsku kontrolu nad dokumentima dok nisu predati deset godina kasnije. Naravno, stvarna i izmišljena zabrinutost za ratnu situaciju bili su ključni faktori koji su uticali na ono što je neobaveštenima izgledalo kao nezakonita akcija. Nemci su još uvek kontrolisali veliki deo Evrope, a ishod rata se u januaru 1943. nije nazirao. Glasine da i neprijatelj razvija superoružje bile su takođe osnovane.

ZBOG toga je, Volter Gorsuk, čuvar imovine stranih državljana, naredio da se sva Teslina imovina, zajedno sa sefom iz njegovog apartmana i drugom svojinom iz podruma Njujorkera, prenese tamo gde su bile njegove ostale stvari, u skladište Menhetn. Gorsuk, ipak, nije bio u kancelariji na dan kada je otkriveno Teslino telo, pa je slučajem rukovodio mladi advokat Irving Džurou.

”Negde oko podneva, u subotu, 9. januara”, sećao se Džurou pedeset godina kasnije, ”iz centrale u Vašingtonu telefonom mi je naređeno da ne zatvaram našu kancelariju, već da čekam dalja uputstva. Obavešten sam da je Nikola Tesla upravo preminuo i da se smatra da je izumeo i posedovao ’zrak smrti, značajan vojni uređaj koji je mogao da uništi neprijateljske avione (verovatno japanske na zapadnoj obali SAD) tako što bi ’uperio’ zrak u nebo i stvorio ’polje energije’ zbog kojeg bi se avioni ’raspali’. Štaviše, sumnjalo se da su nemački agenti u očajničkoj potrazi’ za tim uređajem ili planovima za njegovu izradu”.

Pored naredbi da zapleni svu Teslinu svojinu, Džurou je dobio uputstva da ”poseti i druge hotele u kojima je Tesla odsedao i da preduzme slične mere”. Džurouu su se pridružile četiri osobe iz Kancelarije Mornaričke obaveštajne službe, Vojne obaveštajne službe i FBI. Stigavši u hotel Njujorker, ”saznali smo da je Teslino telo našla sobarica. Rečeno nam je da je ležao u krevetu i da je imao na sebi samo par dokolenica”.  Rekli su im i to da je Kosanović bio u sobi i da je uzeo samo tri fotografije.

VOJNI službenici su bili ”zabrinuti za model zraka smrti, ali ja sam bio jedini koji je bio nadležan za to”. Uzevši taksi, Džurou i ostali posetili su svaki od Teslinih bivših hotela, a to su bili „Sent Ridžis“, „Voldorf-Astorija“ i „Governor Klinton“. Posetili su i skladište Menhetn. Teslina svojina je tamo bila zaplenjena, kao i sef u hotelu „Governor Klinton“.

Zajedno sa Volterom Gorsukom, Džurou je otišao u posetu ambasadoru Kosanoviću u njegov hotel na jugu Central parka, gde su se verovatno susreli i sa Nikolom Trbojevićem, još jednim Teslinim nećakom, i jednom starijom damom koja nije govorila engleski. Gorsuk i Džurou videli su slike na stolu i otišli. ”Kasnije su mi rekli”, sećao se Džurou, ”verovatno iz uprave KISD, da su u Teslinim kovčezima bile uglavnom novine i semenke za ptice, a da je u sefu bio model neke vrste uređaja, ali da li je to bio ’zrak smrti’ ili ne, nije bilo jasno. Kolale su i glasine da je Sovjeti nudili Tesli 50 miliona dolara da dođe u SSSR i radi na ’zraku smrti’, ali da je on to odbio”.

Pošto Džurou nikada pre 8. januara 1943. nije ni čuo za Teslu, smatrao je izumitelja ”propalicom” jer nije platio hotelske račune. ”Možda ga je ometalo’ to što je provodio toliko vremena hraneći golubove”, rekao je Džurou. Ali ta priča bila je previše čudna i nedorečena za njega, pa je pozvao ljude iz Vestinghausa da potvrde ko je bio Tesla. ”Bili su u ekstazi”, sećao se Džurou. ”Rekli su da bez Tesle ne bi bilo ni Vestinghausa”.

U POPISU skladišta Menhetn nisu spomenute semenke za ptice koje su zauzele istaknuto mesto u Džurouvom sećanju. Navedena imovina bila je ”12 zaključanih metalnih kutija, jedan železni ormarić, 35 metalnih konzervi, pet buradi i osam kovčega”. Gorsuk je naredio da se ”zapečati velika kutija u hotelu Governor Klinton, koja je već 10 godina služila kao zalog za neplaćene račune”. Papiri Džeka O’Nila takođe su zaplenjeni mada su mu verovatno i vraćeni jer je uspeo da objavi obimnu biografiju samo godinu dana kasnije.

Iako je Kosanović uveravao O’Nila da ”nema razloga za brigu” i da mu je KISD ”dodelio puna prava” nad Teslinim dokumentima, bio je, zapravo, veoma zabrinut. Unajmio je Filipa Vitenberga iz kancelarije Vitenberg, Karington i Farnsvort da štiti njegove interese. Premda je preuzeo slučaj, vlada je uzvratila savetom Jedinice za ratnu politiku pri Ministarstvu pravde. Doneli su odluku da Kosanović ne sme dotaći imovinu.

Taj ukaz ostao je na snazi tokom četrdesetih godina. Tesline tajne dokumente o oružju pregledali su razni pripadnici oružanih snaga iako je i nećak dobio šifru sefa i brinuo o plaćanju kirije od 15 dolara za čuvanje imovine u tom periodu.

PORUKA GOLUBICE

”JEDNE  noći”, pisao je Tesla, ”dok sam ležao u krevetu, u mraku, rešavajući probleme kao i obično, (moja ljubljena golubica) uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Kad sam je pogledao, znao sam da hoće da mi kaže da umire. Tada, kad sam primio njenu poruku, iz očiju joj je zasijala svetlost. Moćni zraci svetlosti. Kad je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Znao sam da je moje životno delo završeno.“

SUTRA: NOVA VEŠTINA PRENOŠENjA KONCENTRISANE ENERGIJE

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

RAFA NADAL NIKAD NIJE BIO OVAKO EMOTIVAN: Pogodile ga reči Novaka Đokovića, snimak o kom priča teniski svet (FOTO/VIDEO)