FELJTON - PANIKA U FBI ZBOG TESLINIH SIMPATIJA PREMA SOVJETIMA: Sprava koja je mogla da unipti avion u letu ležala u hotelskom podrumu

KRALjA, nakon neuspešnih pregovora sa Čerčilom u Engleskoj i Ruzveltom u Vašingtonu, jer su obojica podržavali Tita, donekle je utešila Eleonor Ruzvelt, koja je organizovala veliku zabavu u njegovu čast u klubu „Koloni“ u Njujorku.

Kralj Petar II u poseti Nikoli Tesli; levo Miloš Trifunović, Franc Snoj, Teslin sestrić Sava Kosanović; desno Radoje Knežević dvora i Ivan Šubašić, Foto Muzej Nikole Tesle

U organizaciji je učestvovalo Udruženje američkih prijatelja Jugoslavije, a prisutne su bile i kraljeva majka kraljica Marija, kao i En Morgan, Pirpontova ćerka. Tesla je, međutim, bio previše bolestan da bi došao.

Stoga je kralj Petar (sa Savom Kosanovićem) uzeo taksi do hotela „Njujorker“ da bi porazgovarao sa virtuelnim patrijarhom svoje zemlje. Zapanjen Teslinim mrtvačkim bledilom i potresen užasnim sledom događaja u otadžbini, kralj je rekao izumitelju da se nada će se vratiti u Jugoslaviju i osloboditi je od nacista. U svom dnevniku, otkrio je i da su on i Tesla zajedno plakali ”zbog svih tuga koje su razbile (njihovu) domovinu”.

Nekoliko meseci kasnije, Tesla je umro. Sobarica je otkrila njegovo telo 8. januara 1943.

Dok je Hjugo Gernsbak požurio da napravi otisak Teslinog lica, Kenet Svejzi, Sava Kosanović i Džordž Klark, direktor muzeja i laboratorije u ARK, ušli su u apartman. Uz pomoć bravara i uz prisustvo uprave hotela, uzeli su razne dokumente iz izumiteljevog sefa. Iako je FBI (Federalni istražni biro) tvrdio da ”su uzeti vredni papiri, elektrotehničke formule, nacrti i tako dalje”, uprava hotela je potvrdila da je Kosanović odneo samo tri slike, a Svejzi počasnu knjigu sa autogramom iz 1931. koja je bila izrađena za proslavu Teslinog 75. rođendana.

TE DOGAĐAJE je nadgledao nezaobilazni mozak za operacije praćenja Dž. Edgar Huver, tvrdokorni antikomunista i zaštitnik američkih interesa. Huver je u jednoj službenoj belešci pod naslovom ”Špijunaža” napisao da se boji da će Kosanović, kao naslednik Tesline imovine, ”možda učiniti neke materijale dostupnim neprijatelju”. Kosanović je bio poznat kao član Istočnoevropskog Odbora za planiranje, ali zbog složenog stanja u balkanskim državama, nije bilo načina da Huver tačno utvrdi ko su bili njegovi saradnici. Možda je bio naklonjen kralju Petru, komunisti Titu, fašističkim snagama koje su podržavale Musolinija i Hitlera, Sovjetskom Savezu ili pak nijednoj od navedenih strana.

Istrajan u svojoj sumnjičavosti, Huver je preispitivao i Tesline simpatije iako je izumitelj prijateljevao sa potpredsednikom Henrijem Valasom, kao i s Frenklinom Ruzveltom preko svojih pisama njegovoj ženi Eleonor. Jedan od glavnih razloga za Huverove brige bilo je Teslino obraćanje Prijateljima Sovjetske Rusije u Grejndž holu u Springfildu u Masačusetsu 1922. godine.

Osmog januara, Abraham N. Spanel, četrdesetdvogodišnji predsednik međunarodne korporacije Lateks u Doveru u Delaveru (danas Plejteks), koji se nalazio u Njujorku, pozvao je agenta FBI  Fridriha Kornelsa da bi s njim razgovarao o Teslinim eksperimentima sa zrakom smrti. Pošto je izumitelj upravo bio umro, Spanel se bojao da bi se Kosanović mogao domoći relevantnih papira i predati ih Sovjetima.

ABRAHAM  N. Spanel je već polako sticao ime u medijima i vojnim krugovima izumevši plutajuća pontonska nosila za vojnike ranjene u iskrcavanju iz amfibija i vrativši vladi zaradu od milion dolara od ratnih poslova. Rođen u Odesi 1901, Spanel će kasnije postati bučan antikomunista koji će u četrdesetim i pedesetim godi- nama potrošiti ogromnih osam miliona dolara ”za kupovinu prostora u američkim novinama da bi preštampao članke koji su doprinosili razumevanju svetskih problema”. Pobegavši sa svojom porodicom još kao dete u Francusku 1905. da bi izbegao antisemitske pogrome u Rusiji, Spanel je sa sedam godina došao u Sjedinjene Države. Bila je to 1908. Kao diplomac Univerziteta u Ročesteru, Spanel je izumeo električne uređaje i pneumatske proizvode početkom dvadesetih pre nego što je osnovao međunarodnu korporaciju Lateks 1929. Uvidevši potencijalnu važnost Teslinih izuma u ”demokratskoj” borbi za prevlast u svetu, stupio je u kontakt sa dr D. Lozadom, savetnikom potpredsednika Valasa, i g. Bopkinom iz Ministarstva pravde. Bopkin se složio s tim da se obrati Dž. Edgaru Huveru u vezi sa tim, dok se Lozado posavetovao sa Valasom, a možda čak i s Ruzveltom, pozvavši Spanela odmah posle razgovora da bi mu preneo da vladu ”izuzetno zanimaju Teslini dokumenti”.

Spanel se obratio i Blojsu Ficdžeraldu, koga je FBI označio kao ”elektroinženjera koji je bio Teslin štićenik” i koji je takođe pozvao Kornelsa. Upoznavši Ficdžeralda na jednom skupu inženjera nekoliko godina ranije, Spanel je pokazivao veliko zanimanje za Teslino oružje jer se verovatno nadao da će moći da se uključi u unosni posao izrade uređaja sa zrakom smrti za Američku vojsku.

BLOJS Ficdžerald, još uvek dvadesetogodišnjak, dopisivao se sa Teslom još od kraja tridesetih. Pozvao je izumitelja na njegov rođendan 1938. da mu čestita i nastavio sa tim sledeće četiri godine. Pokušao je 1939. da se vidi sa Teslom, ali izgleda da se to tada nije i dogodilo. Samo dve nedelje pre Tesline smrti, Ficdžerald je predložio još jedan susret koji se možda i odigrao. Radio je na tehnološkom institutu Masačusets sa profesorima Kinanom, Vudrufom i Kejom ”na rešavanju određenih problema u vezi sa rasipanjem energije iz brzometnog oružja” i želeo je da razgovara o svom ”problemu zračenja” sa vremešnim izumiteljem.

Moguće je da je u to teško vreme Ficdžerald mogao da pozajmljuje razne papire koji su ga zanimali. Slučajno, Tesla je otkrio da ”je pokušana krađa izuma. Neko mi je bio u sobi i pregledao moje papire, ali špijuni su otišli praznih šaka”. Ficdžerald, koji je radio i za Dekretni odsek Američke vojske, kasnije je rekao Kornelsu da ”zna da su svi planovi, pojedinosti i objašnjenja osnovnih teorija o tim stvarima donekle pod ličnim Teslinim uticajem... i da u Teslinom sefu u hotelu Governer Klinton postoji radni model (zraka smrti)... čija je izrada koštala više od 10.000 dolara ”.

Da bi potvrdio tu priču, još jedan Teslin poznanik, Čarls Hausler, unajmljeni radnik koji je brinuo o izumiteljevim golubovima, kasnije je rekao da je Tesla ”imao veliku kutiju ili sanduk u svojoj sobi, pored kaveza za golubove. Rekao mi je da budem veoma oprezan i da ne pomeram kutiju jer se u njoj nalazilo nešto što je moglo da uništi avion u letu i za šta se nadao da će ga predstaviti svetu”. Hausler je dodao i to da je ta sprava kasnije odložena u podrum hotela.

EVROPSKI DUG SRBIMA

„GOTOVO da nema naroda koji se suočio sa tužnijom sudbinom od Srba. Sa vrhunca njihovog sjaja, kada im se carstvo protezalo takoreći čitavim severnim delom Balkanskog poluostrva i velikim delom onoga što je danas Austrija, srpski narod bačen je u bedno ropstvo, posle sudbonosne bitke 1389. na Kosovu polju, protiv moćnijih hordi iz Azije. Evropa nikada neće moći da plati ogromni dug Srbima što su zaustavili, po cenu sopstvene slobode, najezdu varvara“ – zapisao je  Nikola Tesla. 

SUTRA: POTRAGA ZA TESLINIM "ZRACIMA  SMRTI"

Preporučujemo

Feljton

0 3

FELjTON - PROMENA POLITIKE PREMA ALBANCIMA: Grci iz Male Azije masovno su preseljeni u Trakiju i južnu Makedoniju

25. 02. 2023. u 18:00

Feljton

1 5

FELjTON - SVE POLITIČKE POSLEDICE SEOBA NARODA NA BALKANU : Turska nije narode ne delila po poreklu, kulturi i jeziku, nego po veri

24. 02. 2023. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - ZAOŠTRAVANjA KLASNIH I NACIONALNIH SUKOBA: Uticaj Slobodana Jovanovića u javnom životu Srbije je bio ogroman

23. 02. 2023. u 18:00

Feljton

1 1

FELjTON - VELIKANI NAUKE I DVE HILjADE LjUDI NA SAHRANI: Dostignuća Nikole Tesle predstavljaju spomenik koji simbolizuje sad

26. 02. 2023. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije