FELJTON - FUDBALER POSTAJE POZNATIJI OD ISUSA: Pele je bio i ostao jedini čovek za čije ime, u bilo kom delu sveta, su gotovo sve znali

DANA 29. decembra 2022. godine umro je kralj fudbala Pele. Umrlo je kroz dugu ljudsku istoriju mnogo raznih kraljeva, svakakvih.

Njegovom pojavom fudbal je postao vrsta religije, Foto "Profimedia"

Pele je bio po svemu jedinstven monarh: bio je nekrunisani, ali od gotovo celog  sveta sporta uopšte, priznati kralj fudbala. Vladao je najvećim kraljevstvom na svetu-fudbalskim- priznavali su ga i voleli ljudi svih vera i nacija, boje kože i jezika, ali kad bi ga videli svi su uzvikivali legendarnu rečenicu sastavljenu od jedne latinske i jedne portugalske reči: Viva o Rei (Živeo Kralj!). Tom rečenicom je i ispraćen na onaj svet, a činom smrti i sahrane Pele je zapravo ponovo rođen, ovaj put zanavek: za drugi, večni život, kao najveći fudbaler koji je ikada postojao i igrao najpopularniju i čudesnu fudbalsku igru, koju je on, svojom pojavom, pretvorio u jednu vrstu religije. Odnosno, kao jedan od samo nekoliko najvećih sportista,  koji su ikada postojali. Uz sve to Pele je i osoba,  koja  po popularnosti u celome svetu, ide u red najpoznatijih ljudi koji su ikada koračali po zemljanoj kori. Po nekim smelijim tvrdnjama, Pele je postao, bio i ostao jedini čovek na svetu za čije ime zna ogroman broj ljudi u bilo kom delu sveta. Neki smatraju da je Pele  kao čovek poznatiji od Isusa kao boga, jer za Hrista zna uglavnom hrišćanska zajednica i mali deo prosvećenog dela drugih verujućih naroda...a za Pelea zna ogromna ljudska pučina razastrta duž svih mora i kontinenata zemljane lopte. A  treći opet misle da je svet u svojoj istoriji imao ili stvorio, svejedno, samo tri istinska brenda: Isusa, Pelea i Koka-kolu!

Ovaj feljton ima i ambiciju i emociju i nameru da objasni zašto je Edson Arantes do Nascimento zaista sve to što smo  ovim uvodnim rečenicama i ustvrdili.

PRE PELEA fudbal je bio samo sport koji su počeli da igraju bosonogi i siromašni dečaci u Engleskoj negde oko sredine 19. veka. Pa su potom igrače obuli i odenuli bogati da bi uživali u njihovoj igri. Vremenom  fudbal je vaspostavljao i dorađivao svoja pravila i kao magnet počeo da privlači raznu ,,ljudsku piljevinu“, nastavljajući da se razvija, organizuje i širi na sve strane sveta.  Malo pre   pojave Pelea, fudbal postaje u mnogo čemu više od obične momačke igre. Postaje opštenarodna zabava. A sa pojavom Pelea on prerasta u sport nad sportovima, pa u umetnost i na kraju u jednu vrstu, rekosmo već, religije.

Već je bilo  u vremenu od destak godina pre Pelea velikih fudbalera, koji su punili stadione i osvajali razna prvenstva: Di Stefano, Puškaš, Garinča...ali sa pojavom Pelea sve se ogromnom brzinom menja. Fudbal počinje da izaziva ogromno uzbuđenje u ljudskoj duši: kao naprimer ljubav prema najbližima, domovini, kao verski zanos. Taj fudbalski zanos se s Peleom prosuo prvo po dušama siromašnih, poniženih, prezrenih, oni su s njim dobili svoj glas u javnosti, svoje neko slobodno carstvo i svoga kralja u tom carstvu.

Nekoga ko ih voli i poštuje a oni njega još i više. Vatru kakvog takvog samodostojanstva u sirotinjskoj duši Pele je ražario do neslućenih razmera. Evo još jedne smele tvrdnje: u vasceloj istoriji ljudskog roda to je uspelo samo komunizmu i Peleu- da siromašne, ponižene i uvređene sa kolena podignu na noge.

DANAS fudbal igraju beskrajno bogati mladići, ali fudbal gledaju svi: od puke sirotinje do milijardera, od malene dece, devojaka i žena pa do najstarijih muškaraca...s tom razlikom što siromašni fudbal gledaju na televiziji, jer je ulaznica za stadion sve skuplja i skuplja. Sve se u današnjem svetu brzo menja, tako da se može reći da današnji nogomet i igraju i uživo gledaju (samo) bogati. Samo je nepromenjiva Peleova uloga: u svetskom fudbalskom moru za sva vremena će ostati da titra i talasa pojava i nogopis fudbalskog Zevsa-Pelea. Jer, Pele je za fudbal i njegovu popularnost učinio više nego iko pre njega, više nego svi zajedno koji su igrali fudbal pre i u njegovom dobu i posle tog doba...sve do negde sredine osamdesetih godina prošlog veka, kada fudbal u svoje ruke preuzima novac. Koji, na neki način, od fudbalskog kralja Pelea preuzima  žezlo i postaje bog fudbala. Novac  danas u fudbalu sve određuje: visina transfera čak i igračku vrednost fudbalera. Ali, i bez monetarnog žezla u rukama, Pele je i dalje kralj te igre a novac bog te religije.

U ovome feljtonu ćemo se baviti ukupnom Peleovom ličnošću- i kao fudbalera i kao privatne osobe i kao javne planetarne pojave. Ali ćemo prvenstveno nastojati da pokažemo i dokažemo zašto je Pele najveći fudbaler na svetu svih vremena, analizirajući razne njegove fudbalske veštine i osobine. Za potrebe ovog uvodnog teksta, navešćemo samo neke Peleove, pre svega igračke i ljudske, osobine, koje ćemo detaljno analizirati u narednim nastavcima ovoga feljtona.

Evo nekih: Pele je bio jedini fudbaler u istoriji sa zrncem genijalnosti u sebi, igrao je fudbal u jednoj vrsti pozitivnog psihodeličnog transa, bio je bez ijedne fudbalske igračke mane, jedini je veliki fudbaler koji je izuzetno, ne samo mislio, nego i šutirao glavom, mogao je da igra bilo koje mesto u timu, a često je bivao i golman, jer u njegovo doba se po pravilima samo jedan igrač mogao zameniti. Imao je jedinstvene fudbalske varke, koje posle njega nije imao još niko, bio je topla, dobrodušna osoba, stalno osmehnut i sa holivudskom veštinom i strpljivošću komunikativan sa najširom javnosti.

I još nešto: Pele je oborio i postavio mnoge fudbalske rekorde, postigao nezaboravne golove, ali javnost zna samo za njegove golove sa svetskih prvenstava i nekih utakmica Santosa. Najbolji Peleovi golovi nisu ni snimljeni ili snimci nisu sačuvani-to je ogromna šteta koja je istoriju fudbala zadesila. Na kraju feljtona bavićemo se temom, koja najviše intrigira njegove i obožavatelje i osporavatelje: kako bi danas Pele igrao, bili i danas bio najbolji i koliko bi novca vredeo?

FUDBAL IGRA NAD IGRAMA

FUDBAL je od svog postanka više od obične igre s loptom, koja je igrački rekvizit u još nekoliko sportova. Ali, samo  u fudbalu loptu udaraju nogama. Tu je tajna magije fudbala.

U svim ,,suvozemnim sportovima“ noge služe samo za trčanje, a u fudbalu i za igranje.Najisturenijim donjim delom ljudskog tela-nogom- upravlja najistureniji gornji deo čovečijeg mehanizma-mozak- i ta najkomplikovanija koordinacija ljudske misli i pokreta načinila je od fudbala miosterioznu igru u kojoj je jako teško postići poen (gol) i ostvariti pobedu. A istovremeno stvorila utisak i privid kod gledalaca da je to vrlo   lako i jednostavno i da bi mnogi od njih to mogli izvesti, samo da su  dole na terenu. Zato je fudbal toliko nepredvidiv, tajnovit i pre svega uzbudljiv, jer ni u jednom sportu gledaoci tako duboko svojom dušom, srcem i emocijama ,,ne igraju“   kao sa fudbalerima.

Zato nogomet gledaju i vole ne milioni već milijarde ljudi. Da postoji stadion  koji može da primi pola miliona ljudi na finalnoj utakmici svetskog prvenstva, sigurno bi bio popunjen do poslednjeg mesta i još bi hiljade ostale pred njegovim kapijama.

SUTRA: IGRAČ BEZ IJEDNE MANE I NEPREDVIDLjIVOG POTEZA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije