FELJTON - FAŠIZAM PROTIV SLOBODNIH ZIDARA: Musolinijevi "crnokošuljaši" počeli su progon masona

U SREDU, 15. septembra, za učesnike masonskog kongresa priređena je plovidba Dunavom, mada su neki od njih otputovali iz Beograda prethodne večeri, a pojedini krenuli put Zagreba i Ljubljane, u posetu tamošnjim slobodnim zidarima.

Momčilo Ninčić bio je predsednik Društva naroda, Foto Arhiv SANU

Brod "Car Nikola" isplovio je iz beogradskog pristaništa za Zemun, gde je goste pozdravio gradonačelnik, a potom su obišli radionice Invalidskog udruženja i Dom slepih, gde su se zadržali do podneva, upoznajući organizaciju ove ustanove, da bi pred polazak "dali znatne priloge".

"Politika" je 16. septembra ukazala na malo poznatu činjnicu "da je u našoj zemlji zbrinjavanje slepih, kao i zbrinjavanje gluvonemih, kao i mnoge druge korisne ustanove, počelo inicijativom slobodnih zidara". "Jedna strankinja, kći slobodnoga zidara, koja je za vreme rata bila sa nama, dala je prvih trista hiljada franaka za početak ovog posla", obelodanio je beogradski list. Gosti su se brodom iz Zemuna uputili ka Smederevu, ručali su na brodu uz zvuke muzike Kraljeve garde i u "najlepšem raspoloženju" nakratko pristali u Smederevu, tek toliko da budu posluženi smederevskim grožđem. Po povratku u Beograd, organizovana je zajednička večera u hotelu "Srpski Kralj".

"Tako je završena ova velika manifestacija internacionalne masonerije. Ljudi koji su u stvari posvećeni vele da je posao završen uspešno i da će ovaj beogradski kongres biti temelj ne samo jednome zdravome i korisnome radu svetske masonerije već i jednome novome i zdravijem odnosu među narodima", zaključila je "Politika".

POŠTO su tokom rada kongresa slobodni zidari uputili srdačne čestitke kralju Aleksandru Karađorđeviću i Momčilu Ninčiću, tada predsedniku Društva naroda, obojica su odmah uzvratili svojim telegramima preko velikog majstora Velike lože "Jugoslavija" Đorđa Vajferta:

"Molim vas da primite i saopštite moju iskrenu blagodarnost na telegramu koji me je veoma ganuo. Aleksandar".

"Molim vas da kod predstavnika evropske masonerije, udruženih u Beogradu, budete tumač moje iskrene zahvalnosti. Gajim najtoplije želje za uspeh njihovog rada. Ninčić".

Kralj Aleksandar je svoj telegram uputio pre nego što je "putujući strogo inkognito" sa kraljicom doputovao ujutro 17. septembra 1926. godine u Pariz. O stepenu "tajnosti" ove posete svedoči činjenica da su o njoj obavestile ne samo francuska i domaća štampa, nego i listovi u drugim evropskim zemljama. U tim izveštajima zagubio se gore pominjani razlog ove posete, naime navodni kraljevi stomatološki problemi, pošto je poseta Parizu imala dublji politički, međunarodni značaj, na šta je ukazala štampa u Italiji.

U TAMOŠNjIM listovima obelodanjeno je da u Pariz stiže i Momčilo Ninčić, predsednik Društva naroda i da će u francuskoj prestonici biti potpisan francusko-jugoslovenski "ugovor na čijoj izradi je odavno rađeno". U političkim krugovima u Rimu to je "izazvalo duboku zlovolju, pošto u ovom času italijanska diplomatija ima da izdrži upornu borbu s francuskom diplomatijom u pitanju antifašističkog pokreta u Francuskoj", prenela je "Politika" 18. septembra 1926. godine.

Tokom boravka u Parizu, kralja Aleksandra je u Jelisejskoj palati 27. septembra primio predsednik Republike Francuske Gaston Dumerg, a potom su se sreli i u pariskoj rezidenciji jugoslovenskog kralja, u uzvratnoj poseti francuskog predsednika.

O saradnji Beograda i Pariza na polju suprotstavljanja fašizmu čini nam se da istraživači prošlosti još uvek nisu sklopili celovitu sliku. Ona bi znatno pomogla da se bolje razumeju i razlozi putovanja kralja Aleksandra Karađorđevića u Francusku 1934. godine, kada su u kobnom atentatu 9. oktobra u Marselju ustaše Ante Pavelića i vmrovci Vanče Mihajlova, ubili jugoslovenskog kralja i francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Luja Bartua.

O POGLEDU srpskih, a i jugoslovenskih masona onog vremena, na uzavrele političke prilike u Evropi, ostavljeno je dosta tragova u njihovom beogradskom glasilu "Neimar". U broju za oktobar i novembar 1925. godine - glasilu na čijim se koricama potpisivao od prvog broja 1914. kao glavni urednik Jova Aleksijević - uvodni tekst je nosio naslov "Fašizam protiv slobodnih zidara".

"Pošto je primenom brutalnih sredstava slomio opoziciju u parlamentu i van ovoga, italijanski fašizam pronašao je da mu je slobodno zidarstvo najopasniji protivnik. Otac fašizma Musolini inaugurisao je politiku protiv slobodnih zidara, a crna košulja sa njoj svojstvenom bezobzirnošću dala se je na posao u izvršenju volje svoga vođe, volje koja danas čini konstituciju Italije, volje moćnije i bezobziranije no sva sila apsolutizma ranijih epoha.

JEDAN mali incident u austrijskom parlamentu dao je povoda da se fašizam umeša i u interne poslove druge suverene države. Reč dr Elenbogena, socijalističkog prvaka, koja sadrži ocenu fašističkih metoda borbe, ne sviđa se crnoj košulji i - kakav paroksizam, fašistička Italija traži represalije, ako se 'jednom za navek' ne prestane sa vređanjem njenog ponosa! Kao da ponos jedne države može biti ugrožen slobodnom kritikom pojedinaca sa strane, čije je pravo neprikosnovno u slobodnom izražaju svojih misli. Čak ni dezavuisanje dr Elenbogena od strane predsednika bečkog parlamenta, ni zvanično izvinjenje ministra inostranih dela, ni blag - taktičan ton celokupne javnosti - sve to izgleda neće pomoći. Juče Grčka, sada Austrija, sutra ko zna na koga će još doći red. Ali taj novi nesrećnik mora biti slab, jer fašizam je svirep do krajnosti prema slabima, snishodljiv prema jakima, neodređen prema sebi ravnima.

BORBA protiv slobodnog zidarstva, čiji je krvavi početak slavila crna košulja ovih dana u Florenciji, varoši velikih genija i klasične umetnosti, predstavlja varvarstvo nezapamćenih razmera koje pre ili posle mora biti odgovorno pred istorijom.

Može se misliti o slobodnom zidarstvu kako hoće, ali jedno ostaje tačno i nesumnjivo: ono je oličenje jedne mirne akcije za kulturni preporođaj čoveka i nikada nije pribegavalo surovim metodama borbe za ostvarenje svojih humanitarnih ciljeva. Slobodno zidarstvo je jedan idejni pokret koji nikakve mere sveta nisu mogle da uguše - svakako da to neće ispasti za rukom ni crnoj košulji."

SUTRA: MASONI OSNIVAČI DRUŠTVA NARODA

Preporučujemo

Feljton

1 2

FELjTON - IZMIRENjE FRANCUSKIH I NEMAČKIH MASONA: Slobodni zidari su podržali prijem Nemačke u društvo naroda

10. 08. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - NOSIOCI IDEJE PRAVOG NARODNOG JEDINSTVA: Beograd je postao važno istorijsko mesto u analima masona

09. 08. 2022. u 18:00

Feljton

3 6

FELjTON - SLOBODNO ZIDARSTVO KRALjEVSTVO UMETNOSTI: I Knez Mihailo Obrenović je bio član jedne lože

08. 08. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije