FELJTON - TRAGIČNA PODELA U SRPSKOJ CRKVI: Odluka o raskolu važila samo dok su komunisti na vlasti

KOD naših ljudi, kad se kaže Amerika, obično se podrazumevaju Sjedinjene Američke Države.

Dionisije Milivojević blagosilja Kraljevu gardu, Foto "Vikipedija"

U toj Americi mnogi Srbi su ostvarili snove, stekli diplome prestižnih univerziteta, postali svetski naučnici, stekli banke, bolnice, naftna polja, postali teroristi sa međunarodnom reputacijom. Među njima je bio i jedan koji je stekao i svoju Srpsku pravoslavnu crkvu! O njemu, duhovnom Dionisiju i svetovnom Dragoljubu Milivojeviću, priču smo već započeli.

Velikodušno je prihvatio episkopa Nikolaja, uspeo da ga oporavi, toliko da mu je povratio i besednički dar. Brzo se pokazalo da Nikolaj zaista može da snosi "svoje troškove". Pisao je, govorio i putovao. Stekao je obožavaoce, njegova predavanja okupljala su na stotine ljudi. I od Ruske crkve je bio angažovan za predavača. Nikolaj se založio za novu organizaciju Američko-kanadske episkopije, a kakvu - izložio je u "Američkom Srbobranu". Umesto jedne, predložio je formiranje četiri episkopije: tri u Americi i jedne u Kanadi. Da bi glas Crkve postao jači i da bi se on kroz "slobodni svet raznosio", mi ovde moramo biti "pojačani", tako da bismo u svakom trenutku mogli "biti samostalni", pisao je Nikolaj.

POVEĆANjU broja arhijereja, vladika i formiranju samostalnog crkvenog tela, Dionisije se oštro usprotivio. Ta nova organizacija, razumljivo, ugrozila bi njegovu vlast koja je bila apsolutna. Jedino što je Dionisije podržavao je Nikolajeva ideja o osamostaljenju crkve u "datom trenutku".

Rasprave u okrilju crkve prenele su se u svetovna udruženja Srba, sredstva informisanja, među celu srpsku populaciju. Deobe i zavade nisu se mogle ni izbeći ni kontrolisati.

Nikolaj je slabio i posle pet godina od ovih istupa i umro. Dionisije više nije imao dostojnog protivnika, mogao je da realizuje svoju zamisao o crkvenom osamostaljenju u odnosu na "Majku Crkvu" u otadžbini, za šta mu je bilo bitno i Nikolajevo zauzimanje. Ovde je, posle dosta toga, teško shvatljiv odnos vrha Srpske pravoslavne crkve u odnosu na episkopa Nikolaja. Njegovi zemni ostaci su vraćeni u zemlju, uzdignut je do svetitelja. Njegov greh, doprinos raskolu, potpuno je zatrt.

USLEDILI su i događaji od istorijskog značaja za Srpsku pravoslavnu crkvu. U maju 1963. održano je zasedanje Svetog arhijerejskog sabora u Beogradu. Na njemu je odlučeno: umesto Eparhije američko-kanadske, osnovane su tri nove - sa sedištima u Los Anđelesu, Libertivilu i Detroitu. Pridodate su im crkve Južne Afrike i Južne Amerike. Episkop Dionisije je suspendovan, a određeni novi episkopi.

"Ne priznajem rešenja Arhijerejskog sabora i Sinoda", odmah se oglasio Dionisije.

Tvrdio je da su doneta rešenja protivustavna i nezakonita, da neće predati dužnost.

Uputio je i ekspresnu poruku patrijarhu Germanu: "Ako Boga znate, stanite, ne preduzimajte ništa dalje". Predložio je mirno rešenje...

Dionisije se raspisao, javno besedio, putovao. Pozvao je svoje pristalice na ujedinjenje. Beogradu se, međutim, žurilo. U Ameriku je poslata brojna delegacija vladika i stručnjaka da realizuju usvojene odluke. Kako je reagovao Dionisije? Štampao je letak kojim je obavestio sveštenstvo i vernike da delegacija iz Beograda neće biti gost njegove eparhije i da sveštenstvo i crkvene opštine "nisu dužne da ih prime" i da ta gospoda "nemaju pravo" putovati po eparhiji. Kad je delegacija pristigla, Dionisije njene članove nije primio u manastiru Sv. Save, kakva mu je bila obaveza, susreo se sa njima u obližnjem restoranu.

SITUACIJA se dramatizovala; Dionisije je opozvao novopostavljene episkope i 28. juna, na Vidovdan, uputio raspis u kome je pisalo: "Pozivam svekoliko srpstvo u svetu da stane sa nama zajedno u ovoj svetoj i svetosavskoj borbi. Primam pod okrilje ove eparhije sve crkvene opštine iz celog sveta, koje ne žele da se potčinjavaju Beogradu". Ovim je Dionisije počinio težak kanonski prestup, pozvavši sve sveštenstvo i vernike u otvoreni raskol, u šizmu, odvajanje od matice Crkve. Usledilo je i vanredno održavanje Sabora na kome je Dionisije razrešen dužnosti episkopskog arhijereja i njegovo mesto proglasio upražnjenim. Dionisije se nije predavao, potegao je i on svoj adut. Sazvao je svoj sabor, pa nek se vidi ko je jači?

Od 6. do 9. avgusta 1963. u manastiru Svetog Save okupilo se: 44 predstavnika crkveno-školskih opština, 27 sveštenika i predstavnika političkih, kulturnih i humanitarnih organizacija koji nisu bili zvanično prebrojani. I Sabor je, jednoglasno, odlučio:

Usvojena je Rezolucija u deset tačaka, od kojih je prva bila najvažnija i glasila je: Sabor ne priznaje i smatra nezakonitim, neustavnim, nepostojećim i nevažećim odluke Svetog arhijerejskog sinoda i Sabora Srpske pravoslavne crkve. U drugoj tački se najodlučnije zahtevalo da Beograd najhitnije povuče sve svoje odluke u pogledu njihove eparhije, episkopa Dionisija i postavljanja trojice episkopa i da ih povuče sa ove eparhije. Ova, kao i ostale odluke, bila je oročena, da važi dok su komunisti na vlasti u Jugoslaviji.

REZOLUCIJOM je ozvaničen raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Za crkvenog istoričara Stanimira Spasovića (1937-2013) ovo je bio jedan od "najtragičnijih sabora" u prošlosti Srpske pravoslavne crkve. Odluke koje su usledile, na obe strane, podstakle su najniže strasti i otvarale nove frontove među Srbima koji su živeli u SAD i Kanadi.

U velikoj igri Dionisiju je bila važna i podrška političkih organizacija i njihovih lidera, kao i slobodnih uglednih pojedinaca, kao i grupe oko Slobodana Draškovića, koja je izdavala i list "Srpska borba". Za njih nisu bili bitni crkveni kanoni i crkveni Ustav, raskol su proglasili za "titovsko-ljotićevski nasrtaj" na Američko-kanadsku eparhiju.

Pisali su: "Teško crkvi koju patrijarh German brani", optužujući ga da pripada komunističkoj vlasti. I Srpska narodna odbrana je zastupala iste stavove, za raskol optuživala komuniste. Među retkima je bio Momčilo Đujić, koji je svešteničku odoru skinuo pre nego što je postao četnički vojvoda u Kninskoj Krajini. On je bio mišljenja da se jedinstvo Srpske pravoslavne crkve ne sme dovoditi u pitanje.

VRAĆANjE U RED SVETOVNjAKA

U ZAVRŠNOM činu obračuna sa Dionisijem, Sinod ga je smenio, lišio episkopskog čina i vratio u red svetovnjaka pod njegovim svetovnim imenom Dragoljub Milivojević. Ta odluka Dionisiju je pružila novi podstrek, okrenuo se da traži crkvenu zaštitu od najvažnijih po hijerarhiji. Obratio se prvo carigradskom patrijarhu Antinagori. Kako je ovome već bio poslat Dionisijev dosije iz Beograda, on se brzo i oglasio. Antinagora je u potpunosti podržao odluke Sabora i Sinoda Srpske pravoslavne crkve. I on je Dionisija proglasio "prostim svetovnjakom". Sve aktivnosti Dionisijeve na planu međucrkvenih odnosa bile su uzaludne. Jedino međunarodno priznanje za svoju mitropoliju Dionisije je uspeo da dobije od bugarske crkve u SAD i Kanadi, koja je bila u istoj raskolničkoj situaciji sa crkvom u Bugarskoj.

SUTRA: ovratak u okrilje Majke crkve

Preporučujemo

Feljton

1 2

FELjTON - OPORI MIRIS TAMJANA IZ AMERIKE: SPC našim ljudima u SAD i Kanadi obezbeđivala duhovni mir i čuvala identitet

21. 06. 2022. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - OSLANjANjE NA DVE STOLICE: Kako to da se niko nije oglasio potomkom mitskog heroja Marka Kraljevića

03. 06. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - SRPKINjA BILA VLASNICA ZAGREBA: Srbi, uz sve muke koje su ih snalazile, uspevali su da sačuvaju jezik i ćirilično pismo

04. 06. 2022. u 18:00

Feljton

2 11

FELjTON - TOPOVSKI POZDRAVI ZA SRBE: U Srbiji je plakalo pola miliona dece koja su ostala bez roditelja

12. 06. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije