FELJTON - HRVATI SA SRBIMA NEĆI NI U RAJ: Roditelji Anta Starčevića bili su pokatoličeni Srbi

Đuro Zagorac

19. 06. 2022. u 18:00

SRPSKI političar Milan Grol, koji je vodio i izbegličku Vladu u Londonu, tvrdio je: "Hrvati sa Srbima neće ni u raj". Stipe Šuvar, političar iz Titove ere, bio je spreman, da sa Srbima ide i u pakao i u raj. U njegovoj konstataciji, da nije bilo Ante Pavelića i Franje Tuđmana, sad bi u Hrvatskoj živelo milion i po Srba, najbolje otkriva razmere srpske tragedije.

ФЕЉТОН - ХРВАТИ СА СРБИМА НЕЋИ НИ У РАЈ: Родитељи Анта Старчевића  били су  покатоличени Срби

Zagrepčani pozdravljaju Hitlerovu armadu 1941. godine, Foto Vikipedija

Posle spomenutog Pavla Ritera u prošlom nastavku, pristigli su novi i krojači oštrijih makaza. Predvodio ih je Ante Starčević (1823-1896) koji je sa Eugenom Kvaternikom (1825-1871) osnovao i političku Stranku prava, koja je i danas aktivna. Starčevićevi roditelji su bili Srbi koji su se pokatoličili. Sin im se školovao pod okriljem Katoličke crkve, u Pečuju i Pešti je završio teologiju i filozofiju. Neočekivano, prvo zaposlenje potražio je u Beogradu, na Liceju. Javio se na konkurs za predavača matematike. Nije primljen, i kako bi, kad nije bio kvalifikovan. Vratio se razočaran u Zagreb i umesto u crkvene, zaplovio je u političke vode.

Starčevićevi biografi nisu otkrili otkud on da u Beogradu zatraži prvo zaposlenje, kad su mu mnoga vrata bila otvorena u Hrvatskoj i Ugarskoj. Šta ga je vuklo, koje emocije su mu se probudile? Da li ga je možda progonio roditeljski greh i da li je preko profesure u Beogradu nameravao da se povrati svome rodu? Kako u tome nije uspeo, okrenuo se novom grehu, osveti.

POSTAO je vatreni rasista, a uzor mu je bio Žozef Artur Gobino (1816-1882) francuski sociolog, filozof i diplomata koji je postao vodeći ideolog rasizma. Starčević se posebno bio okomio na Srbe. Nije ih priznavao za narod, pisao je da su oni "nečista pasmina" koju na hrvatskim prostorima valja asimilirati. Za srednjovekovnu Srbiju je tvrdio da su je formirali Hrvati, da su Nemanjići bili katolici. Za njega su na Balkanu živela samo dva naroda, Hrvati i Bugari. Samostalnu državu Hrvatsku zamišljao je na severu do Alpa, na istoku do Timoka, na jugu do Skadra i na zapadu zagrljenom Jadranom.

Starčević je, u odnosu na one koji su se izlegli iz njegove Stranke prava bio nevinašce prema Srbima u Hrvatskoj. On je nameravao "samo" da ih asimilira, preobrazi u katolike i Hrvate. Njegovim naslednicima se žurilo, koristili su progon, kame i vešala.

Starčevićeve ideje, iako nakazne, još nisu sahranjene, a on nosi svetao venac oko glave, priznati je - "otac nacije". Kad je Starčević umro, na njegov odar cvet je položio i jedan stranački "pionir". Bio je to sedmogodišnji Ante Pavelić (1889-1959). Posle 45 godina, on je uspeo da ostvari san svoga imenjaka, osnovao je zloglasnu NDH. Bila je to privremena ratna tvorevina sa genocidnim zakonima. Bila je nakazna položajem i zločinačka duhom. I kao takva, mnogim Hrvatima bila i ostala mila.

I RATNE okolnosti su učinile svoje. Kad je Nemačka 1941. napala Jugoslaviju, većina Hrvata videla je priliku da reši svoje nacionalne i državotvorne ambicije. Nemačke tenkove i tenkiste, koji su prvi ušli u Zagreb, građani su zasuli cvećem! Svetske agencije su izvestile o ovom događaju, a zapadne i sa dodatkom: "... Jednog dana zbog ovoga će ih zaboleti glava", izjavio je američki konzul u Zagrebu.

Časni ljudi u Hrvatskoj su odmah zažalili zbog ovog događaja, a i glava ih je zabolela zbog onog što je odmah usledilo - realizacija plana, zatiranje svih Srba: ubijanje, proterivanje i prekrštavanje Srba, sve po trećinama. Kome je ovo varvarstvo pogodovalo i ko je na njemu ostvario svoje ambicije?

Napad Nemačke i Italije na Jugoslaviju 1941. kojima su pripomogle Mađarska i Bugarska, bio je osvetnički. Sve četiri su se smatrale žrtvama Mirovne konferencije posle Velikog rata, kada su bile i teritorijalno osakaćene. Sve četiri su imale i svoje brojne manjine u Jugoslaviji, koje su ih oduševljeno dočekale i još više osvetnički raspoložene.

KAKAV je bio njihov prvi učinak? Američka obaveštajna agencija sačinila je, krajem 1942. godine, svoj izveštaj. U njemu su bile naznačene samo srpske žrtve, jer drugih gotovo i da nije bilo. Te brojke su bile zastrašujuće: nastradalo je 744.000 Srba! Nemci su ubili i u logore odveli - 78.000, Italijani - 20.000, Mađari - 30.000, Albanci - 10.000, Bugari - 6.000, Hrvati - 600.000...Ove brojke nisu se mogle uzeti za pouzdane, sigurno nisu bile u potpunosti tačne. Sakupljane su u ratnim uslovima i bez pouzdanih izvora, jer se nijedna strana nije javno dičila svojim učinkom. One su bile pouzdan smer u kom pravcu je osveta bila usmerena, ko je zločine činio i nad kim. Ovaj izveštaj je dospeo i u kabinet tadašnjeg američkog predsednika Frenklina Ruzvelta (1882-1945).

Kada su se Srbi u Hrvatskoj domogli šuma i oružja, postali su važan činilac. Njih su prvi preuzeli aktivisti Komunističke partije Jugoslavije, koji su pristigli sa više strana na terene Like, Korduna i Banije. Sa svojom politikom i ideologijom stekli su poverenje, a pritom nisu imali konkurente. Nije bilo ni političara ni oficira koji bi prizivali borbu "za kralja i otadžbinu", četnički pokret nije dospeo u ove krajeve. Taj pokret jedino se primio u Zagori, gde je pop Momčilo Đujić (1907-1999) skinuo mantiju i u Kninu osnovao četničku Dinarsku diviziju. On je iskoristio i aktivnost tamošnjih političara koji su postigli dogovor sa Italijanima da se u njihovoj zoni Srbi naoružaju i tako zaštite od ustaša koji su već započeli svoj pir, a o jednom od njih napisana je čuvena "Golubnjača", drama Jove Radulovića.

JOŠ JEDNU prednost imali su komunisti, partizani. Proklamovali su borbu za Jugoslaviju i - bratstvo i jedinstvo. Hrvatski su komunisti bili i među organizatorima ustanka, kao Marko Orešković (1896-1941) koji je predvodio Ličane koji su mu i pesmu spevali: "Drug je Marko hrvatskoga roda, al' je majka i srpskog naroda". Imali su još jednu, za Srbe, važnu poruku, da su zajedno u zagrljaju sa Sovjetskim Savezom i drugom Staljinom!

Istina, poziv na opšti ustanak upućen je iz Beograda i od vrha KPJ kojim je dirigovao Josip Broz Tito. Prva puška je ispaljena u Beloj Crkvi i u valjevskom kraju, gde pobune uspevaju, osnovan je prvi partizanski odred kome je i Broz pristupio. U tom vremenu partizani se nisu sukobljavali sa brojnim četnicima, čiji im je cilj otpora bio suprotstavljen. Partizani su toliko ojačali da su i svoju teritoriju stekli, proglasili Užičku republiku u kojoj su uspostavili "novi poredak". Posle odmazdi koje su izvršili Nemci, naročito u Kragujevcu i Kraljevu, a zbog partizanskih grehova, njihova situacija se promenila, svi su u Srbiji krenuli na njih i proterali su ih, prešli su u Bosnu...

SRBIJA U "USKOJ KOŠULjI"

PREMA svedočenju jugoslovenskog poslanika u Vašingtonu Konstantina Fotića, Ruzvelt se tada pripremao za Teheransku konferenciju 1943. godine i usaglašavao je stavove sa britanskim ministrom Entonijem Idnom (1897-1977). Pominjano je stanje na Balkanu, i Srbi i Hrvati na njemu. Ruzvelt je predviđao i ratni ishod: Srbija će se "sama sobom uspostaviti", a Hrvati se moraju staviti "pod starateljstvo"! Šta se od ove prognoze obistinilo? Srbija se zaista uspostavila, ali u "uskoj košulji", a Hrvati, za koje nije namenio nikakvu državu, uspeli su da uspostave svoju NDH, nikad veću Republiku! Koje su sve okolnosti uticale da se mnogo toga preokrene?

SUTRA: Hrvati na silu oteli Vukovar

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

BRUKA I SRAMOTA U ALBANIJI! Šiptari i Ukrajinci zajedno vređali Srbe i Ruse (FOTO)