FELJTON - TOPOVSKI POZDRAVI ZA SRBE: U Srbiji je plakalo pola miliona dece koja su ostala bez roditelja

NA DAN ubistva Franca Ferdinanda u Sarajevu, na Vidovdan, sa zbora održanog u Zagrebu, poslata je poruka: "I u našem krugu na našem tijelu nalazi se sva krpuša u spodobi Srba i Slavosrba, koji nam prodaju grudu i more...

Srpska vojska u Cerskoj bici, Foto Arhiv "Novosti"

S njima se moramo jednom zauvjek obračunati i uništit ih. To nek nam bude od danas cilj!" (List Hrvatska, br. 794, 29. juni 1914.) Ovi redovi su istrgnuti iz proglasa koji je sastavila frankovačka stranka i koji je pogodio cilj, pojavio se prvog dana posle atentata u Sarajevu. Poruka ukazuje da su i u Zagrebu znali da je u Beču već iskovan plan za ratni udar na Srbiju i Srbe.

U orkestriranu predigru su se uključili i u Bosni, prvo su se oglasili u Travniku. I u tom gradu je održan zbor i upućena poruka: "Narod navješćuje Srbima borbu na život i smrt i progonstvo iz Bosne i Hercegovine..." (Hrvatska, br. 798, 3. juli 1914.)

U mobilizaciji masa nije izostala ni katolička Crkva. Zagrebački i ljubljanski biskupi su bili najglasniji. Ljubljanski, Jeglič, s oltara je pozvao "muževe" da "oružjem u ruci" brane katoličku Austriju. Jedna od oltarskih poruka je glasila: "Topovima pozdravljamo vas Srbe / Hladan dom vam dižemo uz vrbe".

Kako su se u toj ratnoj klimi mogli osećati Srbi i Srbosloveni u Banatu, Bačkoj, Sremu, Slavoniji, Hrvatskoj, Dalmaciji, u Bosni i Hercegovini, svi koji su se zatekli u Austrougarskoj?

SA RATNIM napadom na Srbiju, 28. jula 1914., carevina je započela, istovremeno, i rat protiv svojih neposlušnih i sumnjivih građana. Srbi su bili prvi na udaru. Gotovo svi ugledni i pismeni pripadnici ovog naroda, koji nisu bili mobilisani, stavljeni su pod poseban nadzor, izolaciju. Tu je vršena selekcija, najsumnjiviji su odvođeni u kazamate, najviše u Zenicu, Travnik...Za najzlogasnije proglašeni su zatvori u Zenici i Temišvaru. Oni koji su označeni "opakim za poredak" su ustupani vojnim vlastima koje su mogle da ih lišavaju života bez optužbe i suda.

Istoričar Vladimir Ćorović tri godine je proveo u travničkom zatvoru gde je beležio ispovesti stradalnika. Držao se one, da "mrtva usta" ne govore, beležio je samo lično doživljeno. Ovo istraživanje uspeo je i da doturi Jugoslovenskom odboru u Parizu. Objavio je delove i u knjizi, nazvanoj - "Crna knjiga". Sadržaj knjige, nije bio po volji ni vlastima u potonjoj kraljevini i u socijalističkoj republici.

Procene su bile da je 80 hiljada Srba, iz navedenih regija, stradalo, proganjano, osakaćeno. Zatrte su porodice, uništena imovina. Ćorović je njihovu sudbinu proglasio i "drugom golgotom".

U OVU golgotu Srba podrazumeva se i njihovo učešće u carskoj vojsci, borbe koje su vodili u osvajanju Srbije. Nema pouzdanih podataka o njihovom broju. Zna se da ih je najviše bilo u prvim borbama, na Drinskom frontu. Vojnici su se iz bunkera oglašavali pucnjevima, ali i dozivanjem i prozivanjem. Srbijanci su bili zbunjeni, ko ih to napada, a govori "naški"?

Ko je mogao biti nesrećniji, branitelji ili napadači? Obični vojnici, i na jednoj i drugoj strani, nisu imali jasnu sliku o svom nacionalnom biću i onom, s druge strane Drine. Oni, koji su se uspeli osvestiti, na napadačkoj strani, utehu su tražili i nalazili u poslušnosti svog oružja: "Pucali smo u vazduh, ne u Srbiju"!

I carski komandanti su se vadili, optužujući svoje vojnike za sabotažu, izdaju. Bili su kažnjeni, poslati su na druge frontove, najviše u Galiciju i na Ruse.

OFICIRSKI kadar carske vojske, među kojima je bilo dosta i Srba, prošao je bez ranjavanja. Oni su, sa istim činovima, bili primljeni u vojsku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, stradali su remci. Preživeli su ostali bez zaštite, a porodice poginulih bez bilo kakve nadoknade. Preostalo im je da potomstvu pričaju svoje ratne zgode i nezgode...

Od oca, i dva strica, i sam sam ih slušao i s ushićenjem doživljavao. Priče su iščezle sa njihovim životima, a jedna mi se baš urezala. Jedan Dubrovčanin, savetovao je mog Nikolu kako da se samopovredi, i da odloži odlazak na front. Recept je bio jednostavan, da otvori čauru metka, uzme baruta i sipa u oči! On tako postupi, oči se brzo upale i pocrvene. Dovoljno da bude upućen na lekarski pregled. Dijagnoza: "Nikola imaš sreće, za ovo se ide na vojni sud", reče mu "naški" i spasi mu život.

IZ PRVOG svetskog rata, iz bitaka na Drini, ostali su da svedoče grobovi i grobnice (u Lazarevcu zajedno sahranjeni), krvave zastave, topovi, ali, i knjige, dnevnici, izveštaji, filmovi, drame i romani... I tri imena koja su živa i posle jednog veka. General Živojin Mišić je stekao čin vojvode i slavu, Gavrilo Princip, kao najveći mučenik, i Josip Broz, kao zagonetni Tito.

Istina, bilo je i nagrađenih. Usledile su seobe, u vidu kolonizacije. U većini Srbi, iz pasivnih krajeva, naseljavani su po Vojvodini, Slavoniji, ali i po napuštenim turskim posedima na Kosovu i u Makedoniji. Većina ih je u Drugom svetskom ratu proterana, doživela svoju golgotu.

I dok se jezgro Srbije, na "Ostrvu spasa" (Krfu), oporavljalo i kovalo vojne i diplomatske planove za povratak, okupiranom Srbijom se pirovalo, progonili ljudi i pljačkala imovina. Najbrutalniji "izvođači radova" su, uglavnom, govorili "naški".

O UČINKU okupacionih vojski, austrijske, ugarske, nemačke i bugarske, prvi su se oglasili u Beču. Izvestili su, već 1916., da je na njihovom području bilo onesposobljeno 58% industrijskih preduzeća, do kraja rata sve što nije koristila vojska, je stalo. Tokom četiri ratne godine iz Srbije je izvučeno: 1,6 tona zlata, 3,1 tone srebra, 24,6 tona bakra, 29,7 tona olova i stotine tona uglja. Živa stoka, gotovo svi konji, bili su izveženi.

Malo toga je u Srbiji ostalo, i što je preteklo bilo je daleko. Gotovo celo stanovništvo nosilo je crninu, oplakivalo najmilije, pridržavalo osakaćene; u Srbiji je cvilelo pola miliona dece koja je ostala bez jednog i oba roditelja.

Na Mirovnoj konferenciji u Parizu, ratna šteta Srbije procenjena je na 10 milijardi zlatnih franaka, što je iznosilo pola njene narodne imovine. Nije bilo mehanizma, ni volje velikih sila, da se Srbija i pravedno obešteti.

DRŽAVNI ZLOČIN NAD CELIM NARODOM

AUSTRIJSKI istoričara Hansa Hautmana, objavio je knjigu, već delo - "Krvavi trag velikog rata" u kojoj je ratna dokumenta iščitavao baš kako je u njima doslovno pisalo. Jasno su predstavljeni "plan i sistem" genocida i etničkog raseljavanja koji je do detalja bio razrađen mnogo pre Sarajevskog atentata i objave rata Srbiji.Predviđena je bila kolonizacija Hrvata i pripadnika islama u Srbiju. I autorova konstatacija: "Ovo je bio prvi primer državnog zločina počinjenog nad celim narodom u Evropi"! Objavljena su o dokumenta u kojima su data i uputstva kako se treba ophoditi prema srpskom stanovništvu:"prema takovom narodu" svaki oblik "ljudskosti i sažaljenja" je neumesan, šta više. Obziri koji se u ratu primenjuju (humani), ovde ne važe, mogli bi ozbiljno da ugroze "bezbednost i interese monarhije".

SUTRA: DRŽAVA BEZ BUDUĆNOSTI

Preporučujemo

Feljton

1 2

FELjTON - DEČIJI VAPAJ ZA KOROM HLEBA: Zagrljaj morskih dubina večno sastajalište jedne mladosti

11. 06. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - UDARIO GOLIJAT NA DAVIDA: Svaki Srbin u svom životu se bije - "sa dve svoje istorije"

10. 06. 2022. u 18:00

Feljton

1 0

FELjTON - STVARALAŠTVO OBAVIJENO TUGOM: Izbegli Srbi nisu imali pravo da se školuju i uključuju u kulturni život

09. 06. 2022. u 18:00

Feljton

1 3

FELjTON - VELIKA SEOBA EVROPSKI FENOMEN: Srbe predvodili patrijarh Arsenije III i grof Đurađ Branković

08. 06. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije