PO PRISPEĆU monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno želeo da on i Sava, kao najveći tadašnji ktitori te lavre, i dalje ostanu u tom manastiru, što se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.
Najnovije iz rubrike
VREDAN SKORO 100 MILIONA DINARA: Raspisan tender za adaptaciju hamama i rimske kuće
MINISTARSTVO turizma i omladine Srbije raspisalo je javni poziv za revitalizaciju i adaptaciju hamama i rimske kuće u okviru kompleksa "Tvrđava Golubački grad".
02. 11. 2024. u 11:33
PROGLAŠENA TRODNEVNA ŽALOST NA TERITORIJI AP VOJVODINE: Nova odluka vlasti povodom tragedije u Novom Sadu
NA teritoriji AP Vojvodine proglašena je trodnevna žalost zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, saopštila je danas Pokrajinska vlada.
02. 11. 2024. u 11:14
"AKCIJA JE TRAJALA DO KASNIH JUTARNJIH SATI": Pripadnik spasilačke organizacije Srbije opisao tragična dešavanja u Novom Sadu (VIDEO)
DRAGAN Bijelić, pripadnik spasilačke organizacije Srbije opisao je šta su ekipe zatekle prilikom dolaska na teren i mesto tragedije u Novom Sadu. Kako je rekao akcija je trajala do ranih jutarnjih sati.
02. 11. 2024. u 09:11
DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE: Ovi običaji se poštuju godinama, a jedna stvar se smatra velikim grehom
PRAVOSLAVNI vernici današnji dan posvećuju dušama preminulih, jedan od četiri praznika koji se posvećuje mrtvima - Mitrovske zadušnice...
02. 11. 2024. u 08:00
OTVARA SE RENOVIRAN ČEŠKI DOM: Posle prošlogodišnjeg ustupanja zgrade Češkoj, zdanje vraćeno predratnim vlasnicima
POSLE decenija zatišja, Češki dom u Beogradu ponovo će početi da radi od 6. novembra, za kada je zakazano svečano otvaranje u 20 sati, u ovom zdanju u Ulici Svetozara Markovića 79.
02. 11. 2024. u 07:00
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...