FELJTON - STRAH OD KLIMATSKIH PROMENA: Bankari prave sopstvena računovodstvena pravila za ceo svet
DANAS iza „velike istine“ o klimatskim promenama stoji najmoćnija sila sveta - finansijski kapital.
Teško je naći sažetiji opis ko su igrači i šta nam spremaju od onog koji je dao Vilijam Engdals: „Ono što su bankari i gigantski investicioni fondovi poput Blek Roka učinili jeste da su stvorili novu investicionu infrastrukturu koja odabir ’pobednika’ i ’gubitnika’ pri investicijama vrši na osnovu toga koliko je konkretna kompanija ozbiljno posvećena ESG standardima, odnosno ekologiji, društvenim vrednostima i upravljanju (engl: Environment, Social values and Governance – ESG).
Na primer, kompanije će dobijati pozitivne rejtinge ukoliko imaju rodno raznovrsne radnike i upravljačke odbore ili ukoliko preduzimaju mere za eliminaciju svog ugljeničnog 'otiska' prelaskom na - kako bi to UN rekle - zelene i održive izvore energije. Kako korporacije doprinose globalno održivom upravljanju je najnejasniji deo priče o ESG standardima, a moglo bi da podrazumeva bilo šta, od korporativnih donacija pokretu ’Crni životi su važni’ do podrške agencijama Ujedinjenih nacija, poput Svetske zdravstvene organizacije.
Onaj krucijalni, centralni cilj stratega ESG je izazivanje prelaska na neefikasnu i skupu alternativnu energiju, radi obećane utopije zvane ’nula ugljenika’. Sve to nameću vodeće svetske finansijske institucije i centralne banke. Stvorile su zaslepljujuću lepezu organizacija kako bi nametnule svoju agendu zelenih investicija."
GODINE 2013, mnogo pre virusa korona, glavna banka sa Vol strita - Morgan Stenli - stvorila je Institut za održivo investiranje. On je ubrzo proširen 2015. kad se Morgan Stenli pridružila upravljačkom komitetu Partnerstva za ugljeničko finansijsko računovodstvo (RSAF). Na svom veb-sajtu navode sledeće: „RSAF je zasnovano na stavovima Pariskog klimatskog sporazuma da bi svetska zajednica trebalo da teži ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, a da bi društvo trebalo da se dekarbonizuje i dostigne tačku nulte emisije do 2050. godine.
Do 2020. godine, RSAF je uključivao preko 100 banaka i finansijskih institucija, uključujući ABN AMRO, Nat West, Lloyds banku, Barclays, Banku Amerike, Citi Group, CIBC, Danske Bank i druge. Nekoliko RSAF banaka-članica bilo je umešano u slučajeve pranja novca. Sada nagoveštavaju novu ulogu moralnih uzora za promenu svetske ekonomije. Važno je istaći da je bivši guverner Banke Engleske - Mark Karni - ’posmatrač’ i konsultant u RSAF.
Avgusta 2020. godine RSAF je objavio nacrt standarda za svetsko ugljeničko računovodstvo.
To znači da bankari prave sopstvena računovodstvena pravila za rejting vrednosti ugljeničkog otiska kompanija, odnosno njihov ’zeleni profil’.
MARK Karni se nalazi u centru reorganizacije svetskih finansija u skladu sa zelenom agendom UN za 2030. i davoskim ’Velikim resetom’ u kojem je član upravnog saveta. Takođe je i savetnik generalnog sekretara UN, i to kao specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za klimatsku akciju. Opisao je plan RSAF na sledeći način: ’Kako bi dostigli nultu vrednost emisija potrebna nam je tranzicija čitave ekonomije - svaka kompanija, svaka banka, svaka osiguravajuća kuća i investi-tor moraće da prilagode svoje poslovne modele, da razviju kredibilne planove za tranziciju, i da ih implementiraju. Za finansijske firme, to znači više od pregleda emisija koje generišu njihove poslovne aktivnosti.
Moraju izmeriti i prijaviti emisije koje generišu kompanije u koje investiraju i kojim pozajmljuju novac. Rad PCAF na standardizaciji pristupa merenju finansijalizovanih emisija je važan korak kako bi se postiglo da svaka finansijska odluka uzima klimu u obzir’. Kao guverner Banke Engleske, Karni je imao ključnu ulogu u pridobijanju centralnih banaka sveta za zelenu agendu UN 2030. Vodeće centralne banke sveta su, kroz krovnu Banku za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela, stvorile glavni deo rastuće svetske infrastrukture koja upravlja tokovima investicija ka 'održivim' kompanijama, a podalje od onih koje se bave naftom i gasom, pa stoga dobijaju etiketu 'neodrživih'."
„Kada je, kao tadašnji guverner Banke Engleske, Mark Karni bio na čelu borda za finansijsku stabilnost BIS, uspostavio je nešto što je nazvao Operativna grupa za finansijske izveštaje povezane sa klimom.
CENTRALNI bankari iz borda za finansijsku stabilnost nominovali su 31 osobu za formiranje TCFD. Na čelu sa milijarderom Majklom Blumbergom, pored Blek Roka, uključivala je u svoje redove i Džej-Pi Morgan Čejs, Barklijevu banku HSBC, Svis re (druga najveća reosiguravajuća kuća na svetu), kinesku ICBC banku, Tata-stil, ENI oil, Dau kemikal, rudarskog giganta BHP, te Dejvida Blada iz Al Gorovog Dženerejšn investmenta.
En Finukejn – potpredsednica Banke Amerike i članica PCAF i TCFD – izjavila je:
„Posvećeni smo tome da se rizicima i šansama vezanim za klimu upravljanja na pravi način unutar naših kompanija, kao i da, radeći sa vladama i tržištima, ubrzamo potrebne promene... klimatske promene predstavljaju rizik za poslovnu zajednicu, pa je važno da kompanije artikulišu način na koji se ovim rizicima upravlja.“
I INVESTICIONI rizik banke u sektorima nafte i gasa i drugim industrijama takođe se procenjuje korišćenjem kriterijuma Karnijevog TCFD. Svi rizici definisani su tako da su povezani sa ugljen-dioksidom...
„Još jedan ključni deo u finansijskim pripremama za ’Veliki reset’ - toj fundamentalnoj transformaciji iz ekonomije visoko-energetskog intenziteta ka onoj niskoj i neefikasnoj - jeste Bord za standarde održivog računovodstva (SASB). SASB kaže da ’pruža jasan set standarda za prijavljivanje informacija o održivosti u širokom spektru pitanja’. Ovo zvuči umirujuće dok ne pogledamo ko su članovi SASB koji će dodeljivati klimatski imprimatur. A članovi su, pored najveće agencije za upravljanje fondovima - Blek Roka (preko sedam biliona dolara), Vengard fondovi, Fideliti investment, Goldman Saks, Stejst strit global, Karlajl grupa, Rokfeler kapital menadžment i brojne velike banke kao što je Banka Amerike i UBS. Mnoge od njih odgovorne su za svetski finansijski kolaps iz 2008. godine “.
KRAJ
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)