FELJTON - SMRT SLOBODNOG NOVINARSTVA: Politika, mediji i tajne službe su usko povezani

NEMAČKI novinar Udo Ulfkote, jedan od najznačajnijih uzbunjivača u medijskoj industriji u novijoj istoriji, koji je otkrio kako "zapadne obaveštajne službe zauzimaju centralno mesto u zapadnom novinarstvu", svedoči kako je to stvarno izgledalo: "Imao sam vrlo blizak kontakt sa obaveštajnom službom BND. Dve osobe iz BND redovno su dolazile u redakciju novina, u sobu za posete.

Udo Ulfkote, Foto Printscreen

A bilo je prilika kada ne samo da mi je davan izveštaj već je BND pisao članke, koji su objavljivani u novinama kao moj tekst. Ističem to da bih objasnio. Da sam rekao da postoje mediji na koje BND utiče, mogli biste s pravom reći da su to teorije zavere i pitati me mogu li to dokumentovati.

Mogu to dokumentovati.

Mogu da kažem da su taj i taj članak, sa mojim tekstom u novinama, napisale obaveštajne službe, jer ono što je tamo napisano ja nisam mogao da znam. Nisam mogao da znam šta postoji u nekoj pećini u Libiji, koja je tajna stvar tamo, šta se tamo gradi. Ovo je BND želeo da objavi.

TAKO JE i u drugim medijima. Da imamo vladavinu zakona, sada bi postojala istražna komisija. Ustale bi političke stranke, bez obzira na to da li su levo, stranke centra ili desnice, i rekle: Šta ovaj momak Ulfkote kaže i tvrdi da može da to dokumentuje. Ovo treba istražiti.

Da li se ovo dogodilo drugima? Da li još uvek traje? Mogu vam reći: Da, još uvek postoji.

Znam kolege koje imaju ovaj bliski kontakt. Bilo bi divno da postoji ova istražna komisija. Ali to se očigledno neće dogoditi, jer nikome nije u interesu. Jer tada bi javnost shvatila koliko su politika, mediji i tajne službe usko povezani u ovoj zemlji. U ovom svetu!

Kad se Udo Ulfkote sudario sa svojom savešću, a ako čitate Dostojevskog znate da nema čoveka koga ne muče moralne dileme, i odlučio da opiše svoja iskustva - što znaju stotine, hiljade onih koji ćute - onda je to značajno svedočanstvo o savremenim medijima i dalekosežno u razumevanju društva u kome živimo. To je ono što "svi znaju", ali samo retki "smeju da kažu".

- Imao sam kontakt sa evropskim novinarima iz renomiranih medija. Radio u drugim medijima. Mogu vam reći: Ono što govorim, zaista sam otkrio svuda.

AKO kao novinar radite ili u državnim medijima, ili u velikim privatnim medijskim kompanijama, ne možete da pišete šta želite i kako osećate. Postoje jasne smernice. Grubo rečeno: svi znaju da nećete, na primer, u "Springerovim" novinama "Bildu", "Veltu" objavljivati članke kritične prema Izraelu. Nema šanse, potpisali ste izjavu da nećete dovoditi u pitanje postojanje države Izrael ili izraelske tačke gledišta itd. Smernice postoje u svim velikim medijskim kompanijama.

Ako ne želite da ostanete "zaglavljeni u donjim nivoima" već da "putujete sa kancelarom, ministrima, predsednikom i političarima, u avionima u državnom vlasništvu onda se treba držati određenih stvari. To sam brzo naučio.

"Slobodno novinarstvo" je uređen posao do detalja. Ali važno je da se to ne doživljava kao cenzurisanje i ograničavanje slobodnog izveštavanja, ili već koje fraze se koriste.

Ubrzo sam shvatio, kad sam pratio predsednika ili kancelara Helmuta Kola, da vas naravno tu ne pozivaju jer se zovete Udo Ulfkote, već zato što ste iz lista "Frankfurter algemajne".

TADA se očekuje određena vrsta izveštavanja. Koja? Zaboravite moje novine, ovo se odnosi generalno na sve. Na početku putovanja, novinar dobija dopis - danas elektronski. Ako putujete u inostranstvo, to su informacije o zemlji ili govori koji će se održati. Sve vreme vam ... niko ne kaže da to napišete na ovaj ili onaj način ... ali tačno znate da ako ne budete pisali na ovaj ili onaj način, sledeći put nećete biti pozvani. Biće pozvan vaš medij, ali kažu: "Ne želimo ovoga". Onda ste napolju. Naravno da želite da vas pozovu. Možete da kupite ono što želite, jer znate da nećete biti provereni. Možete poneti šta želite. Imao sam kolege koji su išli na putovanje u SAD. Sa sobom su doneli "harli dejvidson", u delovima. Prodali su ga i naravno zaradili...

Za rad s novinarima su zaduženi "nevladini" tink-tenkovi, te fondacije i organizacije koje su "nezavisne" kao i "nezavisno novinarstvo". Pogledajte samo oko sebe - pratite ljude koji sede u velikim prekookeanskim tink-tenkovima i fondacijama, u fondaciji "Atlantski most", u svim tim organizacijama. I kako se tamo utiče? Znam iz iskustva. Tink-tenk nemački Maršalov fond Sjedinjenih Država pozvao me je kao kolegu da posetim Sjedinjene Države šest nedelja. Sve plaćeno... Ovaj tink-tenk je imao vrlo bliske veze sa CIA, i dobio sam pristup američkim političarima, svima kojima sam želeo. Iznad svega obasipali su me poklonima.

ČOVEK ne može da odoli "malim stvarima", a koje im moćni mogu davati kao od šale. Na primer, Ulfkote ide da intervjuiše sultana Kuabosa iz Omana. Dok Rusiju i Kinu sumnjičite na svakom koraku i svakim povodom za ugrožavanje sloboda pojedinaca, manjina, pa i celog naroda, za sultana ćete naći da je šef ekološke fondacije.

- U sultanovoj zemlji nema slobode štampe. Ne postoje ljudska prava. Nezakonito je uvoziti štampu, jer sultan to ne želi. Postoje izveštaji o kršenju ljudskih prava, ali moje oči su slepe. Izveštavao sam, kao i svi nemački mediji kad izveštavaju o sultanatu Oman, do danas samo pozitivne stvari. Veliki sultan, koji je divan. Fantastična zemlja princa iz bajke, zasenjujući sve ostalo - jer sam ja kupljen...

- Nikada ranije nisam putovao prvom klasom. Stižemo, a vozač me čeka. Nosi kofer ili ruksak. Imate apartman u hotelu. I od samog početka vas obasipaju poklonima. Dobijate platinasti ili zlatni novčić. Ručno tkani tepih ili bilo šta drugo. Intervjuisao sam sultana, nekoliko puta. Pitao me je šta želim. Odgovorio sam kurs ronjenja. Doveli su instruktora iz Grčke. Bio sam tamo dve nedelje i dobio prvi sertifikat za ronjenje.

ULFKOTEOVOJ anatomskoj obradi dodajemo još jedan sočan detalj:

- Kada sam prvi put bio u Južnoj Africi, osamdesetih, aparthejd je još u Južnoj Africi, odvojena su područja za crnce i belce. U mojim novinama nismo imali problema s ovim, dobijali smo plaćena putovanja od režima aparthejda radi propagandnog posla.

- Pozivali su me iz južnoafričke industrije zlata, industrije uglja, turističke zajednice. Po prvom pozivu, putovanje je bilo za Namibiju, kad sam umoran ušao u hotelsku sobu u Vindhuku tamnoputa žena je ležala u mom krevetu. Odmah sam izašao iz sobe, sišao na recepciju i rekao: "Izvinite, ali soba je već zauzeta". Bez ikakvih problema dobio sam drugu sobu.

Ujutro za doručkom, ovo je bilo novinarsko putovanje, kolege su me pitale: "Kako je bilo sa tvojom?" Tek tada sam shvatio šta se dogodilo. Do tada sam verovao da je to bila glupa slučajnost.

POČASNO DRŽAVLjANSTVO

O PUTOVANjU u Ameriku, koje je organizovao Maršalov fond, novinar Ugo Ulfkote je zabeležio: - Tamo mi je jedan rekao, tačno su znali: "Zdravo, bili ste na kursu ronjenja u Omanu..." CIA je vrlo precizno znala. I CIA mi je takođe dala nešto - ronilačku opremu.

Ronilačku opremu dobio sam u Sjedinjenim Državama, a tokom šestonedeljnog boravka dobio sam i poziv guvernera države Oklahoma. Otišao sam tamo. Bila je to mala ceremonija i dobio sam počasno državljanstvo. Sada sam počasni građanin američke države. I u sertifikatu je napisano da ću o SAD govoriti samo lepo.

SUTRA: LAŽ POKRENULA RATNU MAŠINERIJU

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - TAJNE SLUŽBE PIŠU TEKSTOVE: Tehnika regrutovanja za službe svuda je ista

31. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - TEORIJE ZAVERE POSTAJU VESTI : U Slobodnom svetu se ne poštuje privatnost

30. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - SUKOB DEMOKRATIJE I TAJNIH SILA: Džentlmeni su odavno nestali sa američke političke scene

29. 03. 2022. u 18:00

Feljton

2 0

FELjTON - VIKIPEDIJA GLOBALNA OBMANA: Milioni Amerikanaca više veruju u teorije zavere nego vestima

28. 03. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije