FELJTON - TAJNE SLUŽBE PIŠU TEKSTOVE: Tehnika regrutovanja za službe svuda je ista

Slobodan Reljić

31. 03. 2022. u 18:00

SVAKE su novine, od prvog do poslednjeg retka, samo nizanje strahota. Ratovi, zločini, krađe, razvrat, mučenja, zločini vladara, zločini naroda, zločini pojedinaca - jedno opšte pijanstvo okrutnosti...

ФЕЉТОН - ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПИШУ ТЕКСТОВЕ: Техника регрутовања за службе свуда је иста

MASKA Zgrada "Frankfurter algemajne cajtunga", Foto "Vikipedija"

I uz taj odvratni aperitiv civilizovani čovek doručkuje svakog jutra. Ne razumem kako jedna čista ruka može da se dotiče novina a da se ne zgrči od gađenja - zapisao je francuski pesnik Šarl Bodler.

Dok je Snouden svetski poznat, Udo Ulfkote je gotovo sasvim izvan fokusa javnosti, iako je on novinar i "zviždač" u medijskoj industriji. Reklo bi se da je to paradoksalno. Ali to samo znači da javnost ne poznaje dubinske odnose u medijskoj industriji. Ulfkote je bio istaknuti evropski novinar, doktor društvenih nauka i aktivista za imigracionu reformu. Kad je napisao "Kupljeni novinari: Kako političari, tajne službe i visoke finansije upravljaju nemačkim masovnim medijima", postao je, kako to konstatuje novinar "Of-Gardijana" Džejms Trejsi "jedan od najznačajnijih uzbunjivača u medijskoj industriji i uopšte dubokih uzbunjivača u novijoj istoriji". On je pokazao kako "zapadne obaveštajne službe zauzimaju centralno mesto u zapadnom novinarstvu".

PRIČA Udo Ulfkote: "Studirao sam pravo, političke nauke i islamologiju u Frajburgu kad mi je na samom početku studija, pred sam kraj semestra, prišao profesor. Došao je sa brošurom, i pitao me: "G. Ulfkote, kakvi su Vam planovi za ovaj odmor?" Kao dete iz siromašne porodice Ulfkote nije mogao da računa da ga čeka Italija i la dolce vita, te mu se ponuda seminar, "Uvod u studije sukoba, dve nedelje u Bonu" činila dobrom ponudom.

Posebno "dobićete 20 maraka dnevno kao podršku, plaćeno putovanje vozom, novac za knjige 150 maraka. ...Prirodno ćemo dobiti pansion i smeštaj. "Nije prestajao da mi govori šta ću dobiti." Na seminaru je bilo dvadesetak studenata. "Cela stvar je bila vrlo čudna, jer smo sedeli u sobi kao što je ova, bili su stolovi i govornica, a sedeli su i neki stariji muškarci i žena, uvek su nešto zapisivali... Bilo je veoma čudno da u ovoj kući, u ulici Iberštrase 88 u Bonu, nismo smeli da idemo na drugi sprat. Preko stepeništa je bio lanac, iza je tabu... tek posle dve nedelje, bilo nam je dozvoljeno da se popnemo, gde smo dobili poziv za nastavak kursa iz studija sukoba."

Tek, posle dve godine prisustva na četiri seminara neko mi se obratio sa 'verovatno ste se pitali šta mi ovde radimo'. Objasnio mi je da sam učestvovao u radu pod okom regrutnog odbora iz obaveštajnih službi. Ali nisam imao pojma da su seminar Uvod u studije sukoba organizovale odbrambene snage, a vodila ga obaveštajna služba za inostranstvo BND, kako bi se pobliže sagledali potencijalni kandidati među studentima... Pitali su samo da li bi sa mnom, posle četiri takva seminara, mogli kontaktirati kasnije, u mom zanimanju."

TEHNIKE regrutovanja su slične na svim meridijanima: "Dali su mi mnogo novca. Majka me je uvek učila da budem učtiv. Pa sam rekao 'molim'. Obaveštajne službe su došle prilično brzo. Zašto vam ovo govorim? Novine su vrlo brzo znale. To je takođe napisano u mojoj referenci, stoga mogu to da kažem jasno i glasno."

Kad je Ulfkote doktorirao, dobio je posao u vodećem konzervativnom nemačkom listu "Frankfurter algemajne cajtung" primljen je bez obzira na novinarsku obuku i pored stotine drugih kandidata. "Od 1986. do 2003. godine, radio sam za velike nemačke novine 'Frankfurter algemajne cajtung' i kao ratni izveštač. Da kažem nešto na temu lažljivih medija."

Kada sam prvi put 1986. upućen u iransko-irački rat (1980-1988) Iračani su tada bili 'dobri momci'. Bio sam malo uplašen. Nisam imao nikakvo iskustvo kao ratni izveštač. Kad sam stigao u Bagdad, iračka vojska me je prilično brzo poslala na front: autobus je bio prepun glasnih, iskusnih ratnih reportera, iz prestižnih medija kao Bi-Bi-Si, i ja, jadni novajlija... Prvo što sam video je da svi nose kanistere. Odmah se uznemirih i pomislih: 'ups, ako autobus zaglavi daleko od benzinske pumpe, onda svi ubace malo dizela'. Odlučio sam da u budućnosti i ja moram nositi kanister..."

SATIMA smo se vozili kroz pustinju. Oko 20-30 kilometara od granice, zaista nije bilo ničega. Nema rata. Bilo je oklopnih vozila i tenkova, davno izgorelih. Novinari su izašli iz autobusa i poprskali sadržaj kanistera po vozilima. S nama su tu irački vojnici sa mitraljezima. Zamislite: tenkovi u pustinji, davno izgoreli, sada zapaljeni.

Oblaci dima. I novinari postavljaju kamere.

...iza njih plamen i oblaci dima, a sve vreme Iračani, nehajno, trče pred kamerama sa mitraljezima sa ratnim stavom u pogledu. Skupih hrabrost i pitam jednog novinara:

"Razumem, sjajne su slike, ali zašto se stalno saginju?" Jednostavno. U "audio" podlozi čuju se mitraljezi, a kod kuće to izgleda vrlo dobro.

Čitav put unazad sam razmišljao: "Mladiću, nisi video rat. Bili ste na mestu sa logorskom vatrom. Šta ćeš napisati?"

TO JESTE problem za početnika koji radi u novinama. Predstave se uglavnom prilagođavaju televizijskim potrebama. Potrebno je uklopiti se sa "iskusnim asovima":

"Kad sam se vratio u Bagdad... Tada nije bilo mobilnih telefona, čekali smo u hotelu 'Rašid' ponekad i satima na međunarodnu telefonsku liniju." Ja sam prvo zvao majku, a ne novine. Bio sam očajan, nisam znao šta da radim... Tad je moja majka preko telefona povikala: "Dečače moj, živ si!" Pomislio sam: "Kako to? Da li je sve u redu?" "Moj dečko, mislili smo..." "Šta je bilo, majko?" "Videli smo na TV šta se dogodilo oko vas..."

TELEVIZIJA je već poslala lažne priče, a ja sam pokušavao da umirim majku, objašnjavajući da se nije dogodilo tako. Ona je mislila da sam poludeo od svih stvari koje su se dogodile - a koje videla svojim očima! Završiću, jer danas nisam ovde da bih vam pričao satiru. Samo želim da kažem da je ovo bilo moje prvo iskustvo sa istinom u novinarstvu i ratnom izveštavanju. Odnosno, bio sam veoma šokiran prvim kontaktom... Ali to nije bio izuzetan slučaj.

Veština nezvaničnog izveštavanja je "kad novinar u suštini radi za CIA, ali nije u službenoj ulozi", objašnjava Ulfkote. "Obe strane ubiru plodove partnerstva, istovremeno obe strane mogu poricati vezu. CIA će pronaći mlade novinare i biti im mentor. Odjednom će se otvoriti mnoga vrata, stići će vas mnoge nagrade i pre nego što shvatite šta vam se dešava, celu svoju karijeru dugujete njima. Tako to u suštini funkcioniše. Tako i on (Ulfkote) sa žaljenjem priznaje da je objavljivao članke pod svojim imenom a koje su napisali agenti CIA i drugih obaveštajnih službi, posebno nemačke tajne službe".

NOVINARSTVO NEZVANIČNO POKRIĆE

RATNE prilike su mesta gde novinar može da radi i nešto važnije od toga da piše lažne priče i zabavlja dokonu publiku tamo daleko. "Služeći kao dopisnik na Bliskom istoku Ulfkote se upoznao sa agentima CIA, britanske M16, izraelskog Mosada i nemačke obaveštajne agencije Bundesnachrichtendienst (BND). Svi su oni cenili njegovu mogućnost da slobodno putuje u zemlje uglavnom zatvorene za Zapad. Njegovi urednici su spremno sarađivali u takvim operacijama prikupljanja obaveštajnih podataka, za koje novinari poseduju 'nezvanično pokriće' zbog svoje profesije."

SUTRA: KUPOVANjE SLOBODNIH NOVINARA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TURNEJA JK U MINUSU Nema ništa od zarade: Uložila sam sve što sam stekla za 30 godina, zato sam sa fanovima u plusu