FELJTON - VESELI NAZIV ZA MRAČNE RADNJE: Više od 400 američkih novinara radilo je tajno za CIA

ODMAH posle Hitlerovog napada na SSSR, senator iz Misurija Hari Truman (posle potpredsednik, pa predsednik SAD) rekao je da se nada će se Nemci i Rusi međusobno "poubijati što je više moguće", a za Vašington je idealno da uvek pruža pomoć strani koja gubi kako bi se borbe produžavale.

Alen Dals, direktor CIA, Foto Vikipedija

A kakvo je bilo raspoloženje Britanaca prema Sovjetskom Savezu! Feldmaršal Alan Bruk, od decembra 1941. glavni savetnik Vinstona Čerčila, pisao je jula 1943. godine da Sovjetski Savez "ne može tako propasti a da ne ostane glavna pretnja posle rata". "Zato hranite Nemačku, postepeno je gradite i spremajte je za federaciju zapadne Evrope."

(Setite se, Maršalov plan je objavljen 1947.) A to sve mora da se izvodi "pod plaštom svetog saveza Engleske, Rusije i Amerike". Alan Bruk je od zime 1941. godine prvi čovek cele britanske armije.

Dva meseca pred konačno savezničko iskrcavanje u Normandiji, što se u filmovima slavi kao "Dan de", Britanci su imenovali komisiju za strateško planiranje, koja je bila usmerena na jačanje Nemačke i Japana u odnosu na SSSR. Zapadne obaveštajne službe počinju da skrivaju ključne informacije od svog "saveznika iz Kremlja" i da skupljaju "izuzetno detaljne i precizne" materijale o ruskoj vojsci.

VEĆ krajem 1944. godine Britanska komanda ima planove u kojim se razmatra ponovno naoružavanje Nemačke za napad na Rusiju. Još se nije osušilo mastilo na dokumentima kojima se završava Drugi svetski rat, a Čerčil ima plan za Treći front u koji je trebalo "prekomponovati, ponovo opremiti i naoružati 10 nemačkih divizija" (po dokumentima koje je obelodanio Vladimir Medinski, donedavno ministar kulture Rusije).

A status Nemačke se, od onog vremena kad je Čerčil planirao da uključi i 10 nemačkih divizija za kopneni napad na Sovjetski Savez, nije bitno menjao. Evo, nedavno su im javili da se uključe na frontu u Siriji. "Želimo da Nemačka pošalje kopnene snage kako bi delimično zamenile naše trupe", saopštio je zvaničnik američke administracije. Da li Nemci to žele, pitali su ih koliko i Čerčil 1945. godine. Jedino im ne brane kad Nemci, velemajstori genocida, po cenu biti ili ne biti, traže da Srbi priznaju da su počinili genocid u Srebrenici. Mogu i da traže da se sruši spomenik Kurskoj bici iz jula 1943 - Zvonik na Prohorovskom polju. U nekoj od propagandnih ofanziva kojima smo svedoci, može doći i dan kad se Nemcima neće braniti da objasne da nije Nemačka napala Sovjete, nego obrnuto.

U TOM dramatičnom vremenu, kada je nastao pojam "gvozdena zavesa", valjalo je američki narod i građane zapadnih zemalja zastrašiti i razviti paranoju u njihovim glavama "kako bi oni brzo zaboravili činjenicu da su Rusi bili njihovi najveći saveznici tokom Prvog i Drugog svetskog rata i zameniti to imidžom ogavne rase boogeymen, strašila za decu i normalan svet. Teror nad slobodnim mišljenjem koji je ostao zapamćen kao makartizam "je dobio prednost nad pravom naroda da preispituje i donosi zaključke".

Kao sastavni deo te borbe protiv "pretnje sovjetske propagande" pokrenuta je i operacija Mockingbird. Ptica rugalica je, u operativnom smislu, "program CIA pokrenut početkom pedesetih kako bi se kontrolisao narativ vesti". U seriji CIA duhovitosti u proizvođenju veselih naziva za mračne radnje treba uočiti i izveštaj nazvan Family Jewels "sastavljen sredinom sedamdesetih koji potvrđuje da je projekat Mockingbird postojao kao operacija CIA i da je kriv za prisluškivanje novinara u Vašingtonu".

A KOLIKO je projekat bio važan za CIA pokazuje činjenica da je na čelu bio niko drugi do direktor CIA Alan Dals. Iz raspoloživih podataka on je početkom pedesetih nadzirao 25 novina i telegrafskih agencija. Konkretno, CIA bi pisala izveštaje koje koristi mreža saradnika "verodostojnih" novinara. Tako se širi CIA priča, tj. narativ, što bi rekli današnji analitičari. Papagaji bi bili nehotični izveštači (ptice rugalice), što bi stvorilo uspešan eho širom sveta. Kancelarija za koordinaciju politika (ORS), prvobitno nazvana Kancelarija za posebne projekte, bila je krilo tajne operacije CIA koju je osnovao Savet za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država (NSC).

Kad je Karl Bernštajn, deo čuvenog dvojca u otkrivanju Votergejt afere, 1977. otišao iz "Vašington posta" šest meseci se posvetio analiziranju odnosa CIA i štampe tokom hladnog rata. U tekstu koji se pojavio u "Roling stounu" (Rolling Stone magazine) 20. oktobra 1977. godine tvrdi se da je "više od 400 američkih novinara u proteklih dvadeset i pet godina tajno izvršavalo zadatke za Centralnu obaveštajnu agenciju".

POŠTO su novinari mogli da sreću ljude do kojih službenici ne bi mogli doći, oni su bili "pomoć u regrutovanju i 'rukovanju' stranim državljanima koji su kanali tajnih informacija do američkih obaveštajnih službi".

Komunikacija se odvijala kao i kod ostalih radnika CIA. "Ako, na primer, novinar ima sedište u Austriji, obično bi bio pod opštim rukovodstvom šefa stanice u Beču i izveštavao službenika slučaja. Neki, naročito dopisnici ili izveštači iz SAD koji su često putovali u inostranstvo, direktno su izveštavali zvaničnike CIA u Langliju u državi Virdžinija."

"Svojim" novinarima CIA je davala informacije, a oni su "pomagali". Kako jedan operativac CIA opisuje: "Na primer, izveštač iz Beča rekao bi našem čoveku: 'Sreo sam zanimljivog drugog sekretara u češkoj ambasadi'. Rekli bismo: 'Možete li ga upoznati? A nakon što ga upoznate, možete li ga proceniti? A onda, možete li da ga povežete s nama - da li biste imali nešto protiv da koristimo vaš stan?'"

Upotreba novinara u tajnim operacijama bila je najopsežnija u zapadnoj Evropi ("Glavni fokus je bio tamo gde je bila pretnja", rekao je jedan zvaničnik CIA), Latinskoj Americi i Dalekom istoku.

Pedesetih i šezdesetih prenosili su novac i uputstva - članovima Hrišćansko-demokratske stranke u Italiji i Socijaldemokrata u Nemačkoj, koji su prikriveno dobijali milione dolara od CIA. "Imali smo novinare širom Berlina i Beča samo da bismo pratili ko to, dođavola, dolazi sa Istoka i šta rade", objasnio je zvaničnik CIA.

LIKVIDACIJA SALVADORA ALjENDEA

TERMIN "izveštavanje" novinara za CIA bio je dosta širok: "Pitali bismo ih: 'Hoćete li nam učiniti uslugu?'", rekao je visoki zvaničnik CIA. "Shvatamo da ćete biti u Jugoslaviji. Jesu li popločali sve ulice? Gde ste videli avione? Da li je bilo znakova vojnog prisustva? Koliko Sovjeta ste videli? Ako slučajno sretnete Sovjeta, izgovorite njegovo ime i napišite ga kako treba...  Možete li da ugovorite sastanak? Ili da prenesete poruku?" Novinari su se baš istakli kad je trebalo likvidirati Salvadora Aljendea u Čileu (1970-1973): "Obezbeđivali su sredstva protivnicima Aljendea i pisali propagandu protiv Aljendea za publikacije u vlasništvu CIA koje su distribuirane u Čileu... Tokom čileanske ofanzive, CIA je generisala crnu propagandu koja se prenosila putem žičane službe iz Santijaga, često se pojavljivala u američkim publikacijama."

SUTRA: Poznati novinari rade za CIA

Preporučujemo

Feljton

0 4

FELjTON - FAŠIZAM NIJE SLUČAJNI ULjEZ: Moderni totalitarizam se nije pojavio u Italiji i Nemačkoj, već u SAD još tokom Prvog svetskog rata

22. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 15

FELjTON - BEZOBZIRNE LAŽI O SRBIMA: Što je izmišljotina bila veća to je bila cenjenija

21. 03. 2022. u 17:49

Feljton

3 6

FELjTON - POČETAK PRIČE O "NOVOM NACIZMU": Laž o logorima je obavila svoj prljav posao

20. 03. 2022. u 18:00

Feljton

2 2

FELjTON - PULICEROVA NAGRADA ZA LAŽ: Gatman nije imao nikakvih dokaza za objavljene tekstove

19. 03. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije