FELJTON - POČETAK PRIČE O "NOVOM NACIZMU": Laž o logorima je obavila svoj prljav posao

NOVINARKA britanske WTN televizije Peni Maršal bila je 5. avgusta u Trnopolju sa grupom zapadnih novinara koje su srpske vlasti dovele da pokažu kako na tom mestu nema "logora" za koje su Srbi optuživani posle Gatmanovih "otkrića".

Podvala: Naslovna strana "Tajmsa" iz Trnopolja / Arhiva

Sa Peni Maršal su bili Jan Vilijams i novinar "Gardijana" Ed Vulijami. I u stvari, uopšte nije bilo važno šta su oni tamo našli. Put se zna. Kao u ritmu i porukama čuvenog hita britanske grupe Queen - The show must go on: "Prazni prostori - za šta živimo? / Napuštena mesta - mislim da je ishod poznat... /I tako u krug!/ Zna li iko šta tražimo?/ Još jednog heroja - još jedan bezumni zločin. / Iza zavese, u skrivanju. / Čuvaj red! / Zar iko želi to i dalje da trpi? / Šou se mora nastaviti!" To se pevalo 1991.

Novinari su ušli u stovarište građevinskih alatki i materijala ograđeno običnom pletenom žicom sa jednom neuverljivo zategnutom gornjom bodljikavom žicom. Ljudi koje je Peni Maršal želela da snimi i intervjuiše bili su izvan prostora koji je ograđen žicom. Britanski novinari su pozivali grupu muslimanskih izbeglica da priđu žičanoj ogradi. Čovek u grupi koji je znao engleski na početku je rekao da je reč o kampu za izbeglice. Onda TV ekipa poziva najmršavijeg čoveka u grupi. I većina ostalih je tu gola do pojasa. Skraćivanjem ugla kamere TV slika je odavala utisak da je grupa u bodljikavoj žici. U fokusu je, naravno, pomenuti najmršaviji - Fikret Alić. Kad pogledate druge oko Fikreta vidite normalo uhranjene ljude, ali to neće promeniti ništa. The show must go on, yeah!

KAD je storija dorađena mogla je da se razbacuje s oznakom "vrlo hitno" jer je mogla da "izaziva sećanja na Aušvic". Preko noći se zakazuju vanredne sednice vlada po Evropi i svetu, političari prekidaju godišnje odmore, može da počne širenje priče o "novom nacizmu" u "srcu Evrope".

Normalno je za profesionalnog dezinformatora kao što je Džejms Harf da kaže "naš posao nije da proveravamo tačnost informacija", ali jeste za čuđenje što su i profesionalni novinari na istom poslu. Koriste istovetne metode, iako po zvaničnom narativu oni "informišu".

Pošto je Peni Maršal i britanske novinare snimala ekipa lokalne srpske TV, s namerom da sopstvenoj javnosti pokaže razmere internacionalnog interesovanja za tragična zbivanja u Bosni i Hercegovini, na tim snimcima jasno se vidi i čuje da je čovek koji je poslužio kao prevodilac, stojeći iza žice rekao novinarki Peni Maršal: "Ovo nije zatvor. Ovo je izbeglički kamp."

NA PITANjE novinarke da li se s njima postupa korektno, "prevodilac" je odgovorio potvrdno. Iz storije WTN to je izbačeno. Kao što nema ni kad novinarka lokalne televizije pita jednog od muslimanskih izbeglica kako da je Fikret tako mršav, a čovek odgovara: "Ne znam. Ja sam ovakav (bucmast), a on je takav po prirodi."

Tako je montirana priča otišla onakva kakva je trebalo da bude. Da služi čemu treba. A onda će Komisija za istraživanje ratnih zločina OUN, na čije čelo je postavljen američki musliman Šerif Basjuni, u izveštaju leta 1994. pomenuti "bodljikavu žicu" kao simbol nečovečnog postupanja Srba sa zarobljenicima. Izveštaj je odredio da je termin "koncentracioni logor" kada je u pitanju Trnopolje - opravdan.

TOMAS Dajhman, nemački novinar, građevinski inženjer po struci, čim je video na snimku nad kojim se skandalizovao čitav svet da je bodljikava žica pričvršćena s unutrašnje strane ograde znao je da to ne može biti "koncentracioni logor". On se zainteresovao za čitav snimak i - na tri dela koja su izbačena iz WTN reportaže otkrio: da je izbačeno kako reporterka ulazi u uski prostor poljoprivrednog stovarišta koje je ograđeno žicom. Lepo se tu vidi kako hrabra Peni (okrenuta leđima prema izlazu) "ulazi" u "konclogor".

Da su logoraši unutar onda ih TV kamera ne bi mogla snimiti iza žice jer su i TV ekipa i oni bili na istoj strani. Dajhman je zatim pokazao snimak kako se Fikret Alić rukuje i slobodno razgovara sa Peni Maršal, što je scena koja se svakako ne bi mogla snimiti u logoru Belsen, s kojim su britanski mediji uporedili Trnopolje.

Dajhman je proučio izveštaje u medijima, dokumente Crvenog krsta, Ujedinjenih nacija, Haškog tribunala, Stejt depratmenta, išao u Bosnu na lice mesta, razgovarao sa svedocima... Istraživanje je poznati izveštaj predstavilo kao - klasičnu dezinformaciju. Ta senzacija je mogla nekako biti objavljena u četiri marginalna i niskotiražna glasila u Holandiji, Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Britanski magazin Living Marxism je pod pritiskom koji je pokrenula WTN zabranjen, a onda i zatvoren, jer nije bilo moguće naći izdavača u Britaniji.

DAJHMANOV pokušaj da razgovara sa Peni Maršal i Janom Vilijamsom nije uspeo. Doduše, i ona sama je, kako uočava Žak Merlino, "bila bez sumnje zgranuta načinom na koji su iskorišćeni" njeni snimci. U samom Gatmanovom "Njuzdeju" od 7. avgusta, ona se ograđuje od toga i naglašava da ne može da tvrdi da su počinjene svireposti: "Videli smo stotinak zatvorenika za obedom u menzi. Bili su prestrašeni, toliko prestrašeni da su odbili da govore s nama."

Zbog tako slabog držanja, očigledno je, "slobodnim novinarima" sa lica mesta zabranjeno da govore neko vreme. "Peni Maršal sam, ipak, uspeo, preko njenih prijatelja da dobijem telefonom", ispričao je Dajhman. "Konverzacija je bila kratka i Peni je obećala da ćemo se sutradan čuti i sastati. Nije se javila, na telefonu je više nije bilo, pobegla je kao đavo od krsta. Ako bi se otkrilo da smo se videli izgubila bi posao. Tako su mi dojavili izvori iz WTN."

BRITANSKI novinari koji su dopuštali da su se stvari odigrale kao što je Dajhman opisao nisu imali gde da to objave. Urednici s kojim je Dajhman komunicirao prihvatali su u razgovoru da je njegov nalaz ubedljiv, ali to nije značilo da je za objavljivanje. Kad je dezinformacija "postala istorija", za šta je danas dovoljno nekoliko meseci, "u januaru 1993, u noćnim vestima na Bi-Bi-Siju, ona (Peni Maršal) izjavljuje da ono što je videla nema nikakve sličnosti s nacističkim logorima u Drugom svetskom ratu". Bila je to tačna informacija, tačna ali beznačajna. Posao je obavljen. To bez dezinformacije ne bi išlo. Čuvena priča o sredstvima i cilju. Ljudi na Zapadu nikad nisu verovali da se nad tom dilemom treba ozbiljno zamisliti. Jedino u filozofskim raspravama.

PRIZVOĐAČI OTROVA ZA MEDIJE

NISU, dakle, profesionalci-dezinformatori oni kojima dezinformacije služe u društvenim odnosima, oni su samo proizvođači robe. Oni rade kao što hemijska fabrika proizvodi otrove za trovače. Gotovo da je isključena njihova odgovornost. Zato je važno razumevati ko je i zašto bio zainteresovan za ovakav tretman Srba u građanskom ratu pri razaranju bivše Jugoslavije. Zato Merlino u razgovoru s "prostodušnim" Harfom primećuje da on jedino kad govori o novcu pažljivo vaga reči. "Naručilac je onaj koji izvlači korist iz operacije i koji za nju snosi troškove. Bilo da plaća svojim novcem, bilo novcem zaštitnika bogatijeg od sebe, bilo novcem opljačkanim od naroda u vidu članarine ili poreza", navodi Vladimir Volkov.

SUTRA: SVE BEZOBZIRNIJE LAŽI O SRBIMA

Preporučujemo

Feljton

0 5

FELjTON - LAŽ JE ZAŽIVELA NA ZAPADU: Ko su stvarni naručioci agencija za odnose s javnošću

18. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - LAŽI OBAVIJENE GLOBALNOM MAGLOM: SSSR je pomoću informacija postao drugi pol podeljenog sveta

17. 03. 2022. u 18:00

Feljton

1 0

FELjTON - ČERČIL "DAVI NOVOROĐENČE": SAD su tokom okupacije na severu Rusije imale 2.900 mrtvih

16. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - MODERNI MINHAUZENI U MEDIJIMA: Prva američka pi-ar agencija radila je za Hitlerovu Nemačku

15. 03. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije