FELJTON - LAŽI OBAVIJENE GLOBALNOM MAGLOM: SSSR je pomoću informacija postao drugi pol podeljenog sveta

IZVEŠTAVANjE "Njujork tajmsa" o Građanskom ratu u Rusiji posle Oktobarske revolucije zasnivalo se na dezinformisanju.

Viktor Abakumo i Staljin

Istina se pojavljivala samo kad je američki igrač na terenu ispadao iz igre. Teško da bi se od Sovjeta u takvim prilikama moglo očekivati da se ponašaju drugačije. Tako je njihov Dezinformbiro 1923. izveo jednu prilično uspešnu i za njih važnu operaciju diskreditacije velikog vojvode Kirila Vladimiroviča, koji je nastojao da ga monarhistička emigracija prepozna kao naslednika prestola i da te snage drži objedinjene. U štampi Bavarske, u kojoj je veliki vojvoda boravio, tačne informacije da je Kiril podržao Februarsku revoluciju, dosoljavane su raznim kompromitujućim izmišljotinama. Posledica je bila da su Kirilu Vladimiroviču leđa okrenuli ne samo ruski monarhisti već i nemački bankari koji su ga finansirali.

Čekisti su dvadesetih godina imitirali postojanje podzemne monarhističke organizacije na teritoriji SSSR. Operacije "Poverenje" i "Sindikat 2" praktično su poništile antisovjetsku aktivnost ruske emigracije. Uglednom monarhisti Vasiliju Šulginu su pod lažnim imenom, uz podršku lažnih zaverenika, omogućili da poseti domovinu i pokazali su mu SSSR u najboljem svetlu. Posle se pojavila knjiga koja je opisala to putovanje i pokazala konačnost pobede boljševika. U veštini podržavanja svojih podržavalaca značajnim parama iz državne kase Sovjeti nisu zaostajali za zapadnjacima. Tako je podržavan čuveni francuski pisac Anri Barbi, kome su  se "u potpunosti isplaćivale njegove prosovjetske publikacije".

ČISTKE iz tridesetih godina su značajno snizile kvalitet rada službe za dezinformacije. Drugi svetski rat je "obmanjivanje neprijatelja" vratio na velika vrata. Izuzetan primer dezinformacija bile su radio-igre koje je vodio "Smerš" i vojna obaveštajna služba. "Smerš" (skraćenica od Smrt špijunima) jeste kontraobaveštajna služba osnovana 19. aprila 1943, po nalogu Staljina, a od ljudstva iz NKVD, pod vođstvom generala Viktora Abakumova. Najviši zadatak je bio hapšenje Hitlera, ali se služba bavila ozbiljnim dezinformativnim poslovima. Kad su u jesen 1944. sovjetski obaveštajci saznali da Nemci pripremaju kontranapad na Zapadnom frontu, Staljin se potrudio da se nemačka komanda uveri u ispravnost tog plana. Desetine nemačkih obaveštajnih grupa koje je zarobio i regrutovao "Smerš" dobile su (dez)informaciju da je Crvena armija iscrpljena i da ne planira ofanzivu za predstojeću zimu. Rezultat je poznat: Nemci su pokrenuli ofanzivu u Ardenima i pretrpeli velike gubitke u bitkama sa angloameričkim trupama. Gubici saveznika nisu bili ništa manji od nemačkih, pa je i njihova ofanziva na istok praktično zaustavljena. Britanski premijer Vinston Čerčil bio je prinuđen da zatraži od Staljina da što pre krene u ofanzivu na Poljsku.

"REMEK-delo dezinformacija" je objavljivanje da Amerikanci u ratu u Koreji (1950-1953) koriste bakteriološko oružje.

"Međunarodna komisija naučnika" iznela je "zaključke" koje je prenela čitava svetska leva štampa. Novine nisu nalazile problem što je u komisiji bio samo jedan mikrobiolog, a i on iz SSSR. I danas su mnogi uvereni da su Amerikanci protiv Severne Koreje koristili glodare i insekte zaražene zaraznim bolestima. Kao što to danas potpuno očigledno rade zapadne službe, sovjetski dezinformatori su tada "velikodušno plaćali usluge naučnika koji su zatvorili oči pred nedostatkom činjenica i publicista koji šire laži izmišljene u Severnoj Koreji i Kini".

Posle rata Dezinformbiro je nasledila Služba aktivnih mera Prve glavne uprave KGB SSSR-a (služba "A"), koja se nije odlikovala kreativnošću u metodama obmane. Otprilike: laži su objavljivane u malo poznatim novinama neke zemlje Trećeg sveta, a zatim su štampane u prosovjetskim i sovjetskim publikacijama u Zapadnoj Evropi i prekomorskim zemljama.

"GLAVNO je bilo dati zamah", govorili su iz službe "A", a onda bi se "lavina članaka na temu koju smo postavili počela da kotrlja sama od sebe". Te vesti su stizale i u ugledne zapadne publikacije.

Nakon raspada SSSR, većina profesionalnih dezinformera je ostala bez posla. Ali, sudeći prema izveštavanju o ratu u Čečeniji i događajima na Dubrovki, reklo bi se da je njihovo iskustvo sve traženije i za domaću upotrebu. Dve decenije kasnije, po buci koja se diže u Vašingtonu, Londonu, Berlinu, Parizu, Briselu i drugim prestonicama reklo bi se da se sada digitalizovani Dezinformbiro, kako god da se zove, vratio na puteve stare slave.

Moć upotrebe informacija, između ostalog, dovela je do toga da je SSSR postao drugi pol u raspolućenom svetu, ali ih je ta njihova đavolja veština na kraju sahranila. Međutim, suština je da ni Zapad iz toga nije ništa naučio. Naprotiv, Zapad je dezinformaciju učinio globalnom maglom, koja se ne diže, a dezinformatori su uvereni i da ih niko ne vidi šta rade. Zato ne mogu da stanu.

POZNATI istraživač medija Robert Mekčesni je još pre dve decenije uporedio američki sistem sa sovjetskom štampom: "Da ste 1975. ušli u redakciju 'Pravde', ne biste videli KGB čuvare sa puškama uperenim u glave urednika, prisiljavajući ih da se drže partijske linije. Dok su ti novinari došli do vrha profesije - što je ekvivalent rada za 'Njujork tajms' ili 'Vašington post' - oni su već internalizovali vrednosti svog društva, što znači da su verovali da je ono što je dobro za Komunističku partiju dobro za njihovo društvo. Ako se pojavila priča koja osporava tu pretpostavku, oni bi je odmah odbacili.

Niko im to nije morao naložiti, jer su svi novinari koji su imali problema sa sovjetskim sistemom uklonjeni mnogo pre toga. Ako ste objavili članak ili dva koji su kritikovali Komunističku partiju, verovatno su vas poslali da prodajete male oglase u Uzbekistanu."

A isto se dešava i u našem medijskom sistemu. Dok dođete do redakcije "Njujork tajmsa", internalizovali ste vrednosti vladajuće klase. Dakle, kada dođe do rata, recimo, na Kosovu, ne postavljate takva racionalna pitanja poput "Šta SAD daje pravo da napadne bilo koju zemlju, iz bilo kog razloga?" ili "Zašto nijedna druga država nema to pravo?"

Umesto toga, vi jednostavno pretpostavljate da SAD mogu da rade šta god žele. Da je, recimo, Irak napao Jugoslaviju, vi biste bili vrlo kritični prema Iraku. A da je Irak odgovorio, "Pa, mi imamo svoj vojni savez, baš kao i vaš NATO. Zove se IRAKO, a invazija je opravdana jer je IRAKO glasao za to, naši novinari i urednici bi se nasmejali i nazvali to prevarom. Ipak, kada Klinton radi isto, to je njima sasvim razumno".

NOVINARE JE LAKO KUPITI

BIVŠI šef sovjetske obaveštajne službe Leonid Šebaršin tvrdio je da se u bilo kojim novinama može naći novinar spreman da objavi željeni tekst za sasvim razuman novac ili samo za piće. Jedan od veterana Službe aktivnih događaja rekao je dopisniku "Komersanta" da nisu uspeli da objave svoje materijale samo u jednim novinama - The Washington Post.

SUTRA: MANIPULISANjE JAVNIM MNjENjEM

Preporučujemo

Feljton

1 0

FELjTON - ČERČIL "DAVI NOVOROĐENČE": SAD su tokom okupacije na severu Rusije imale 2.900 mrtvih

16. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - MODERNI MINHAUZENI U MEDIJIMA: Prva američka pi-ar agencija radila je za Hitlerovu Nemačku

15. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - SLOBODA POSTAJE MONOPOL MRTVIH: Ništa nije opasnije od iskrenog neznanja i savesne gluposti

14. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - PRLjAVI POSLOVI BEZ GRANICA: Mark Tven - Što je više novina, naš moral je sve gori

13. 03. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije