FELJTON - ČERČIL "DAVI NOVOROĐENČE": SAD su tokom okupacije na severu Rusije imale 2.900 mrtvih

KAD se Čeka, prva sovjetska tajna policija, 1922. transformisala u GPU (Državna politička uprava) u šestoj godini postojanja sovjetske vlasti, na sastanku Politbiroa 11. januara 1923. razmotreni su i usvojeni predlozi zamenika predsedavajućeg GPU Josifa Unšlihta o stvaranju Dezinformacionog biroa. Biro je bio koncentrisan na spoljnu opasnost i imao je zadatke:

Volter Lipman, tvorac modernog novinarstva

1. Registracija podataka koji ulaze u GPU i Obaveštajni direktorat (vojna obaveštajna služba) i druge institucije o nivou prisutnosti stranih obaveštajnih službi u Rusiji.

2. Uzimanje u obzir prirode informacija od interesa za neprijatelja.

3. Istraživanje stepena svesti neprijatelja o nama.

4. Sastavljanje i tehnička izrada lažnih informacija i dokumenata koji protivnicima daju pogrešnu predstavu o unutrašnjoj situaciji u Rusiji, o organizaciji i stanju Crvene armije, o političkom radu, vodećim partijskim i sovjetskim telima, o radu Narodnog komesarijata za spoljne poslove itd.

5. Snabdevanje neprijatelja gorenavedenim materijalom i dokumentima putem odgovarajućih organa GPU i Obaveštajne agencije.

6. Razrada određenog broja članaka i beležaka za periodičnu štampu, da bi se otvarao put puštanju u promet različitih vrsta fiktivnih materijala, a sa njihovim podnošenjem, u svakom pojedinačnom slučaju, jednom od sekretara Centralnog komiteta.

U "PRAVDI" i "Izvestiji" dezinformatori iz Lubjanke su najavljivali "predstojeći poljski napad na Nemačku". Međutim, od tog se brzo odustalo jer je "Centralni komitet shvatio da bi širenjem lažnih informacija vrednost zvaničnih sovjetskih medija kao propagandnog sredstva mogla pasti na nulu". Dezinformbiro se okrenuo "upotrebi stranih novina".

Briga Sovjeta zbog stranog uticaja nije bila nikakva hipohondrija. Tokom Ruskog građanskog rata 1918-1920, Vinston Čerčil, engleski ministar rata i vazduhoplovstva, očajnički je pokušavao da "zadavi novorođenče", boljševičku državu. Kad su 1917. ruski boljševici u "deset dana koji su potresli svet" (Džon Rid) došli na vlast, Čerčil se i lično, kao deo trupa, iskrcao u Murmansku. U britanskim i američkim istorijskim pregledima taj događaj se uglavnom prikazivao bledo. Mali problem je bio što su Rusi i u Prvom i u Drugom svetskom ratu bili saveznici sa ovim državama. A u stvarnosti, savez 11 zapadnih država i Japana je nastojao da uguši revoluciju i iz svojih budžeta su 1918. stvorili ekspedicione snage i koncentrisali na Rusiju skoro 900.000 vojnika u tri regiona. U Arhangelsku na severu Rusije bilo je i pet hiljada američkih vojnika; napadnute su oblast Odesa i Krim u južnoj Rusiji; a u Vladivostoku na istoku Rusije bilo je sedam hiljada američkih vojnika koji su tamo ostali do 1920. SAD su tokom okupacije na severu Rusije imale skoro 2.900 mrtvih. Stejt department je objasnio Kongresu: "Sve ove operacije trebalo je da ublaže efekte boljševičke revolucije u Rusiji."

KAKAV je bio odnos štampe prema sovjetskoj revoluciji sasvim dobro pokazuje čuveni Test vesti (A Test of the News ), koji je Volter Lipman radio s Čarlsom Mercom. Test vesti je bio usmeren na "Njujork tajmsovo" praćenje "velikog događaja u skoroj istoriji sveta". To je Ruska revolucija od marta 1917. do marta 1920... Registrovano je između tri i četiri hiljade priloga. Malo pažnje je posvećivano uvodnicima. Navedeno je pet razloga zašto je uzet baš "Njujork tajms": "prvo, zato što je 'Tajms' velik kao bilo koji drugi list u Americi, a daleko veći od većine, u obezbeđivanju vesti, drugo, što je sastav vesti u 'Tajmsu' formalno izvrstan, treće, zato što je 'Tajmsov' indeks izuzetno prijemčiv za one koje zanima izučavanje savremene istorije, četvrto, zato što su ti kompleti lako dostupni i peto, zato što je 'Tajms' jedan od najvećih listova na svetu." Dakle, test je rađen na novinama od kojih se očekuje da izveštavaju najtačnije u tom javnom mnjenju.

Vesti "Njujork tajmsa" iz Rusije, pokazuje analiza, pretežno su sadržavale dezinformacije koje bi trebalo da utiču na uspešnost operacija njihovih saveznika u ratu protiv boljševika - Kerenskog, Kornilova, Kolčaka, Judeniča, Denikina.

STALNO se ponavljalo na pitanje: Mogu li Sovjeti opstati? I "Tajms" je odmah zauzeo stav da je "rušenje boljševika sasvim predvidivo" (13. novembar 1917) i dosledno se držao toga: svaki čas je nalazio ruske eksperte koji su znali da "to ne može pobediti... da su Lenjin i Trocki izuzetno nepopularni" i javljao da će Saveznici "priznati svaku vladu koja je protiv boljševika".

"Kerenski, koji ima svu energiju Petra Velikog i njegovu dvostruku bistrinu, nacionalni je heroj", stoji u karakterističnom specijalnom izveštaju "Njujork tajmsa" iz Petrograda 21. jula 1917. I 29. avgusta javlja "Tajms" kako je "sada ime generala Kornilova na svim usnama". Nekoliko dana kasnije priznato je da je Kornilovljeva pobuna fijasko. "Kornilov odustaje, pobuna je završena", bio je naslov u "Tajmsu", 14. septembra.

Ilustrativno je "Tajmsovo" optimističko praćenje Kolčakove ofanzive 1919. godine.

Admiral Kolčak se kao "borac za demokratiju" i potencijalni saborac Saveznika pojavio na Istočnom frontu, u Omsku. "Tajms" je objasnio da je taj "jaki i iskreni čovek" konstitucionalni diktator "što je najbolje što se može imati u ovakvim uslovima".

Naslov je bio: "Kolčak kreće na Moskvu", a u podnaslovu njegovo obećanje da želi da prvo uništi Crvenu armiju.

A KAD "Tajms" javlja da je krenuo, Kolčak je od Moskve udaljen 490 milja. Oko 800 kilometara. Lipman navodi neke razdaljine u Americi da bi pokazao čitaocu koliko je to rastojanje. U našim relacijama to je dalje nego Beograd - Minhen ili Beograd - Prag.

Kolčak je onda osvojio Perm, Okransk i Osu, što je, kako javlja "Tajms", dovelo do "sloma Crvene armije", "Lenjin i Trocki su pred definitivnim slomom", a "situacija u Petrogradu i Moskvi je postala ozbiljna", pa su "pretili narodni ustanci protiv boljševika". Obaveštava raspevani "Tajms" kako se Samara iseljavala pred Kolčakovom ofanzivom, a onda tri nedelje kasnije, 6. juna 1919. admiral zauzima - Uralsk. "Ali Uralsk je na jugu i daleko iza linije napredovanja". Da je đavo umešao svoje prste u plemenite namere "Tajmsa" moglo se osetiti već sledećeg dana kad se pojavljuje zagonetna rečenica u izveštaju iz Londona iz obraćanja Vinstona Čerčila u Donjem domu britanskog parlamenta, kako ne bi trebalo gajiti preterane nade u admiralove uspehe.

"Šta li je to mislio Čerčil?" Možda je on intrigirao čitaoce "Tajmsa". Ali u tom trenu predstavljao se kao prorok.

LAŽNE VESTI "NjUJORK TAJMSA"

DO NOVEMBRA 1920. u "Njujork tajmsu" se "ne manje nego 91 put tvrdilo da su Sovjeti sasvim blizu propasti, ili da su zaista gotovi... Na primer, trideset puta je sovjetska vlast opisivana kao na izmaku. Dvadeset puta su se pojavile vesti o ozbiljnim kontrarevolucionarnim ugrožavanjima. Pet puta je eksplicitno tvrđeno da režim kolabira. I četrnaest puta je javljano kako kolaps samo što nije. Tri puta je javljeno da je sve gotovo. Pet puta su se Sovjeti "teturali". Tri puta je pad bio "neizbežan"... Dva puta se Lenjin povukao, jednom je bio ubijen i tri puta je bacan u tamnicu.

SUTRA: Laži obavijene globalnom maglom

Preporučujemo

Feljton

0 4

FELjTON - MODERNI MINHAUZENI U MEDIJIMA: Prva američka pi-ar agencija radila je za Hitlerovu Nemačku

15. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - SLOBODA POSTAJE MONOPOL MRTVIH: Ništa nije opasnije od iskrenog neznanja i savesne gluposti

14. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - PRLjAVI POSLOVI BEZ GRANICA: Mark Tven - Što je više novina, naš moral je sve gori

13. 03. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije