FELJTON - MODERNI MINHAUZENI U MEDIJIMA: Prva američka pi-ar agencija radila je za Hitlerovu Nemačku

RUSKI novinari obučavani su preko Zadužbine Tomson Rojters koja "decenijama otvoreno podržava slobodu štampe i pomaže novinarima širom sveta da razviju veštine potrebne za nezavisno izveštavanje", saopštila je predstavnica Rojtersa.

Zgrada Tajne obaveštajne službe (SIS), poznate kao MI6, u Londonu, Foto Vikipedija

Ruski novinari su "kultivisani na kursevima i obilascima Engleske". Pominjući posetu ruskih novinara, organizovanu usred afere Skripalj, kad je britanska vlada optužila Moskvu za trovanje prebeglog ruskog obaveštajca koji je špijunirao za Britaniju, Rojters navodi da je "(Zadužbina Rojters) u stalnoj vezi s britanskom ambasadom u Moskvi radi procene rizika, uključujući rizik po ugled Ambasade".

"Nezavisna" novinska agencija Rojters širom sveta ima 15.000 novinara i članova osoblja, od kojih 400 u Rusiji. Dokumenti obelodanjuju da je Rojters šezdesetih i sedamdesetih tajno dobijao novac od britanske vlade za antisovjetsku propagandnu organizaciju koji je vodio MI6. Vlada je koristila Bi-Bi-Si kao paravan za prikrivanje uplata toj medijskoj grupi. Predstavnik za štampu Rojtersa izjavio je da "dogovor iz 1969. sa MI6 nije bio u skladu s našim načelima poverenja. Danas to ne bismo učinili." Cinizmu nikad kraja.

NAČELA poverenja agencije tvrde da je misija Rojtersa "očuvanje nezavisnosti, integriteta i nepristrasnosti u informisanju". Bi-Bi-Si se u svojim načelima hvalio svetu da je "poverenje temelj Bi-Bi-Sija. Mi smo nezavisni, nepristrasni i pošteni". O, Bože!

Leteći cirkus Montija Pajtona ne bi uspeo da stvari dovede do ovih razmera.

Novi dokumenti pak očigledno pokazuju da su i Rojters i Bi-Bi-Si ponovo angažovani kao sredstva "obojene revolucije" - u Belorusiji ruše predsednika Lukašenka, a u Rusiji "pokreću uznemiravajuća pitanja o spletkama i nemirima vezanim za ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog". Ne sumnjajte u "kvalitet" (dez)informisanja Rojtersa i Bi-Bi-Sija o ovim temama. Naravno posle toliko godina iskustva i generacijama iškolovanih kadrova.

Ili, da uzmemo primer jednog "od najboljih političkih nedeljnika u svetu". Šta god danas objavi "Špigl" to morate gledati s nepoverenjem. Klas Relocijus je ime donedavno "Špiglovog" reportera br. 1 koji se reportažama koje su bile mešavina njegovih laži, u nemačkom javnom mnjenju prihvatljivih legendi i niza falsifikata vinuo se na sam vrh novinarstva na Zapadu - za pet godina pokupio je oko 40 nemačkih, evropskih i svetskih nagrada za "autentično novinarstvo"?" Kad je otkriven, ako se to uopšte tako može reći - jer "Špigl" ima dokumentacioni tim u kome su i desetine doktora nauka za proveru činjenica koje magazin objavljuje - otišao je, ali posle nekoliko meseci javnog zgražavanja nemačka producentska kuća "Ufa" iz Potsdama je već otkupila filmska prava na priču o tom modernom Minhauzenu.

Lepo rečeno Minhauzenu. Minhauzen jeste lažov, ali ne nepoželjan u društvu. Naprotiv.

TAKVI likovi, naravno, nisu slučajnost u savremenim medijima. Bilo ih je i u "Njujork tajmsu". Njihove laži su laži poželjne i čak potrebne tom društvu. One podmazuju sistem koji je zaribao. Ne bi Relocijusu, na primer, prošla nijedna laž u kojoj bi on pisao o Srbima kao "dobrim momcima", a koja bi izlazila iz poželjnih i društveno potrebnih stereotipa na kojima se grade "Špiglove" reportaže i u kojima pliva nemačka javnost.

"Uhvatili bi ga u laži", čak i kad bi priča bila istinita. Odnosno, što bi priča bila istinitija to bi optužba bila veća. Ne Relocijus, o tome u "Špiglu" ne bi mogao pisati ni najveći živi pisac na nemačkom jeziku - Peter Handke. Čak ni kad je dobio Nobelovu nagradu.

Kako je tako nešto u "ogledalu" društva (nemački der spiegel znači - ogledalo) moguće? Pa, tako što mediji na Zapadu odavno, sem u samoproklamacijama, nisu ogledalo onog što se zbiva. Oni su sistemi "krivih ogledala" koja prave novu realnost od onog što postoji, tako što je vrhunski profesionalno (ali oslobođeni svih etičkih obaveza) kasape, filuju i pakuju onako kako je to društvu kasnog kapitalizma, odnosno onima koji upravljaju tim društvom, potrebno. Ne može se "četvrti stub demokratije" držati drugačije od ostala tri. Ne treba ispustiti iz vida da Jozef Gebels jeste bio velemajstor u propagandnim radnjama sredinom prošlog veka, ali da su važno mesto na njegovoj polici za knjige zauzimale dve Bernajsove priručne knjižice, kapitalna dela američkog public relationsa.

Kao i da je Ajvi Li, čovek za koga se veže detalj da je prvi osnovao agenciju za pi-ar u Njujorku, odmah na početku radio za Rokfelerov "Standard ojl", a posle za Nemačku (Hitlerovu) sve do početka ratnih dejstava.

Svet o kome oni danas "izveštavaju" je veštački. On postoji samo u medijima, a realnost je tu samo kao one kugle na nogama zatvorenika. Može da usporava kretanje, ali ne menja put.

Liberalna medijska infrastruktura je stvorila globalno mnjenje u kome je dezinformacija dobila ulogu informacije. Ali proces nije tako jednostavan.

ISTRAŽIVANjE francuskog pisca Vladimira Volkova pokazuje da su pre jednog veka Sovjeti bili veliki majstori dezinformisanja. Nenadmašan je bio Vladimir Iljič Lenjin. Njegova veština se podizala na saznanju da je "govoriti istinu malograđanska predrasuda", a kako nalazi Volkov "posebno je bio briljantan u načinu na koji je tretirao kapitalistički Zapad" i to bi moglo da se svede "na četiri glavne formule": "Recite im ono što žele da čuju" je zajednički moto za sve vrste dezinformacija;

"Prodaćemo im uže da se obese" - pokazuje koliko je prezirao političku (ne)zrelost svojih neprijatelja i uviđao korist koju je mogao iz toga da izvuče;

"Korisni idioti" - bio je njegov omiljeni izraz za one koje su laskavo nazivali "saputnici";

"Smetlište istorije", kuda je slao neprijatelje i protivnike, nas podseća da je opanjkavanje protivnika bilo jedan od najomiljenijih postupaka Sun Cua.

Lenjinova znanja su dolazila od neposrednog posmatranja koja je lično obavio "za vreme emigracije". Lenjin je govorio: "Moram priznati da krugovi koji se smatraju kultivisanim u Zapadnoj Evropi i Americi nisu sposobni da shvate sadašnju situaciju, ni realne odnose snaga". Na osnovu toga on 1921. piše Georgiju Čičerinu, svom komesaru za spoljne poslove, da će kapitalisti celog sveta i njihove vlade "zatvoriti oči pred raznim vrstama aktivnosti" i "odobriti kredite koji će nam poslužiti da podupremo komunističke partije u njihovim zemljama. Oni će nam dati sirovine i tehnologije koje nam nedostaju i mi ćemo obnoviti vojnu industriju koja nam je potrebna da bismo zatim izveli pobedničke napade na naše snabdevače. Drugim rečima, oni će raditi na pripremanju vlastitog umorstva."

ZAVOĐENjE NEPRIJATELjA

BOLjŠEVICI su držali do starih tehnologija zavođenja neprijatelja. Kineski mudrac i pisac zauvek čuvene knjige o ratovanju Sun Cu (544-496. godine p. n. e.) bio je velika inspiracija: "Rat je način obmane. Stoga, čak i ako ste sposobni, pokažite neprijatelju svoju nesposobnost. Kada morate da uvedete svoje snage u bitku, pretvarajte se da ste neaktivni. Kada je cilj blizu, pokažite da je daleko; kad je zaista daleko, stvorite utisak da je blizu."

SUTRA: Čerčil "davi novorođenče"

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - SLOBODA POSTAJE MONOPOL MRTVIH: Ništa nije opasnije od iskrenog neznanja i savesne gluposti

14. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - SUDBINA SRBIJE VEZANA ZA MOSKVU: Karađorđe nije uspeo da pridobije ni Austriju, ni Francusku da pomognu Srbima

12. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - SPAJANjE SRBA I RUSA NA DUNAVU: Ulogu slovenske braće u Karađorđevim planovima nalagala je tradicija i realna procena odnosa snaga

11. 03. 2022. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - RUSIJA STRATEŠKI NEPRIJATELj: MITROPOLIT Petar I tražio je stvaranje Sloveno-srpske države

10. 03. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije