FELJTON - PROMENA "KRVNE SLIKE" BANKARSTVA: Većina velikih banaka je u rukama stranaca, u državnim rukama ostala Poštanska štedionica

Dušan Stojaković

12. 12. 2021. u 18:00

PETOOKTOBARSKIM promenama došlo je i do dramatičnog zaokreta u srpskom bankarstvu. Najdrastičniji primer desio se 3. januara 2002. godine kada Narodna banka Jugoslavije donosi odluke kojima u potpunosti menja "krvnu sliku" bankarstva.

ФЕЉТОН - ПРОМЕНА КРВНЕ СЛИКЕ БАНКАРСТВА: Већина великих банака је у рукама странаца, у државним рукама остала Поштанска штедионица

TABLA U Bankarskoj akademiji, Foto Arhiva

Tadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić potpisuje četiri rešenja kojima se otvara stečaj nad četiri banke u državnom vlasništvu. To su Beogradska banka, Invest banka, Jugobanka i Beobanka.

Pokušaj njihove sanacije, tvrde upućeni, bio je samo priprema za likvidaciju kako bi se otvorio prostor za nove banke. Prelako se prešlo preko potraživanja ove četiri institucije, a da se na njima insistiralo, budući proces privatizacije bio bi dramatično komplikovaniji, jer bi one ušle u vlasništvo velikog broja preduzeća kojima su prodavali novac, a ona nisu bila sposobna da ih vraćaju.

Početkom 2001. godine u Jugoslaviji je bilo 86 banaka, da bi se do kraja iste godine taj broj sveo na 49 banaka, što znači da je broj smanjen za 37. Dok su domaći bankarski giganti ubrzano išli ka likvidaciji, guverner Dinkić je 9. marta 2001. godine izdao prvu dozvolu za rad jednoj stranoj banci - austrijskoj Rajfajzen banci, a samo mesec kasnije i nemačka Majkro fajnans banka dobila je zeleno svetlo NBJ. U julu stiže austrijska HVB u septembru se pridružuje Nacionalna banka Grčke, a u oktobru i Alfa banka iz iste zemlje. Osim ove petorke, dozvolu za rad dobila je ipak i jedna domaća banka - Nacionalna štedionica.

Dolazak stranih banaka bio je samo uvod u privatizaciju koja je počela 2003. godine.
Krajem 2001. prema zvaničnim podacima NBJ u stranom vlasništvu bilo je već 13,2 odsto bilansne sume. Već sledeće godine 27 procenata bilansa bilo je u nesrpskim bankama.

Privatizacija počinje u oktobru 2003. godine imenovanjem francuske BNP Pariba za savetnika u procesu prodaje Ju banke, Novosadske i Kontinental banke. Do kraja godine Hipo Alpe-Adrija banka kupuje Depozitno kreditnu banku, EFG Eurobank preuzima Post banku, LHB banka Prvu preduzetničku banku... Krajem 2004. godine 38 odsto bilansne sume činile su banke u stranom vlasništvu. Godinu kasnije stranci su imali čak 66 procenata, da bi u narednim godinama tri četvrtine bilansne sume bile u rukama stranaca. Do 2008. godine od tadašnje 34 banke već 20 je bilo stranih.

SPAS I TOKOM PANDEMIJE

KADA je Srbiji bilo najteže tokom pandemije virusa korona, banke su odigrale jednu od najvažnijih uloga u podršku građanima i privredi. Kroz tri moratorijuma za otplatu kredita odloženo je plaćanje obaveza u vrednosti većoj od pet milijardi evra. Kroz državnu garantnu šemu za privredu je plasirano još oko dve milijarde evra veoma povoljnih kredita.

Dolaskom velikih imena, od Inteze, koja je 2005. kupila Delta banku, pa preko dolaska Unikredit banke... sa razrađenim modelima poslovanja, širokom ponudom bankarskih proizvoda i bankarskih usluga, kao i prelaskom platnog prometa i vraćanjem "stare devizne štednje", došlo je do povećanja obima bankarskih aktivnosti. U periodu od 2002. do 2008 godine imovina bankarskog sektora je sa 5,8 milijardi evra porasla na 21,6 milijardi evra. Ipak, taj rast vođen visokim stopama kreditnog rasta do 2008. bio je period kada su preduzeti značajni rizici koji će se ispoljiti u periodu krize. I srpski bankarski svet našao se u problemu kada je kriza hipotekarnih kredita u SAD prerasla u svetsku krizu.

IAKO se Republika Srbija osigurala zadržavanjem i osiguranjem depozita sa 3.000 na 50.000 evra, prvi talas je apsorbovan. Međutim, došlo je do problema u naplati kredita.

Krajem 2014. godine broj problematičnih zajmova narastao je na 22 odsto. U periodu od 2012. do 2014. bez dozvole su ostale četiri banke: Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka. Ipak, sačuvana je stabilnost sistema, pre svega Strategijom rešavanja problematičnih kredita 2015. godine. Iste godine došlo je do oporavka kreditne aktivnosti, koja je u naredne dve godine dostizala i dvocifrene stope rasta. U tom periodu došlo je do povlačenja tri grčke banke Alfa, Pireus i NBG, ali i grinfild investicija iz UAE i Kine. Na kraju septembra 2019. godine broj problematičnih kredita pao je ispod pet procenata

Paralelno sa ovim procesima došlo je i do značajne digitalizacije banaka, što je uz regulatorne mere omogućilo popravljanje efikasnosti i rentabilnosti bankarskog sektora i kontinualnog pada kamatnih stopa. U tom periodu došlo je do povlačenja tri grčke banke Alfa, Pireus i NBG, ali i grinfild investicija iz UAE i Kine. Na kraju septembra 2019. godine broj problematičnih kredita pao je ispod pet procenata.

Bankarstvo u Srbiji bilo je veoma opterećeno zbog ogromnog broja uglavnom stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Zbog rasta vrednosti alpske valute i nemogućnosti NBS da na to utiče, nastupila je velika kriza, ali se zahvaljujući konstruktivnoj ulozi Udruženja banaka Srbije, došlo do kompromisa. Donet je Zakon o konverziji zaduženja u evro kojim je klijentima otplata kredita bila znatno olakšana.

Preostali dug im je umanjen za 38 odsto, a banke su za podršku građanima izdvojile iznos od 130 miliona evra i konvertovala zaduženja u evro. Država je pokrila 15%, a banke sa 23% glavnice.

Poslednjih godina došlo je daljeg ukrupnjavanja bankarskog tržišta. OTP je prvo kupovinom Vojvođanske, a potom i Sosijete ženeral banke, postao jedna od najvećih finansijskih institucija u zemlji. AIK banka je kupila Alfa banku, a nedavno i regionalnu Zber banku (Slovenija, Hrvatska, BiH) i tako postala veoma značajna na tržištu od Vardara pa do Triglava. Ujedinile su se domaća privatna Direktna banka i Grčka Eurobank, a slovenački NLB je kupio državnu Komercijalnu banku. I dok se spekuliše da će doći do novih integracija, krajem 2021. godine u Srbiji prema zvaničnim podacima posluju 24. banke. Većina velikih i važnijih su u rukama stranaca, dok je jedina značajna u domaćim, odnosno državnim rukama Poštanska štedionica.

Prema trenutnoj sutuaciji na tržištu, pet najvećih banaka ima 60 odsto bilansne aktive (Banka Inteza, OTP banka, Unikredit banka, Komercijalna banka i Rajfajzen). Ova situacija je rezultat promena koje su se prethodno dogodile na tržištu, odnosno ukrupnjavanja koje se dogodilo u prethodnim godinama. U poslednjih pet godina prestale su da posluju, odnosno pripojene su drugima: Alfa banka Srbija, Findomestik, Pireus, Jugobanka Kosovska Mitrovica, Sosijete, Vojvođanska i MTS banka.

Na kraju i da pomenemo da su za izradu ovog feljtona korišćene  knjige "Moji odgovori - prilog istoriji bankarstva u 21. veku", guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, "Istorija nacionalnog novca", autora Dragane Gnjatović, Veroljuba Dugalića i Biljane Stojanović, monografija "Zajednička kuća svih banaka", koju je za potrebe Udruženja banaka Srbije i povodom 85. godina postojanja ove institucije napisala Svetlana Pantelić, kao i dokumentacija "Večernjih novosti".

KRAJ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (2)

RAFA NE ZASLUŽUJE OVAKAV OPROŠTAJ: Nadalov trener uputio teške reči organizatorima turnira