FELJTON - VELIKI DOPRINOS TESLE I PUPINA: Između dva velika rata bili su zlatni dani Udruženja bankara

Душан Стојаковић

07. 12. 2021. u 18:00

UDRUŽENjE banaka svoju informativnu delatnost danas ostvaruje pre svega preko svog časopisa "Bankarstvo", veb-sajta i elektronskog biltena.

ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ТЕСЛЕ И ПУПИНА: Између два велика рата били  су златни дани Удружења банкара

Mihajlo Pupin , Foto Narodni muzej Beograda

Kada je 1971. godine pokrenut časopis "Jugoslovensko bankarstvo" redakcija i svi zaposleni u Udruženju nisu ni slutili da je takav jedan časopis postojao i pre rata, ali i da je Udruženje banaka u svom radu od 1921. do 1941. imalo i svoj bilten. Osim toga u "Privrednom pregledu" od 1923. do 1927. kao rezultat dogovora sa Udruženjem banaka u svakom njegovom nedeljnom broju objavljen  je tekst o Udruženju ili pak prilozi generalnog sekretara i drugih aktivnih članova Upravnog, Izvršnog i Nadzornog odbora.

Časopis "Jugoslovensko bankarstvo" promenio je ime u "Bankarstvo" 2003. godine ne sluteći opet da je jedan takav časopis postojao i u Kraljevini Jugoslaviji. Prema dostupnim podacima, a njih je malo, glavna administracija 1930. godine bila je u Zagrebu. To je, kako je na koricama bilo napisano, bio "ekonomski mjesečnik Srba, Hrvata i Slovenaca".

Osim glavne administracije Bankarstva, u Zagrebu na Kapitolu se nalazila i Ekonomska biblioteka Bankarstva. Postojale su tri redakcije: u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu.

Glavnu redakciju činili su: Ljubomir Kosier iz Berlina, Konstantin Čutuković iz Osijeka, Nikola Stanarević iz Beograda, inače aktivni član Upravnog odbora Udruženja banaka, dr Gustav Gregorin iz Ljubljane, prof. dr Stanko Deželić i Milan Krešić iz Zagreba. Članovi redakcije bili su: dr Vladan Blagojević, Dušan Uzelac i prof. Branislav Todorović iz Beograda, Krunoslav Bego iz Splita, prof. dr Mirko Kus-Nikolajev iz Zagreba i Apolon Eropkin iz Zemuna.

PRIČA o časopisu ne bi bila potpuna ako ne bismo pomenuli Počasni odbor a imena njegovih članova na najbolji način pokazuje značaj koji mu je dat u kreiranju ekonomske misli tadašnje Kraljevine. Tu su bili: dr Milan M. Stojadinović iz Beograda, ministar finansija Kraljevine Jugoslavije i potpredsednik Beogradske berze, Ignjat Bajloni iz Beograda, guverner Narodne banke Jugoslavije, ali i predsednik Centralne industrijske korporacije i industrijalac, Miguel Mihanović iz Buenos Ajiresa, industrijalac, brodovlasnik, član uprave Parobrodarske centrale, Jugoslovenski Lojd, S.D. Aleksander iz Zagreba, predsednik Saveza industrijalaca i potpredsednik Centrale industrijskih korporacija, Nikola Berković iz Sarajeva, predsednik Trgovačko-obrtničke komore i potpredsednik Zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu, dr Mehmed Spaho iz Sarajeva, bivši ministar finansija i trgovine Kraljevine Jugoslavije, bivši narodni poslanik, dr Gedeon Dunđerski iz Novog Sada, predsednik Novosadske produktne i efektne berze, predsednik Jadransko-Podunavske banke u Beogradu, veleposednik i industrijalac, dr Vlada Marković iz Beograda, predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka i potpredsednik Izvozne banke, Fran Petrinović iz Londona, industrijalac, član Uprave Parobrodskog društva Jugoslavije, Lojd i direktor firme Babburizza, Lukiovich and Cie, Alojzij Tykač iz Ljubljane, generalni direktor Ljubljanske kreditne banke.

PREDRATNA INFLACIJA I SLABLjENjE DINARA

DVADESETA sednica Skupštine Udruženja banaka održana je 27. aprila 1941. godine, dvadeset dana nakon nemačkog bombardovanja Beograda. U izveštaju o prethodnoj godini ističe se da je cela bila ratna. Novčano tržište je bilo likvidno i pod uticajem inflacije. Novčanica u opticaju je bilo u izobilju. U odnosu na kraj 1938. godine krajem 1940. bilo je duplo više novčanica u opticaju. Bilo je u značajnoj meri i tezaurisanja novca (regulisanja količine novca u opticaju) koje nije bilo izraz poverenja u dinar. Dinar koji je mnogo izgubio od svoje kupovne moći bio je ipak platežno sredstvo i kao takav skrivan za svaki slučaj i nevolju.

UZ OVA imena i jugoslovenske autoritete iz tog vremena, još važnije je bilo da su dva člana ovog počasnog odbora bila dvojica najpoznatijih Srba na svetu. To su, kako je zapisano u impresumu časopisa: dr Mihael Pupin iz Njujorka, profesor Univerziteta Kolumbia u Njujorku, i predsednik Udruženja američkih inženjera, i Nikola Tesla, takođe iz Njujorka, inženjer i industrijalac. Zato se može reći da su ovo bili zlatni dani Udruženja između dva velika rata.

U godinama pred Drugi svetski rat Udruženje se borilo na sve načine da uredi finansijsko zakonodavstvo. Od 1930. godine pokušavali su da omoguće donošenje zakona o bankama, ali nisu uspeli. Ovakav pravni akt je donet tek po okončanju svetskih sukoba. Na konferenciji predstavnika svih profesionalnih organizacija novčanih zavoda, održanoj te godine u Beogradu, doneta je rezolucija koja glasi: "Prilike nalažu i potreba iziskuje, da se donese zakon o bankama, kojim bi bila regulisana sva pitanja koja se tiču novčanih zavoda, a da se ne tretiraju pojedina pitanja zakonom o obrtima ili drugim kojim zakonom. Sređeni odnosi banaka zakonom o bankama omogućili bi umnogome sređivanje kreditnih prilika na domaćem tržištu i doprineli bi podizanju kredita samih banaka pa i države."

Udruženje banaka primilo je na sebe da prikupi materijal i da sastavi osnovu za izradu Predloga zakona o bankama. I ovo je to učinilo, o sastavljenoj osnovi bilo je diskusije u mnogim sednicama Upravnog i Nadzornog odbora i stavljene su primedbe, odnosno napomene, kod pojedinih paragrafa. Taj elaborat je oštampan i prvobitno je imao biti upućen svima bankama, članovima našeg Udruženja, na mišljenje. Ali se od te zamisli odustalo i prihvaćena je ideja da se uputi prethodno svim profesionalnim organizacijama na mišljenje, da ove imenuju svoje delegate, te da oni sastave nacrt predloga zakona o bankama. Taj nacrt imao bi biti oštampan i razaslat svima bankama u zemlji na mišljenje. Kada se prikupe sva mišljenja, onda bi isti delegati sastavili definitivan tekst predloga zakona. I predlog je učinjen od Udruženja da sastanak delegata bude 11. i 12. januara 1931. godine u Zagrebu."

MEĐUTIM, došlo je do odlaganja, pa je Udruženje banaka rešilo da se vrati svom prvobitnom predlogu i konsultuje svoje članice odredivši rok do 1. marta 1931. godine kada pismeno banke treba da Udruženju dostave svoje mišljenje. I pored angažovanja Udruženja u narednih deset godina nije došlo do njegovog usvajanja. To se desilo mnogo godina posle Drugog svetskog rata.

Ipak, Udruženje je ipak koristilo svoj uticaj i uspevalo da doprinese donošenju velikog broja zakona. Zajedno sa bankama - svojim članicama aktivno je učestvovalo u izradi Zakona o zaštiti zemljoradnika, u izmeni i dopune Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije i Zakona o konverziji zemljoradničkih dugova.

Polovinom tridesetih godina prošlog veka bankari su se našli u velikim problemima Osnivači Udruženja banaka na XV skupštini, 21. juna 1936. godine, tražili su slobodno utvrđivanje kamata prema ponudi i tražnji novca. Kako su naglašavali "kamatnjak je stalno išao nadole i pre maksimiranja". Tom merom je ojačano nepoverenje ulagača i neke banke je dovelo do kraha. Zbog toga je novac iz banaka otišao u ruke zelenaša. Isticali su da je za vraćanje neophodnog poverenja koje predstavlja najčešći osnov za normalan razvoj privrednog života definitivno rešenje pitanja zemljoradničkih dugova.

SUTRA: LIKVIDACIJA KRALjEVSKIH BANAKA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALTA banka donirala paketiće za dečje osmehe: Mališani iz Sremčice i Dečjeg sela uživali u iznenađenju i druženju