FELJTON - PRVI VELIKI DRUŠTVENI BUNT: Jun 1968. ostavio je neizbrisive tragove u političkoj praksi

Mirko Stamenković

14. 11. 2021. u 18:00

STUDENTSKI bunt u Beogradu bio je za nas veliko profesionalno iskušenje. Za političare, ali i za društvo u celini, bio je to ispit zrelosti.

ФЕЉТОН - ПРВИ ВЕЛИКИ ДРУШТВЕНИ БУНТ: Јун 1968. оставио је неизбрисиве трагове  у политичкој пракси

Studenti 1968. u Kapetan Mišinom zdanju, Foto arhiva "Novosti"

Bili smo uvereni da ćemo se, kada se sve smiri, kada temperamentni entuzijazam bude zamenjen realnošću, suočiti sa potrebom da sami pred sobom ocenimo koliko smo bili u pravu kada smo izveštavali pod pritiskom studenata, ali i vlasti. Bilo je to bolom stečeno iskustvo da se vitalni ekonomski i idejni problemi ne rešavaju na ulicama.

Bio je to pokušaj grupe ljudi iz samog vrha države i Partije da po svaku cenu stave na "stub srama novine koje su protiv države". Činili su to Miko Tripalo i Stane Dolanc neposredno, a neki i indirektno. Išli su dotle da je Tripalo pokušavao da kod Kardelja optuži "Novosti" kao inspiratora studentskog bunta.

Bunt je ostavio neizbrisive tragove u našoj političkoj praksi toga doba. Bio je opomena vlastima, a podstrek narodu - da se vreme ne može zaustaviti, već moramo da mu se prilagođavamo.

"NOVOSTI " su već tada bile duboko zagrebale u ono što bi se danas zvalo nezavisno novinarstvo. Kad god nije bilo reči o samom vrhu federalne vlasti, uspevali smo, uz plaćanje nemale cene, da se izborimo da istina izađe na videlo, makar sa zakašnjenjem, premda su i onda mnogi od nas znali da apsolutno nezavisnih medija nema.

Kako je sve počelo? Nevino i uobičajeno. Mladi su se sukobili zbog mesta na koncertu.

Studenti su pokušali da uđu na silu i sukob je bio neminovan, ali niko tada nije ni pomislio da će se to pretvoriti u nešto što će nedelju dana da potresa Jugoslaviju, a ne samo Beograd, da će se sve pretvoriti u politički bunt onog trenutka kada je kordon policije kod starog podvožnjaka zaustavio studente.

Ništa čudno, i ništa novo kada je reč o mladima. Ali, kada se čuo prvi pucanj, i kada smo se našli pre dilemom kako to preneti u javnost, suočili smo se sa sopstvenom savešću - reći sve, ili samo deo istine. Ni prvi, ni poslednji put.

TU UNUTRAŠNjU dilemu novinara najbolje objasnio Dobrica Ćosić, koji je u svom delu "U tuđem veku" napisao: "Da je novinar plaćen delatnik javnosti, to je bilo od njegove pojave." I tvrdi: "To je izum demokratije... 'Nezavisan' je danas maska zla, laži, niskosti, podlosti i, opakih namera." Ćosić tu svoju ocenu zaključuje: "Nezavisni novinari" - nezavisni su samo od istine. Valja mu verovati. Sedeo je izvesno vreme u Agitpropu CK KPJ, samo zgradu dalje od nas koji smo tada radili u listovima "Borbe".

SVI SU BILI ZBUNjENI

NI LjUDI iz foruma nisu bili jedinstveni. Među funkcionerima vladala su različita mišljenja o tome kako je trebalo postupiti sa pobunjenim studentima. Nisu se slagali ni u političkoj i socijalnoj oceni zašto je došlo do bunta, niti kako je trebalo postupiti. Slobodan Glumac, tadašnji glavni urednik "Novosti", neprekidno je bio angažovan kod direktora "Borbe" Mome Markovića, kome je bilo bitnije da se list "Borba" ne zameri vlastima, posebno Brozu, a "Novosti" neka trljaju glavu kako znaju. Drugim rečima, ne svojom voljom, već sticajem okolnosti sva odgovornost je pala na mene kao urednika unutrašnje rubrike i na one koji su činili tu rubriku. Dakle, svi su na svoj način bili zbunjeni.

Očekivali smo prijatno i toplo leto. Mnogi su imali rezervisano letovanje. Sve je izgledalo da bolje ne može biti. Tiraž raste, a ideja napretek. Neko se dosetio - zašto bismo se mirili s tim da nam tiraž jula i avgusta osetno opada? Uzrok smo znali. Tada se masovno išlo na odmor, pogotovo na more. A tamo, naročito u malim mestima, nema prodavnica. Nemaju ljudi gde da kupe novine. Pošte, gde su se novine prodavale u malim mestima, radile su u jednoj smeni.

I - okupili smo mlade, uglavnom brucoše, opremili ih majicama i, ukoliko nisu bili iz tih mesta gde su radili, obezbedili im prenoćište i oni su celo leto prodavali novine po plažama.

IDEJU smo dopunili i organizovanjem "Karavana leta", što je značilo - poznati pevači su obilazili letovališta i zabavljali ljude na odmoru i na taj način popularisali "Novosti". Išli smo za svojim kupcima... Ali, upravo je "Karavan leta", van svake logike, bio iskra iz koje je formalno buknuo plamen studentskog bunta u Beogradu. Zašto? Zbog kiše.

Umesto da bude održan u krugu naselja radne akcije prekoputa Studentskog grada, te večeri, u smiraj 1. juna 1968. godine, "Karavan" je zbog kiše morao da se preseli u obližnji Dom kulture Novog Beograda. Tamo je jedva bilo mesta za brigadire sa gradilišta na Novom Beogradu, kojima je, zapravo, i bilo namenjeno to veče, ali i da bi studenti mogli da uživaju u pesmama tada najpopularnijih pevača.

U nastojanju da uđu u tesan Dom kulture studenti i brigadiri su se sukobili. Tokom noći taj "lokalni sukob" pretvorio se u okršaj milicije sa studentima kod podvožnjaka na Novom Beogradu. Vlast je naredila miliciji da po svaku cenu spreči studente da pređu Brankov most i dođu do centra Beograda.

BESMISLENO je tvrditi da je iko pomislio da će se naivni sukob brigadira i studenata pretvoriti u prvi veliki društveni bunt. Mislim da stvarne društvene promene nisu počele sa ekonomskim reformama koje su bile poverene Kiri Gligorovu 1966. godine, i koje su brzo zapale u krizu, jer smo hteli da unesemo "zakone tržišta" u centralizovanu i ideološki strogo kontrolisanu društvenu stvarnost. Držim da začetak nije bio ni u "hrvatskom proljeću", jer je ono od samog početka imalo sve elemente konfederalizma.

Duboko verujem da je sve otpočelo sa studentskim buntom, koji u mnogo čemu nije izlazio iz vladajućih ograničenih ideoloških okvira. Ma koliko se sa time ne slažu mnogi koji su bili na čelu tog pokreta, u medijima smo njihove proglase tako doživljavali. Kada sam se našao "oči u oči sa studentima", pošto je bunt bio okončan, mislim da sam već bio stekao izvesnu prednost, jer sam u rukama imao originale, pa čak i neku vrstu stenografskih beleški naših izveštača iz "Štaba revolucije".

Noć sukoba pretvorila se u sedam dana žestokog bunta studenata. "Novosti" su u tih sedam dana pratile sve aktivnosti pobunjenih studenata brojnim dnevnim izdanjima, za koja se brzo dokazalo da uglavnom nisu dospevala do akademaca. Oni su se zatvorili u aule svojih fakulteta, postavili "stražu" i izgubili kontakt s javnošću.

Međutim, "Novosti" su "znale" i više od onoga što su prenosili "njihovi predstavnici".

Studenti-štrajkači su o tome uglavnom saznali po okončanju bunta. I u tome je suština nesporazuma između studenata i "Novosti". Studenti su bili obmanjivani, jer nisu imali dodira sa onim što se zbivalo van njihovih aula, dok i sami nisu prelistali komplete.

Dotle su verovali da ne objavljujemo njihove stavove i saopštenja!

Vlast je u prvi mah imala nameru da izvede radnike na ulice. Srećom, odustalo se od toga - od sukoba roditelja i dece. Ali su, za svaki slučaj, i radnici postavili straže na kapijama fabrika. Držeći se principa da "Novosti" uvek treba da imaju tekst o svemu što se događa i što interesuje širu javnost, često bismo se našli u sukobu i sa nekima iz vlasti i sa studentima. Niko nije bio zadovoljan ako niste samo "njegov"!

SUTRA: KOD PODVOŽNjAKA SE PUCALO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

STVARI KOJE OBAVEZNO MORATE PONETI NA ZADUŠNICE: Mnogi nose hranu, a zaboravljaju najbitnije