FELJTON - GESLO - NIKADA NE OBJAVITI LAŽ: "Novosti" su često bile "nestašne", ponekad "neposlušne" ali nikada podaničke

STASALE su i pele se "Novosti" ka tronu najtiražnijih i uticajnih novina - najčešće u kriznim društvenim periodima. Izdržale su konkurenciju listova slične koncepcje. Bile su često na udaru republičkih političkih rukovodstava. Još češće su lokalni funkcioneri pokušavali da se obračunavaju sa dopisnicima.

Zemunci Branko Pešić i Marko Nikezić / Foto arhiva "Novosti"

Istrajnost u nameri da novine budu ozbiljne, čitljive, bez dugih tekstova, hrabre da kažu istinu i ukažu na greške - nikada, ni u jednom društvenom uređenju, nije "plovidba po mirnom moru", bez opasnih hridina, koje je objektivno teško izbeći. I sve se to bogato plaćalo.

Ono oko čega se nikada nismo sporili u to vreme je bilo - nikada ne objaviti neistinu zarad mogućeg trenutnog tiraža. I nikada ne biti uvredljiv, čak i kada je reč o kriminalcima. Znali smo da samo iznošenje zlodela karakteriše krivce i nema razloga "ubijati" ga i rečima.

"Novosti" su često bile "nestašne", ponekad "neposlušne" - ali u periodu o kome svedočim - nikada podaničke. Uvek patriotske u onom prastarom obliku, baštineći nasleđe generacija koje su održale Srbiju na raskršću tuđih puteva. Rizično je bilo igrati se sa vladajućom politikom. Sa ljudima na vlasti valjalo je izbegavati otvorene sukobe. Moguće je bilo kritikovati, ali krajnje dokumentovano.

MNOGO je partijskih čelnika iz svih republika dolazilo u "Novosti", ali Nikezić nikada. On je bio čovek čiji je životni moto bio - nada umire poslednja. Pamtim njegovu priču iz vremena oslobodilačkog rata. Ostao je sa ilegalcima u Srbiji. Sa zemunskom grupom ilegalaca, našao se negde u ataru Karlovčića. Imali su zemunicu usred kukuruzišta. Neko ih je odao. I nemački vojnici su pretresali svaki kutak upravo te njive. Kada su čuli bat vojničkih čizama po svojoj zemunici, jedan od ilegalaca je već hteo da aktivira ručnu bombu, kako ne bi živi pali u ruke neprijatelja. Nikezić ga je u tome sprečio. Po njegovim rečima, time što je rekao - " a šta ako odu"?! I otišli su.

Tom logikom se Marko Nikezić služio i u svim pokušajima Josipa Broza da isprovocira srpsko rukovodstvo da mu se javno suprotstave i pruže mu šansu da ih smeni i pre hrvatskog, u Karađorđevu 1. decembra 1971. godine.

Sigurno je on imao zamerke na ono što su "Novosti" pisale, ali nama je javno saopštavao samo neke. Jednom, preko šefa kabineta, tražio je objašnjenje zbog karikature.

PREDRAG Koraksić je za "Nedeljne novosti" napravio karikaturu - kako slovenački predsednik partije Franc Popit ispija čašu vode u kojoj su likovi direktora "Gorenja", "Litostroja", TAM-a i železare "Jesenice". A naslov - Popi/t/!

Javio se šef kabineta Marka Nikezića sa porukom -

"Tražio je šef objašnjenje za karikaturu u nedeljnom broju, ali bez onog - vađenja - to je uradio dežurni urednik bez ičijeg znanja"! I dodao: "u tom slučaju, nije potrebno objašnjenje". Posle nekih desetak dana, šef kabineta me je podsetio - "pita šef šta je sa objašnjenjem". Odgovorio sam: - "dežurni je odista pustio karikaturu, a da je niko nije video. Bio sam na vikendu. Zar šef nije rekao da mu u tom slučaju nije potrebno objašnjenje"? Više nije pitao za taj slučaj.

Nikezić me je, kada je reč o tekstovima u "Novostima" jednom, i to u hodu ka sali gde je zasedao CK, upitao: "A šta će vam ona vest da će Srbija za godinu dana dostići Hrvatsku i Sloveniju u nacionalnom dohotku po glavi stanovnika?"

Tokom sednice sam bar tri puta prelistao "Novosti" i nikako da nađem tu vest. Najzad, ugledam je negde pri dnu prve strane sa krajnje sitnim naslovom. Uz to u potpisu - Tanjug. U pauzi priđem Nikeziću da mu pokažem da je to "zvanična vest Tanjugova, a ne 'Novosti'".

Nikezić je hladno odgovorio - "A zar mislite da će Slovenci zbog toga biti srećniji"!

ZA ČETIRI godine mandata u CK SK Srbije na brifingu za glavne urednike beogradskih medija dogodilo se i sledeće: Nikezić govori o komentaru o Borisu Krajgeru. I kada mi je već postalo sumnjivo da on misli na mene, pošaljem preko stola cedulju Latinki Perović: - Naslov "Usamljeni konjanik" je odličan, ali nažalost nije iz "Novosti".

Krajičkom oka Nikezić je pročitao cedulju koju je dobila Latinka i direktno mi se obratio: "Da, nije to komentar iz 'Novosti', već iz 'Borbe', ali vi ste u toj kući i mogli bi da vodite računa o tim stvarima." I to je sve.

Bar iz ugla "Novosti", dosta govori o Marku Nikeziću, ali i atmosferi koju je stvarao u Srbiji kada je reč o medijima. Uglavnom je intervenisao kada smo pokušali na bilo koji način da kritikujemo ljude iz vrha partije SFRJ ili drugih republika.

Sa drugim republikama, gde smo tiražno nadmašivali ne samo njihove zvanične dnevnike, već i po nekoliko drugih dnevenih listova zajedno, iskustva su bila drugačija.

Slovenačke rukovodioce nikad nismo pokušavali da nagovorimo da dođu i razgovaraju sa kolektivom "Novosti". Jednostavno, zbog jezičke barijere, bili smo tiražno "nevažni" za njih.

Sa rukovodstvom iz Skoplja smo imali solidan odnos. Uvek su nam bila otvorena vrata za svaki razgovor ili intervju.

POLITIČKI iz Bosne i Hercegovine smo sami izbegavali, još dok je Slobodan Glumac bio na čelu "Novosti". Jer, kada smo zajedno išli na zakazan sastanak kod Cvjetina Mijatovića, on nas je udostojio da se sa nama susretne u tuđoj kancelariji i ostavi "zadatak" da preselimo dopisnika iz Tuzle, jer je uvredio Pašagu Mandžića.

E, sa hrvatskim vrhom je već bilo drugačije. Imali smo ugovoren sastanak sa Savkom Dabčević Kučar u Zagrebu ne bismo li je ubedili da bude gost redakcije u Beogradu. Žarko Božić i ja smo sedeli celo prepodne kod sekretara CK Pere Pirkera i ćaskali, jer je, navodno, drugarica Savka na sastanku van zgrade, ma da sam je u dva maha čuo u hodniku. I kada smo se već vratili u zagrebačku redakciju, stigao je poziv - drugarica Dabčević vas očekuje oko 18 časova. Odgovorio sam da imam rezervisanu kartu za avion i da moram te večeri da budem u Beogradu. Nikad se nismo lično upoznali.

Jedini problem nije bio sa vrhom iz tadašnjeg Titograda. Vidoje Žarković, istina sa njim sam završio i Visoku školu političkih nauka, bez reči je došao sa Đuranovićem i Ćulafićem i do dugo u noć su odgovarali na svako pitanje novinara "Novosti".

Srpsko rukovodstvo mi je stavilo do znanja da nije zgodno da dolaze, jer je Srbija osnivač "Politike", a ne "Borbe"?!

Iako su ovo više anegdotske zanimljivosti, nego činjenice za donošenje zaključaka, vredno ih je zabeležiti zbog razumevanja mnogih situacija u kojima su "Novosti" odista često dolazile do ivice provalije, ali nikad se nisu naginjale ili gledale dole.

SAKUPIO MNOGA SVETSKA ISKUSTVA

KADA je reč o periodu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, "Novosti" su imale sreću da je Srbija upravo u tom vremenu imala Marka Nikezića na čelu svog Saveza komunista. Čoveka, koji je kao ambasador u Vašingtonu, a zatim i ministar inostranih poslova, imao priliku da sakupi mnoga svetska iskustva, ali i uvidi zablude o delovanju tržišnih zakona. I branio je tek osvojeni prostor u kome su privrednici i kreatori društvenih odnosa mogli da pokažu svoju sposobnost. Srpske fabrike su počele da prelaze i granice Jugoslavije.

SUTRA: PUCANjE ŠAVOVA POKORNOSTI VOĐI

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - NOVINE SA GENOM ZA OPSTANAK: "Novosti" su se samo jednom, na početku, suočile sa opasnošću da budu ukinute

10. 10. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

FELjTON - IZAZOV U OPASNOM VREMENU: "Novosti" novine koje su nadživele svog roditelja - "Borbu"

09. 10. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - SAVEZNA KUTLAČA U SRPSKOJ ČORBI: Zapis o generaciji koja je tekstovima "krala slobodu"

08. 10. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - VLAST KRIMINALIZUJE OPOZICIJU: Bilo je pretnji i pritisaka na medije i novinare

07. 10. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije