FELJTON - SUKOB "HAŠKE" I "SLAVSKE" PARTIJE: Po nekim tumačenjima, 5. oktobar je neka vrsta puča

SREDINOM juna savezna vlada je usvojila predlog zakona o saradnji sa Haškim sudom koji je trebalo da omogući izručenje Miloševića i poslala ga u skupštinsku proceduru.

OTPOR Demonstranti ispred Skupštine 5. oktobra, Foto arhiva "Novosti"

Uprkos dramatičnom ubeđivanju, SNP je najavio da će glasati protiv zakona koji je predviđao osnove saradnje koji bi se detaljno razradili u republičkim zakonima. Zatim je savezna vlada, bez ministara SNP-a, donela uredbu o saradnji sa Haškim sudom, a savezni ustavni sud je 28. juna, na Vidovdan, uredbu privremeno stavio van snage. Republička vlada je zauzvrat odlučila da neposredno primeni statut Haškog tribunala.

Odluku su potpisali svi članovi Vlade, osim jednog ministra iz DSS-a, kao i svi savezni ministri iz DOS-a. U brzoj akciji policije, Milošević je neopaženo prebačen iz centralnog zatvora do Banjice, odakle je helikopterom prebačen u bazu SFOR-a u Tuzli, a zatim u zatvor u Sheveningenu. Navodno je general Pavković rekao predsedniku Koštunici da je rušenje helikoptera u vazdušnom prostoru SRJ u tom trenutku jedina mogućnost da se zaustavi izručenje.

SPS I SRS su izručenje nazvali "otmicom", "izdajom" i "bezakonjem" i istakli simbolički značaj izručenja bivšeg predsednika na Vidovdan. Istog dana Koštunica je izručenje nazvao "ozbiljnim ugrožavanjem ustavnog poretka", pozivajući se na odluku Saveznog ustavnog suda, a DOS osim DSS-a je podržao izručenje u potpunosti. Sutradan je Zoran Žižić, predsednik savezne vlade i SNP-a, podneo ostavku, a DSS je odlučio da obrazuje posebnu poslaničku grupu u republičkoj i saveznoj skupštini i zatraži rekonstrukciju republičke vlade.

Prema premijeru Đinđiću, "posle ovoga što je Vlada Srbije uradila na međunarodnom planu, plus šta je uradio Miroljub Labus, Vlada Srbije je postala ključ za ulazak u svet. Bacanje tog ključa jeste zatvaranje vrata u svet i vraćanje u vreme pre 24. septembra." Nasuprot tome, predsednik Koštunica je izjavio da "deo demokratske javnosti i političkih stranaka u Srbiji kao da oponaša način na koji je Milošević vladao Srbijom" i da povratak zemlje u "deo sveta u kome važi načelo vladavine prava i pravne države ne može se izvesti kršenjem sopstvenih načela pravne države". Pronicljivi posmatrači su celu epizodu nazvali sukobom "haške" i "slavske" partije. Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 3. jula.

SLUČAJ hapšenja i izručenja Miloševića Haškom sudu slikovito odražava široki raspon uticaja revolucionarne promene vlasti na demokratizaciju u prvim godinama posle pada starog režima. Prvo, dramatično izmenjeni odnos snaga na političkoj sceni omogućio je radikalnu promenu spoljne i unutrašnje politike i najavio temeljno preuređenje političkih ustanova, tek započeto decembarskim slobodnim i poštenim izborima. Drugo, slom starog režima otvorio je pitanje odgovornosti Miloševića i njegovih saradnika za sistematsko kršenje ljudskih prava unutar i van zemlje, kao i druge zloupotrebe vlasti, u prethodnoj deceniji.

Treće, revolucionarni događaji su prebacili političku odgovornost za razrešenje odgovornosti za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, kao i za saradnju sa Haškim sudom, isključivo na novu vladajuću koaliciju i tako neplanirano podstakli međunarodnu politiku uslovljavanja. Četvrto, revolucionarni voluntarizam nove vlasti je zaoštrio probleme koji su izvirali iz nasleđa ličnog režima i urušenih političkih ustanova.

Primeri su sukobljavanje različitih nivoa vlasti u trenutku kada su savezne ustanove funkcionisale samo na području Srbije, zloupotrebe nasleđenih autoritarnih izbornih ustanova i gotovo potpuna personalizacija kontrole nad vojskom, policijom i tajnim službama.

MASOVNI otpor nedemokratskoj vlasti u danima i nedeljama oko petog oktobra da li zaslužuje naziv revolucije? Jesu li veliki štrajkovi i demonstracije, pokrenuti masovnom krađom glasova na saveznim predsedničkim izborima u septembru 2000, izazvali slom nedemokratske vlasti i tako omogućili demokratskoj opoziciji da preuzme vlast i pokrene demokratizaciju zemlje? Ako je zaista reč o revoluciji, kakva je to bila revolucija u poređenju sa klasičnim i novim primerima revolucionarnih događaja? Ili možda petooktobarski događaji označavaju neku vrstu glorifikovanog prevrata ili puča, izvedenog saradnjom zaverenika iz opozicionog vrha i režimskih insajdera iz snaga bezbednosti, podržanog spolja i prikrivenog širokom podrškom javnosti?

Možda su masovni protesti poslužili kao ventil za veliko nezadovoljstvo građana, i slikovito dočarali uzbuđenje, solidarnost i posvećenost protivnika nedemokratske vlasti gledaocima stranih i domaćih televizija, ali nisu značajnije uticali na rasplet događaja između vrha starog režima i pretendenata na vlast iz redova demokratske opozicije?

PREMA nekim tumačenjima, reč je upravo o nekoj vrsti puča. Tokom izborne kampanje, zaverenici iz vrha DOS-a su se pripremili za otvorenu konfrontaciju sa starim režimom, uključujući oružani sukob, u slučaju masovne izborne krađe. Posle odbijanja Miloševića da prizna poraz, pozvali su građane na generalni štrajk i velike demonstracije, ali i obezbedili garancije dela vođstva policije i specijalnih jedinica da neće koristiti silu i sprečavati promene. Tako su velike demonstracije, na kojima su građani ispoljili svoje nezadovoljstvo izbornom krađom i nedemokratskim režimom, poslužile kao neka vrsta povoda i dekora za prevrat u sadejstvu vođstva demokratske opozicije i režimskih insajdera.

DOS je zatim preuzeo ključne poluge moći i omogućio tim saveznicima da ostanu na uticajnim položajima u sektoru bezbednosti. Događaji oko septembarskih izbora i petooktobarskih promena detaljno su opisani u domaćoj štampi, kao i knjigama i dokumentarnim filmovima uticajnih domaćih novinara. Neki od ključnih sudeonika događaja svedočili su o raznim aspektima priprema opozicije za rušenje Miloševića i preuzimanje vlasti, kao i kontaktima predstavnika stare vlasti i demokratske opozicije uoči, na dan i neposredno posle petog oktobra.

IPAK, detaljni i ubedljivi opis događaja samo je početni deo objašnjenja uzroka, oblika i dinamike tih događaja, kao i njihovih posledica. Novinarski i publicistički pristup ne ostavlja mnogo prostora za analizu šireg strukturnog, institucionalnog i političkog miljea pa su se motivi, namere i želje opozicionih protagonista našli u središtu objašnjenja na račun ocene realnih kapaciteta suprotstavljenih strana. Uprkos detaljnim priprema i posvećenosti vođstva DOS-a promenama, opozicioni resursi bili su minimalni u poređenju sa onima koji su režimu stajali na raspolaganju.

Insajderi režima pružili su, u najboljem slučaju, maglovita obećanja o tome da snage bezbednosti neće biti korišćene protiv opozicije. Imajući u vidu njihov lični kredibilitet, naročito višestruko potvrđenu lojalnost Miloševiću, aktivno učešće u ekstremnom nasilju u sukobima na području bivše Jugoslavije i suzbijanju ranijih protesta demokratske opozicije, kao i ubistvima protivnika režima, teško je ta obećanja shvatiti ozbiljno. Slični kontakti su uspostavljeni i tokom ranijih talasa protesta koji su proizveli krize režima, naročito tokom zime 1996-1997, ali bez uspeha.

SUTRA: OPOZICIJA RAČUNA NA INSAJDERE

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - TINjAJUĆI SUKOBI UNUTAR DOS: Optužbe da je vojska sprečila hapšenje Miloševića

24. 09. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije