FELJTON - ŠTA JE SRBIJA ZNALA O ATENTATU: Beč se spremao i čekao priliku da napadne Srbiju
AUSTROUGARSKA u avgustu 1913. godine nije mogla da se pomiri sa rezultatima Bukureškog mira, kojim su Srbija i Crna Gora, pa i Rumunija, potpuno ojačale na štetu Bugarske i kojim su se remetili njeni planovi prodora na jug.
Istoga dana kada je ugovor potpisan, 10. avgusta, predstavnici Austrougarske saopštili su Nemačkoj i Italiji svoju nameru da napadnu Srbiju.
O tome je italijanski ministar spoljnih poslova Antonino markiz od San Đulijana (Antonino Parteno-Castello) telegramom dostavio informaciju predsedniku vlade, Đolitiju: "Austrija je saopštila nama i Nemačkoj nameru da napadne Srbiju; ona obeležava to kao defansivnu akciju, i nada se da će Trojni savez to smatrati kao casus foederis što po mome mišljenju ne može biti. Ja sam pokušao da sa Nemačkom odvratimo Austriju od ove akcije..." Na to je Đoliti odgovorio ministru: "Ako Austrija napadne Srbiju, onda ne nastupa casus foederis. To bi bila njena lična akcija, a ne odbrana... To treba izjaviti Austriji na najjasniji način; valja se nadati da će Nemačka preduzeti akciju da Austriju skloni da odustane od te vrlo opasne pustolovine."
ŠEF kabineta austrougarskog ministra spoljnih poslova, Berhtolda, i jedan od najistaknutijih predstavnika "ratne stranke" u ministarstvu, grof Hojos, pojašnjavao je taj stav rečima: "Za nas je svako rešenje, koje bi dopuštalo da ostane i dalje stanje stvoreno Bukureškim mirom, koje je Srbiju pod egidom Rusije neoslabljenu činilo zbiralištem svih Jugoslovena i koje je održavalo Rumuniju u logoru naših neprijatelja, značilo odricanje ne samo na naš položaj velike sile, nego i našeg golog opstanka.
NOVA DOKUMENTA I SVEDOČANSTVA
MIŠLjENjA smo - bez obzira na kontroverze koje je proizvela posleratna neprecizna izjava ministra Ljubomira Jovanovića o tome kako su u vladi znali, odnosno kako je Pašić nekoliko ministara uputio u "plan" - da se treba ponovo vratiti preživelim izvornim dokumentima iz tog vremena i utvrditi šta je vlada znala pre atentata, a kako je postupala nakon njega. U knjizi Vladimira Dedijera sabrano je mnogo podataka i diskutovano je o njima, kao i o autentičnosti nekih dokumenata koja su, navodno, austrougarske vlasti tokom rata pronašle (i koja su korišćena u radovima dr Miloša Bogićevića i dr Hansa Ibersbergera (Hans Ibersberger ), ali tek prilikom priprema za rad na zbirci "Dokumenta o spoljnoj politici Kraljevine Srbije" pojavila su se i neka nova svedočanstva ili dokumenta u celosti.
Koalicija Bukureškog mira morala je biti razbijena, Bugarskoj opet vraćena stara moć, ako je Austrija imala dalje da postoji."
Beč je takođe upoznao rumunskog suverena Karola I sa svojim čvrstim stavom: "Između nas i današnje Srbije stoji veliki jugoslovenski problem, a on se može samo silom rešiti; palijative su tu uzaludne... Ili će od Srbije jedva što ostati, ili će se monarhija iz temelja rastresti." Hojos je 11. avgusta izjavio Redlihu da su odnosi sa Nemačkom prestali da budu prijateljski.
Kasnije, 1914. godine, u italijanskom parlamentu, kako je već rečeno, Đoliti je i javno ustvrdio da je Austrougarska spremala napad na Srbiju još u leto 1913. godine. Tada je ostala bez podrške ostalih velikih sila.
ISTORIČAR Andrej Mitrović iznosi niz indicija iz austrougarskih i nemačkih izvora iz tog perioda, o pripremanju predteksta za rat protiv Srbije. Tako apostrofira instrukciju austrougarskom ambasadoru u Berlinu 1. avgusta 1913:
"Politika predusretljivosti i privrednog približavanja Srbiji dolazi tek tada na red kada nama pođe za rukom da na bilo koji način, na primer putem pobedonosnog oružanog pohoda, uverimo srpski narod o neostvarljivosti velikosrpskih snova i nateramo ga na lojalan oslonac na Austrougarsku."
Mitrović ukazuje da su se i "na sednici Zajedničkog ministarskog saveta (vlade - prim. M. B.) u Beču, 3. oktobra 1913, svi prisutni ministri i predstavnici oružanih snaga pokazali jednodušnim i saglasili se s mišljenjem viteza fon Bilinskog i grofa fon Štirka (Karl Strght), da se mi moramo pripremiti za ovu veliku borbu, odnosno da se intenzivno pripremamo i tako spremno sačekamo neku priliku koja bi pokazala da smo mi očevidno povređeni od strane Srbije i onda stupimo u akciju s ciljem da ona donese capitus diminutio Srbije."
POSTOJAO je i jedan iracionalan poriv među austrougarskim liderima - strah od propasti i raspada monarhije. Neki su pretpostavljali da je bolje slavno stradati (Konrad) nego tavoriti u permanentnom strahu. Bečom je kružila izreka: "Bolje kraj sa strahom, nego strah bez kraja" (Besser ein Ende mit Schrecken als Schrecken ohne Ende").
Šta je srpska vlada zaista znala o prenosu oružja i atentatorima pre 28. juna?
U svetskoj istoriografiji do danas se, slično diskusijama u međuratnoj javnosti, neprestano diskutuje o tome šta su srpska vlada, njen premijer Pašić i pojedini ministri stvarno znali pre izvršenja atentata 28. juna 1914. godine. Da li je tačno da je "vlada znala za plan"? Da li je, "makar podsvesno", želela da se taj plan ostvari? Da li su ga službenom linijom izvodili njeni organi, ili je podrška nekolicine lica proizlazila iz njihovog privatnog ubeđenja? Da li su oficiri i organi koji su sarađivali sa obaveštajnom službom znali da sprovode atentatore na Ferdinanda ili su, kao i do tada, radili samo na tajnom prebacivanju ljudi i oružja? Prethodno je o ovom pitanju navedeno nekoliko suprotstavljenih gledišta među istaknutim stranim istoričarima.
IPAK najdalje je u tome otišao Kristofer Klark. Odgovarajući na pitanje da li je premijer Pašić znao za zaveru, on kaže da je izvesno znao bar za delove plana, te da o tome ima više indicija, ali da je od njih najvažnije svedočenje nekadašnjeg ministra Ljubomira Jovanovića (1924). Klark dalje spekuliše da je Pašića tajno informisao niko drugi nego Milan Ciganović, čovek koji je uspostavio vezu između atentatora i majora Tankosića, radi nabavke oružja. Ovaj informator je, navodno, služio Pašiću za praćenje rada tajnog udruženja. Klark se ograđuje tako što navodi da su to "indirektni dokazi".
Ovde treba dodati da se ni sam stari ministar nije sećao da li je to Pašić samo njemu saopštio (i kada?), ili samo nekolicini ministara, ili pak na sednici vlade. U vreme kada je to saopštio bio je u sukobu sa Pašićem. Svi ostali živi članovi vlade odricali su da im je stvar bila poznata.
SUTRA: GRANIČARI PODIŽU UZBUNU
Preporučujemo
FELjTON - BEČ ODBIJA DIPLOMATSKO REŠENjE: Ultimatum Srbiji je rađen da bi bio odbijen
07. 08. 2021. u 18:00
STIGAO ŽESTOK ODGOVOR TRAMPU OD PREDSEDNIKA: To je naše i tako će ostati!
PREDSEDNIK Paname Hose Mulino poručio je da Panamski kanal pripada njegovoj državi i da oko toga neće biti pregovora.
23. 12. 2024. u 08:54
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
"SRCE MOJE, DUŠO MOJA" Dajana grca u suzama zbog Žike, a on je grli: "Setila sam se naše svadbe" (VIDEO)
"ZASLUŽIO si da te zagrlim i poljubim..."
23. 12. 2024. u 10:06
Komentari (1)