SAVET STRUČNJAKA Dr Jagoda Jorga: Kada biramo hranu, nismo gladni - samo hoćemo užitak

KADA ste prirodno gladni "jedete šta ima", jer ukus hrane u tom slučaju nije prioritet. Cilj je da se nahranite.

Foto Shutterstock

U slučaju kada biste pojeli "nešto" iako niste gladni, ili biste pojeli isključivo određenu vrstu hrane, jer vam je bitnije da osetite željeni ukus, nego da se nahranite, onda vas ne rukovodi glad, nego užitak koji izaziva određeni ukus i emotivno zadovoljenje.

To su, kako u intervjuu za "Novosti" objašnjava doktor Jagoda Jorga, supspecijalista dijetoterapeut, dve vrste gladi - prva je biološka, a druga hedonistička:

FOTO: Arhiva novosti

- Kada bi trebalo da odgovorim na pitanje zašto mi uopšte jedemo, šta nas rukovodi glad ili uživanje? Odgovor bi bio: Osnovni razlog je biološki, jer glad je biološko stanje koje nastaje ili zbog objektivne nedostupnosti hrane, ili subjektivnog osećaja da će to nastupiti. Neunošenje hrane od bar osam sati smatra se tom granicom koja ovo stanje objektivno definiše.

o Kako se definiše hedonistička glad?

- To je ono kada nakon obilnog ručka uzimamo desert, čokoladnu tortu, na primer. Osoba koja nije na dijeti i šetajući ulicom nakon ručka ugleda svežu baklavu u izlogu poslastičarnice, i ne odoli da ne uđe i da je pojede, jasno je vođena osećajem uživanja, a ne gladi. U našem mozgu postoje dva anatomski odvojena centra koja regulišu ove dve vrste gladi. Dok kod prave gladi, ukusnost hrane nema gotovo nikakav uticaj, kod hedonističke ima presudan.

o Zašto olako podležemo ovom centru u mozgu koji deluje na hedonističku glad?

- Ponekad se za ovu glad koristi i termin emotivno ili nagradno jedenje i mnogi ga povezuju sa stresom. Eksperimenti koji su najvećim delom rađeni na pacovima pokazuju da samo ukusna hrana, a za pacove je to šećerni masni koncentrat, dovodi do aktivacije lučenja endorfina koji dovodi do osećaja blaženstva. To se ne događa ako se pacovi hrane neukusnom hranom jednake kalorijske vrednosti, što je dokaz da i u mozgu postoje dva odvojena sistema za biološku glad-sitost i sistem koji reaguje na "nagradna" svojstva hrane.

o Šta je bitnije, energetska vrednost hrane ili ukus?

- Odgovor mozga na hedonističko jedenje, ili uživalačka a ne energetska svojstva hrane je lučenje takozvanih endogenih opijata. To je nagrada koja sledi nakon unošenja hrane u kojoj uživamo. I kod ljudi je potvrđeno da određena veoma ukusna hrana ima anksiolotički efekat - oslobađa ih napetosti koju stvara svakodnevni stres. Dakle, to je često presudno u odnosu prema hrani i osećaju gladi.

o Da li je to opijatsko dejstvo hrane razlog zašto se često sa nostalgijom sećamo mamime ili bakine pite?

- Jeste, sva sećanja na hranu iz detinjstva bude u nama tu nostalgičnu, a u suštini hedonističku glad. Interesantan je podatak da se muškarci i žene dosta razlikuju u ovom smislu. Dok kod muškaraca kuvana hrana iz detinjstva ima najbolji antistres ili bolje reći utešiteljski efekat, žene pod stresom češće posežu za nezdravim grickalicama. Zajedničko za jedne i druge je da je to najčešće hrana bogata mastima i/ili šećerima, što može biti razlog povećanja težine.

Dakle, hrana bi trebalo da bude neukusna, a razmak između obroka toliki dok ne osetimo biološku glad?

- Ne. Ne mora uvek da bude slučaj niti razlog da jedemo samo neukusnu hranu koja je često osnov većine redukcionih dijeta osuđenih na propast. Jer, osećaj gladi i potrebe za hranom povezan je i sa drugim delovima mozga na koje utiču mnoge druge supstance i ponašanja, kao uživanje u seksu, alkoholu...

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

ZNACI KOJI UPOZORAVAJU NA PROBLEME SA PROSTATOM

01. 07. 2026. u 10:06

Dr Novosti

0 0

Posle smrti bebe zbog srčanog udara u bazenu, kardiolog upozorava

26. 06. 2026. u 20:07

Dr Novosti

0 0

Novo istraživanje: Mlađe generacije biološki stare brže, veći rizik od ranih tumora

25. 06. 2026. u 22:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije