ZDRAVLJE NA TANJIRU: Blagodeti upotrebe svežih biljnih klica

Bojana Jovanović

09. 08. 2024. u 13:00

JOŠ su drevni narodi prepoznali lekovitost svežih biljnih klica i koristili ih u ishrani.

ЗДРАВЉЕ НА ТАЊИРУ: Благодети употребе свежих биљних клица

Foto Shutterstock

 U Kini se jedu hiljadama godina, dugo su već na stolovima u Americi, Indiji i Africi, a nešto kraće, ali intenzivno, prisutne su i u ostatku sveta. Toliko su korisne po organizam da su ih oberučke svi narodi prihvatili, a sve su popularnije kod onih koji vode računa o zdravoj ishrani.

Reč je o veoma hranljivoj namirnici, prepunoj enzima potrebnih za dobar metabolizam. Uz to, biljne klice su jedna od najvrednijih vrsta hrane, prema količini korisnih materija, lakoći svarljivosti i brzini kojom te važne materije dospevaju u organizam, dajući nam energiju i poboljšavajući zdravlje. Prilikom procesa klijanja u semenkama se povećava sadržaj antioksidanata, vitamina i mikroelemenata.

Mnoge „na prvu“ odbija njihov izgled, pa ih zbog toga izbegavaju. Da, biljne klice deluju živo, zato što to i jesu, a najbolje su kad se konzumiraju tek ubrane, u trenutku rasta. Najpreporučljivije je da ih i jedemo sveže, a ne termički obrađene, jer na taj način umnogome povećavaju nutritivnu vrednost svakog obroka. A mogu se stavljati gotovo u sve, od čorbi, salata, variva, preko glavnih jela i kaša, do sendviča, koji će na taj način momentalno prestati da vam deluju kao „brza“ i nezdrava hrana. Ukoliko volite smutije, slobodno izblendirajte klice sa omiljenim povrćem ili voćem.

Sad dolazimo do pitanja a odakle nam one? Ima ih, naravno, u prodavnicama, ali bi najbolje, i najjeftinije, bilo da ih uzgajate sami. Tako ćete biti potpuno sigurni u to da je reč o organskom proizvodu, a moći ćete, svakodnevno, i da uživate gledajući proces rasta. Da bi seme proklijalo nije mu potrebna zemlja, već teglica, malo gaze i odgovarajuća vlažnost i temperatura vazduha. Klijanje će početi nakon dva do sedam dana, u zavisnosti od vrste semenke, a možete koristiti zaista veliki broj njih, od žitarica i semenki do povrća i orašastih plodova. Pa ko šta voli – nek proklija.

Da vam malo probudimo apetit: možete, recimo, proklijati kukuruz, pšenicu, raž, speltu, heljdu, neke vrste pasulja, leblebije, lucerke, rukolu, suncokret, kinou, susam, semenke bundeve. Ne jede vam se ništa od toga? Proklijajte onda brokoli, cveklu, šargarepu, kupus, vlašac, crni i beli luk. Ovi poslednji uz bogatstvo minerala i vitamina sadrže i prirodne antibiotike fitoncide.

Kad smo već kod antibiotika i lečenja, vredi napomenuti da proklijala zrna jačaju imunitet, podstiču izbacivanje toksina, smanjuju mogućnost upala i prehlada organizma, usporavaju procese starenja, regulišu metabolizam, a pojedina poseduju i antikancerogeno dejstvo. Proklijale semenke lana i bundeve znano su sredstvo protiv parazita, klice mahunarki bogate su proteinima, neophodnim za izgradnju mišića, a one lucerke i amaranta jačaju krvne sudove. Biljne klice, generalno, za koji god „ukus“ da se odluče, bilo bi dobro da upotrebljavaju deca i starije osobe, kao i trudnice i bolesni, a odlična su podrška svima koji vode aktivan život.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ITALIJA U NEVERICI: Janik Siner doživeo novi šok!