UPOZORENJE STRUČNJAKA: Melanom se ne javlja isključivo na koži, evo kako se otkriva i leči

U SRBIJI od melanoma, najopasnijeg tipa raka kože, godišnje oboli oko 700 ljudi.

Foto Shutterstock

Kada se ovaj karcinom otkrije na vreme on je u najvećem broju slučajeva izlečiv, pa se zato već godinama unazad organizuju brojni besplatni dermatološki pregledi koji imaju za cilj da se na vreme uoče promene koje ukazuju na ovo oboljenje. Međutim, melanom ne napada uvek samo kožu, već se može javiti i na drugim, skrivenim delovima tela i tada se najčešće otkriva u metastatskoj fazi bolesti. Upravo iz ovog razloga on se smatra i jednim od najpodmuklijih karcinoma.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Dušan Škiljević iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da se u retkim slučajevima on može javiti na sluzokoži:

FOTO: Novosti

- Oko jedan do jedan i po odsto svih melamoma javlja se na sluzokoži i to nosa, usana, oka, ždrela, jednjaka, anusa, rektuma, muških i ženskih spoljašnjih genitalija, vagine i mokraćnog kanala. Osim navedenog, primarni melanom može da se javi i srednjoj ovojnici očne jabučice (uvealni melanom), kao i na moždanicama (meningealni melanom).

* Da li je moguće pravovremeno otkriti melanom koji se nije pokazao na koži?

- Moguće jeste, posebno kada je melanom uvee ili vidljivih sluzokoža u pitanju, ali, s obzirom da se često radi o skrivenim mestima, uglavnom nedostupnim rutinskom pregledu, melanom na sluzokožama i moždanicama se najčešće otkriju tek kada daju simptome - bol, krvarenje i slično.

o S obzirom na to da je skriven, znači li da se u najvećem broju slučajeva melanom otkriva u metastatskoj fazi bolesti?

- S obzirom da je skriveni primarni tumor često već duže vreme prisutan u momentu postavljanja dijagnoze, nažalost, vrlo često su već prisutne i metastaze.

o Koje metode lečenja ovi pacijenti mogu da očekuju i koliko su one efikasne?

- Pored hirurškog uklanjanja primarnog tumora, u lečenju se koriste i radioterapijske metode, kao i imunoterapija i ciljana terapija koje su danas standard u lečenju uznapredovale i raširene bolesti. Nažalost, ni ovi savremeni vidovi lečenja nisu jednako efikasni kao kod lečenja melanoma kože.

o Gde melanom najčešće metastazira, na koje organe?

- Melanom najčešće metastazira u kožu i potkožno tkivo, limfne čvorove, pluća, jetru, mozak i kosti.

o Šta sve utiče na pojavu melanoma, dakle nije reč samo da on nastaje zbog toga što se ljudi izlažu sunčanju bez zaštite?

- Pored izlaganja ultraljubičastim zracima (sunčanje, solarijumi), u faktore rizika za razvoj melanoma spadaju i prisustvo velikog broja mladeža ili atipičnih mladeža ili gigantskog urođenog mladeža, svetla koža i oči, koža koja brzo izgori i ne može da potamni na suncu, osobe koje su već imale melanom ili čiji su najbliži srodnici imali melanom, osobe koje imaju izrazito oslabljen imunski sistem.

Foto Shutterstock

o Koje mere opreza se predlažu ovim rizičnim grupama?

- Oni bi trebalo da imaju striktne i redovne kontrole, ali jasno je da jedini faktor na koji zaista možemo u ovom momentu da utičemo jeste naše izlaganje ultraljubičastom zračenju, zato se o njemu najviše i priča.

o Da li bazocelularni karcinom može da bude uvod u melanom, ili bilo koji drugi tumori kože koji se smatraju benignim?

- Računa se da oko 30 odsto melanoma kože nastaje na terenu prethodno postojećeg mladeža, dok se iz ostalih benignih promena kao što su keratoze, hemangiomi, fibroma i i malignih promena (bazo i skvamocelularni karcinom, karcinom Merkelovih ćelija itd) ne može razviti melanom.

o Kako se otkriva melanom?

- Melanom na koži se dijagnostikuje jednostavnim dermatoskopskim pregledom. Dermoskopija je neinvazivna i bezbolna metoda kojom se posebnim aparatom sa uveličanjem posmatra promena na koži i uočavaju obrasci pigmentacije i strukture koje ne mogu da se vide golim okom, i na osnovu njih se donosi zaključak o prirodi promene. Ukoliko se promena dijagnostikuje kao sumnjiva na melanom, šalje se na hirurško uklanjanje nakon čega se ona pregleda mikroskopski - histopatološki, i donosi se definitivna dijagnoza.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 6

IZBEGAVAJTE DA JEDETE KASNO UVEČE: Stručnjaci preporučuju - Poslednji dnevni obrok ne sme da bude 3-4 sata pre spavanja

20. 06. 2024. u 19:00

Dr Novosti

0 7

MUČE VAS VROGLAVICE? Ublažite ih - vežbama

23. 06. 2024. u 07:00

Dr Novosti

0 0

ZDRAVLjE IZ TANjIRA: Krastavac da snizite pritisak i šećer u krvi

20. 06. 2024. u 11:00

Dr Novosti

0 1

SRČANI UDAR JE ZA MNOGE PREKRETNICA: Pet pravila za život posle infarkta

22. 06. 2024. u 11:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije