KAD SKOČI PRITISAK - ANKSIOLITIK: Savet stručnjaka kako se i koja terapija uzima kod problema hipertenzije

PREMA važećim preporukama evropskog i američkog udruženja kardiologa, i lekari u Srbiji su dobili i prihvatili smernice da kod pacijenata kod kojih se često javljaju skokovi krvnog pritiska propisuju lekovi iz grupe anksiolitika ("alprazolam", "lorazepam", "bromazepam"... ), a ne jakim i brzodelujućim antihipertenzivnim medikamentima kao što su "zorkaptil" (katopil) i "nifelat".

Foto Shutterstock

Primarijus dr Dragan Mijalković, kardiolog iz Niša, ovu novinu objašnjava za "Novosti" činjenicom da je u velikom broju slučajeva, uzrok skokova krvnog pritiska je posledica anksioznosti, straha, depresije ili dodatne psihičke nadogradnje kod sklonih osoba. Pri tome, kako naglašava, ovo se odnosi na osobe kod kojih je prethodno urađena detaljna kardiovaskularna dijagnostika i procenjen kardio i cerebrovaskularni rizik.

Nova istraživanja ukazuju da oko 97 odsto moždanih udara nije posledica visokog krvnog pritiska, već stvaranja ugruška, odnosno tromba u krvnom sudu, ili mnogo ređe, pucanja krvnog suda u mozgu.

- Većina pacijenata kada izmeri visok krvni pritisak, uplaši se i strahuje od šloga, a on se kao posledica hipertenzivne krize dešava kod svega oko tri odsto populacije. Zato se po najnovijim preporukama savetuje da se visok pritisak postepeno obara pomoću brzodelujućih anksiolitika koji osobe oslobađa straha, zabrinutosti, tenzije i negativnih misli, što posledično dovodi i do širenja krvnih sudova i pada pritiska. Mehanizam dejstva anskiolitika u ovakvim situacijama je mnogo učinkovitiji i bezbedniji od brzodelujućih lekova za obaranje krvnog pritiska.

Za sve osobe koji po savetu izabranog kardiologa u rezervi kućne apoteke imaju "nifelat" ili "zorkaptil" (katopil) za hitno obaranje visokog pritiska, naš sagovornik napominje da ih ne piju olako.

- Njihova primena je opravdana jedino kada se održavaju izrazito visoke vrednosti pritiska i nakon uzetog leka za smirenje, odnosno anksiolitika. Treba naglasiti, da antihipertenzivni lekovi mogu da obore pritisak na veoma niske vrednosti, koje mogu ozbiljno da ugroze celokupno zdravlje pacijenata i povećaju rizik od moždanog udara, što je posebno značajno kod starije populacije - napominje dr Mijalković.

Naš sagovornik, koji se usko stručno bavi hipertenzijom, savetuje da se krvni pritisak redovno meri dva do tri puta nedeljno, u periodu bez tegoba, u kućnom okruženju.

- Svakodnevno merenje krvnog pritiska se preporučuje samo do regulacije i stabilizacije krvnog pritiska u kraćem periodu oko nedelju dana, ili u zavisnosti od postizanja ciljnih vrednosti pritiska - kaže Mijalković. - Na taj način se omogućava prilagođavanje adekvatne terapije.

Za one koji usled naglog porasta temperature imaju sklonost pada krvnog pritiska, dr Mijalković savetuje da se ne izlažu podnevnom suncu, odmaraju u rashlađenoj prostoriji, unose više tečnosti:

- Kod osoba kod kojih pad pritiska dovodi do izraženih tegoba, idealno je ako su u prilici da dodatno uzmu slaniji obrok, npr. dva tanjira gotove supe iz kesice koja se brzo priprema.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije