OVI SIMPTOMI ALARM SU ZA ODLAZAK KOD KARDIOLOGA: Kada srce preskače spaljuje se, ili zaleđuje deo njegovog tkiva

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

22. 09. 2023. u 12:00

KADA srce kratkotrajno ili dugo lupa, preskače uz pojavu gušenja, zamaranja i umora, to je alarm za odlazak na pregled.

ОВИ СИМПТОМИ АЛАРМ СУ ЗА ОДЛАЗАК КОД КАРДИОЛОГА: Када срце прескаче спаљује се, или залеђује део његовог ткива

Foto Shutterstock

Ukoliko ni lekovi koje propiše karadiolog ne pomognu da srce postigne pravilan ritam, pacijent će morati kod elektrofiziologa, koji će pomoću katetarske ablacije da eliminiše aritmiju.

U intervjuu za "Novosti" dr Dejan Kojić, interventni elektrofiziolog Instituta za kardiovaskulane bolesti "Dedinje" i predsednik Radne grupe za aritmije Udruženja kardiologa Srbije, kaže da je interventna elektrofiziologija uža specijalnost kardiologije koja se bavi dijagnostikom i lečenjem srčanih aritmija:

- Sve pacijente sa aritmijama prvo treba da pregleda kardiolog - internista. Jer, i svi mi elektrofiziolozi smo kardiolozi. Naši kardiolozi su veoma kompetentni da urade odgovarajuće dijagnostičke testove, postave dijagnozu aritmije i da započnu terapiju lekovima. Tek, ukoliko dijagnoza nije potpuno jasna, ili lekovi nisu efikasni, ili ako postoji jasna indikacija za katetersku ablaciju, kardiolog treba da uputi pacijenta u specijalizovani elektrofiziološki centar.

* Da li su elektrofiziolozi dostupni u svim većim bolnicama?

- U Srbiji imamo tri velika elektrofiziološka centra. To su Univerzitertski klinički centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, i Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Zahvaljujući između ostalog i Radnoj grupi za aritmije i elektrofiziologiju Udruženja kardiologa Srbije danas imamo otvorene elektrofiziološke centre i u Nišu i u Kragujevcu i u VMA. Edukacija jednog interventnog elektrofiziologa za potpuno samostalno izvođenje kateterskih ablacija danas traje od dve do četiri godine.

FOTO: Privatna arhiva

Dr Dejan Kojić

* Šta kada pacijent bude upućen na pregled kod elektrofiziologa?

- Pacijent koji dolazi kod elektrofiziologa mora da bude pripremljen za pregled. Dakle, trebalo bi da ima urađen ehokardiografski pregled, 24-časovni holter EKG, nekada i test fizičkim opterećenjem, kao i osnovne laboratorijske analize uključujući i hormone štitne žljezde. Ono što je za nas najvažnije je EKG u kome je zebeležena aritmija ili tahikardija zbog koje pacijent dolazi. EKG je lična karta aritmije, i mi često samo na osnovu tog EKG zapisa možemo odmah da postavimo dijagnozu.

* Koliko su česte aritmije u kardiološkoj patologiji i koliko mogu da budu opasne ako se ne leče?

- Ukupna učestalost aritmija u opštoj populaciji iznosi do pet odsto. Naravno, učestalost je veća kod starije populacije sa više od 60 godina, kao i kod osoba koje se već leče od neke bolesti srca, kao što su infarkt miokarda, kardiomiopatije ili srčana slabost bilo kog uzroka. Neki poremećaji ritma srca, kao što su ventrikularne tahikardije ili bradiaritmije mogu da budu uzrok gubitaka svesti, pa i iznenadne srčane smrti. Takođe i rizik od iznenadne smrti je značajno viši kod bolesnika koji već imaju neku strukturnu bolest srca.

* Koji poremećaj ritma srca je najčešći?

- Izdvojio bih najčešću dugotrajnu aritmiju koja poslednjih godina dobija epidemijske razmere, a to je atrijalna fibrilacija. Ova aritmija pravi velike probleme našim pacijentima jer ima hroničan karakter. U početku se javlja u kraćim ili dužim napadima koji mogu trajati od nekoliko minuta do više sati ili dana, a koji zahtevaju ponavljane hospitalizacije ili lečenje u hitnim službama. Kasnije aritmija prelazi u dugotrajnu, perzistentnu fazu, kada je pacijent u kontinuiranoj aritmiji nedeljama, mesecima ili godinama. Lečenje antiaritmijskim lekovima može biti efikasno u početnoj fazi aritmije. Kasnije lekovi postaju neefikasni ili ih pacijent ne toleriše na duge staze.

Posledice virusnih infekcija

* Da li se nepravilan rad srca uglavnom javlja kod starijih osoba?

- Ranije je atrijalna fibrilacija bila bolest starijih pacijenata, međutim poslednjih par decenija imamo sve više pacijenata od 30 do 50 godina, pa i mlađih. Trenutna učestalost ove doijagnoze iznosi do dva procenta u opštoj populaciji. Očekuje se da će se broj pacijenata sa ovom aritmijom do 2050. da se poveća do tri puta puta. Pored atrijalne fibrilacije, u poslednjih nekoliko godina imamo više pacijenata sa ventrikularnim ekstrasistolama. Moguće da su za to delimično odgovorne virusne respiratorne infekcije uključujući i kovid.

* Šta se radi kada lekovi ne mogu da pomognu?

- Kateterska ablacija je danas standardni način lečenja atrijalne fibrilacije. Uspeh intervencije značajno zavisi od toga da li je prva intervencija, odnosno izolacija plućnih vena urađena na vreme, znači u početnoj fazi aritmije. Atrijalna fibrilacija je udružena i sa rizikom od stvaranja tromba u levoj pretkomori srca sa posledičnim tromboembolijskim komplikacijama od kojih je najteža i najfatalnija moždani udar. Zbog toga ovi pacijenti moraju trajno da piju lekove protiv zgrušavanja krvi.

* Kako se izvodi katetarska ablacija?

- Kateterska ablacija podrazumeva uvođenje specijalnih katetera u srce preko vene ili arterije u preponama i praćenje električne aktivnosti srca. Mi zapravo možemo da pratimo put kretanja tahikardije u srčanim šupljinama. Kada nađemo kritično mesto aritmije, možemo da ga uništimo primenom radiofrekventne ili krio energije na vrhu katetera koji je u kontaktu sa tkivom i tako eliminišemo aritmiju.

Danas u mapiranju aritmija koristimo 3D maping sisteme koji nam omogućuju da uz pomoć katetera rekonstruišemo svaku srčanu šupljinu koja je ishodište aritmije, i da pored anatomije tog dela srca sistem prikaže i put kretanja aritmije. Naš zadatak tada je da kateterom "izbombardujemo" put kretanja aritmije na kritičnom mestu.

Tehnologije u elektrofiziologiji srca se najbrže menjaju u odnosu na sve druge discipline kardiologije. Mi smo se u poslednjih dvadesetak godina navikli na radiofrekventnu energiju i krio energiju, a već sada imamo na vidiku potpuno novu vrstu tehnologije, a to je energija pulsnim talasima koju očekujemo uskoro i kod nas. Ipak, činjenica je da nisu svi pacijenti kandidati za ablaciju.

Foto: Free Images Pixabay

* Zašto?

- Komplikacije ablacije su retke, ali neke od njih mogu biti vrlo ozbiljne. Zato ne predlažemo ablaciju pacijentima koji neće imati velike koristi od intervencije. To su pacijenti koji aritmiju ne osećaju ili je minimalno osećaju, pacijenti sa malim brojem preskoka u toku 24-časovnog Holter EKG, ili pacijenti starije dobi, preko 80 godina kod kojih je srce već izmenjeno i kada znamo da je procenat uspeha intervencije mali.

* Kakvi su rezultati lečenja, trajni ili povratni?

- Uspeh kateterske ablacije kod aritmija čiji je mehanizam prilično jednostavan kao što su paroksizmalne supraventrikularne tahikardije je više od 90 odsto, i one se mogu trajno eliminisati. Najveći problem predstavljaju kompleksne aritmije kao što je atrijalna fibrilacija i ventrikularne tahikardije. Ovde se radi o većem supstratu aritmije i nije dovoljna samo jedna ili nekoliko aplikacija energije već moramo da pravimo linije ablacije kako bismo izolovali ishodište aritmije od ostatka srčanog mišića. Atrijalna fibrilacija se ne može u potpunosti izlečiti kateterskom ablacijom, ali pacijenti mogu biti mirni kraći ili duži vremenski period. Nekada moraju da se rade i ponovljene intervencije jer aritmija ima tendenciju da se vraća.

BONUS VIDEO - SOLARNA VODA ZA PROČIŠĆAVANjE ORGANIZMA: Evo kako se pravi

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

NEVEROVATNI POPUSTI DO KRAJA MESECA! Ne propustite priliku za veliku uštedu