OBRATITE PAŽNJU: Šest simptoma raka mozga, ove promene mogu biti znak za uzbunu

Novosti online

22. 04. 2023. u 15:00

RAK mozga je jedan od najređih tipova kancerogenih bolesti - od njega oboli manje od jedan odsto svetske populacije. Ali, loša vest je to što su njegovi simptomi malobrojni, veoma suptilni i lako se previđaju.

ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ: Шест симптома рака мозга, ове промене могу бити знак за узбуну

Foto: Piksabej

Nažalost, ni najstručniji lekari nekad ne mogu da razlikuju glavobolju koju uzrokuje migrena od one koju izaziva tumor na mozgu.

Ovi simptomi se najčešće javljaju kad krene ovaj opaki tumor da se razvija:

1. Uporne glavobolje

Čak i lekarima je nekad veoma teško da uoče razliku između glavobolja ili migrena koje su posledica tumora na mozgu od onih koje izazivaju drugi uzroci.

- Najčešći indikator je svakodnevna glavobolja koja se ranije nije javljala i kod koje lekovi nemaju mnogo efekta - kaže neurolog dr Majk Čen. - Te glavobolje se pogoršavaju s vremenom i često su prisutne odmah nakon buđenja, kada je intrakranijalni pritisak visok zbog višesatnog ležanja.

Foto: Shutterstock

2. Jačina bola varira u zavisnosti od veličine i brzine rasta tumora.

- Mali, ali brzorastući tumor može da izazove jače glavobolje od većeg koji raste sporo - upozorava neuroonkolog dr Santoš Kesari sa Instituta Džon Vejn u Kaliforniji.

Važno je da znate i da ne postoji specifičan tip glavobolje koji bi predvideo da li osoba ima ili nema tumor. Ključ je da obratite pažnju šta se to odjednom dešava sa vašim telom. Ako glavobolja ne prestaje ni uz terapiju, trebalo bi da posetite lekara koji će utvrditi tačan uzrok.

Foto: Shutterstock

3. Slabost mišića i letargija

Motorički korteks mozga podstiče i kontroliše pokrete mišića u telu. Desni kontroliše levu stranu i obrnuto, a ukoliko ima tumora, ove "staze" se potpuno poremete i kod pacijenta se gubi ili smanjuje funkcija upravljanja pokretima. U slučaju tumora na mozgu, možda nećete imati bol u, na primer, nozi, ali ćete je verovatno sporije pomerati ili nećete moći uopšte. Ipak, slabost u nogama takođe može da znači da imate teži nedostatak vitamina D.

Foto: Shutterstock

4. Promenljive emocije i rizično ponašanje

- Pacijenti koji pate od tumora na mozgu mogu da razviju depresiju, bes ili anksioznost, čak i ako ranije nisu pokazivali ovakve tipove emocija. To se dešava kada tumor počne da utiče na frontalni režanj, koji je odgovoran za osobine ličnosti - kaže neurohirurg Sumit Vadera sa Univerziteta Irvin u Kaliforniji.

Kod pacijenata se mogu javiti i promene u ponašanju - mogu da postanu ljuti, uznemireni, mogu da počnu da preduzimaju rizične poteze, otvoreno i neprimereno pokazuju svoju seksualnost ili potpuno prestanu sa tim.

- Veliki tumor koji sporo raste u frontalnom režnju može toliko da izmeni ličnost i njegovo rasuđivanje, da se često smatra kriminalcem ili psihijatrijskim slučajem - ističe dr Čen.

5. Gubitak ravnoteže

Mozak igra ključnu ulogu u motoričkim funkcijama. Ako vam je teško da hodate, naročito po mraku i prilikom hoda se naginjete na jednu stranu, to može da bude simptom raka mozga, izazvanog tumorima u malom mozgu, koji je odgovoran za ravnotežu i koordinaciju pokreta. Problemi sa ravnotežom takođe mogu biti tihi znak multiple skleroze.

Foto Shutterstock

6. Poteškoće u govoru

Još jedan tipičan simptom raka mozga je nejasan govor ili "gutanje" reči.

- Problemi sa govorom poput zamuckivanja, poteškoća u imenovanju poznatih objekata ili razumevanja sagovornika često upućuju na tumor u frontalnom ili temporalnom režnju, regije mozga koje se povezuju sa motoričkim i govornim funkcijama. U mozgu postoje dva centra za govor - Vernikovo polje, koje nam pomaže da prepoznamo i razumemo govor, i Brokovo polje, koje aktivira mišiće koji proizvode zvuk. Kod tumora na mozgu, često su oba polja ugrožena - objašnjava dr Karuba.

BONUS VIDEO - VEŽBE ZA RAMENA: Oslobodite se napetosti nakon dugotrajnog sedenja

(Stil.Kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

RUSI ODUŠEVLJENI AVRAMOVIĆEM: Sve zasmejao jednim pitanjem (VIDEO)