MOZAK MENJA SEĆANJA: Istraživanje - Može li ljudski um da izleči depresiju, ili posttraumatski poremećaj?
MOŽDA to ne shvatate, ali svaki put kada se setite nekog događaja - na primer kada ste prvi put vozili bicikl ili ušli na matursko veče - vaš mozak neznatno menja sećanje.
Foto Shutterstock
To je skoro kao dodavanje instagram-filtera, sa detaljima koji se popunjavaju, a informacije se ažuriraju ili gube sa svakim opozivom. Tako, objasnio je Stiv Ramirez, neuronaučnik Bostonskog univerziteta, nenamerno primenjujemo filtere na naša prošla iskustva. Iako je filtrirana memorija drugačija od originala, možete reći koja je ta osnovna slika uglavnom, rekao je Ramirez:
- Sećanje je manje video-snimak prošlosti, više je rekonstruktivno - kaže Ramirez, pomoćnik profesora psiholoških nauka i nauka o mozgu. - Savitljiva priroda sećanja je i blagoslov i prokletstvo: loše je ako se sećamo lažnih detalja, ali je dobro da naš mozak ima prirodnu sposobnost da oblikuje i ažurira sećanja kako bi ih učinili manje moćnim, posebno ako je u pitanju nešto zastrašujuće ili traumatično.
Dakle, šta ako je moguće da iskoristimo fleksibilnu prirodu naših sećanja u našu korist, kao način da izlečimo poremećaje mentalnog zdravlja kao što su depresija i posttraumatski stresni poremećaj. Upravo na tome rade Ramirez i njegov istraživački tim. I nakon godina proučavanja pamćenja kod miševa, otkrili su ne samo gde mozak skladišti pozitivna i negativna sećanja, već i kako da utišaju negativna sećanja, veštački stimulišući druga, srećnija.
- Naša ideja je vredna milion dolara - šta ako rešenje za neke od ovih mentalnih poremećaja već postoji u mozgu. A šta ako je pamćenje jedan od načina da se tamo stigne - zapitao se Ramirez.
U dva nova rada, on i njegov tim pokazuju snagu naših emocionalnih sećanja i kako naša iskustva - i način na koji ih obrađujemo - ostavljaju stvarne fizičke otiske na mozgu.
PROMENE U IGRI
RAMIREZ je ubeđen da ovaj rad može dalje pomerati granice u neuronauci, i nada se da će videti istraživače da eksperimentišu sa još više neobičnih ideja koje mogu da transformišu medicinu u budućnosti:
- Želimo promene u igri, zar ne? Želimo stvari koje će biti mnogo efikasnije od trenutno dostupnih opcija lečenja - upitao je Ramirez.
U novom radu objavljenom u Nature Communications Biologu, Ramirez, glavni autor Monika Shpokaite, i tim neuronaučnika Bostonskog univerziteta, mapiraju ključne molekularne i genetske razlike između pozitivnih i negativnih sećanja, otkrivajući da su ona zapravo upadljivo različita na više nivoa. Ispostavilo se da se emocionalna sećanja, poput pozitivne ili negativne memorije, fizički razlikuju od drugih tipova moždanih ćelija - i međusobno se razlikuju.
- To je prilično divlje, jer sugeriše da ova pozitivna i negativna sećanja imaju svoje odvojene nekretnine u mozgu - kaže Ramirez.
Istraživači sada imaju "gomilu" markera za koje znaju da razlikuju pozitivne od negativnih sećanja u hipokampusu, ali stimulacije i merenja koje rade na miševima nije moguće primeniti kod ljudi. Stefani Grela, glavni autor i bivši postdoktorski saradnik u laboratoriji "Ramirez", koja je nedavno pokrenula laboratoriju za neuromodulatorne mehanizme na Univerzitetu Lojola, rekla je da bi se ovakvi nalazi, ipak, mogli provesti u kliničku praksu, iako veštačko aktiviranje sećanja nije moguće uraditi kod ljudi.
- Možete li da se setite nečeg negativnog, možete li se setiti nečeg pozitivnog, to su pitanja koja možemo postaviti ljudima, ne i miševima na kojima istražujemo - rekla je Grela.
Ona sugeriše da bi moglo biti moguće da se prevaziđu uticaji negativnog sećanja, onog koje je uticalo na mentalno stanje osobe, tako što će se osoba prisetiti lošeg sećanja i pravilno odrediti vreme živog prisećanja pozitivnog u terapijskom okruženju.
BONUS VIDEO - UBICA NEGATIVNE ENERGIJE: Ćilibar ima razna lekovita svojstva, a ovaj je najkvalitetniji...
Preporučujemo
ANALIZA ZDRAVLjA STARIJIH OD 60: Što smo bliži smrti - krvni pritisak je sve niži
30. 10. 2022. u 18:50
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
RASKRINKAO ESTRADU: Pronađena knjiga Saše Vidića
MODNI kreator Saša vidić preminuo je 23. aprila 2023. godine. Radio je kao stilista mnogih ličnosti, a sa nkima je bio toliko blizak da su mu poveravali svoje najintimnije trenutke iz života.
16. 02. 2025. u 11:54
"ODIGRAO SAM NAJBOLjI MEČ NA TURNIRU": Međedović presrećan posle pobede nad Medvedevim
Srpski teniser Hamad Međedović savladao je Rusa Danila Medvedeva na turniru u Marseju rezultatom 2:0 po setovima 6:3, 6:2.
15. 02. 2025. u 21:03
"SKUPILI PRNjE, PA PRAVAC SRBIJA" Alen se iz Švajcarske vraća u domovinu: "To je luda kuća, muško dete da se u vrtiću obuče u žensko"
ALEN Pongrac, poreklom iz Apatina, koji je godinama gradio život u Švajcarskoj, odlučio je da se sa suprugom i dvoje dece vrati u Srbiju, uprkos svemu što je u inostranstvu stekao.
16. 02. 2025. u 12:27
"IMAJU ŠANSU ZA NOVU TITULU": Nekadašnji vozač Ferarija iskreno o dolasku Luisa Hamiltona
Nekadašnji vozač Ferarija, a sada Vilijamsa, Karlos Sains rekao je da će Luis Hamilton imati odlične šanse za osvajanje titule u italijanskom timu u šampionatu Formule 1.
15. 02. 2025. u 14:40
BURA SE NASTAVLjA! Da li je moguće? Evo šta će biti sa ATP listom posle sramnog "kažnjavanja" Sinera koji je priznao doping
Teniski svet je potresla informacija da je Janik Siner bio pozitivan na doping testu. I to dvaput. U aprilu 2024. je on saznao da je "uhvaćen na delu", a potom se branio daleko od očiju javnosti, jer je čitava stvar nekim čudom bila zataškana i niko osim najužih Sinerovih saradnika i onih koji su vršili istragu o tome nisu ništa znali. Kada je za to saznao čitav svet - već je bio oslobođen optužbi. Potom je Svetska anti-dopint agencija (VADA) podnela žalbu, a onda se desio šok-obrt. I, on će za posledice imati i promene na ATP listi.
16. 02. 2025. u 12:23
"RAZVOD JE BIO JEZIV" Goca o krahu braka: "Svetio mi se preko medija"
PEVAČICA Goca Tržan svojevremeno je otkrila kako je preživela razvod od rijaliti učesnika Ivana Marinkovića.
16. 02. 2025. u 09:20
PUBLIKA BILA ŠOKIRANA VENSOVIM IZLAGANjEM: Spomenuo i izbore u Rumuniji, sasuo Evropi istinu u lice
UČESNICI Minhenske bezbednosne konferencije slušali su govor potpredsednika SAD Džej-Di Vensa gotovo bez aplauza, pokazuje snimak prenosa njegovog nastupa na sajtu Bele kuće.
14. 02. 2025. u 17:34
OTKRIVEN UZROK SMRTI SRPSKE PEVAČICE: Preminula u kolima Hitne pomoći
JASNA Bošnjaković, pevačica i nekadašnja učesnica šoua „Nikad nije kasno“, preminula je iznenada u 48. godini, na putu ka bolnici.
12. 02. 2025. u 16:05
RASKRINKAO ESTRADU: Pronađena knjiga Saše Vidića
MODNI kreator Saša vidić preminuo je 23. aprila 2023. godine. Radio je kao stilista mnogih ličnosti, a sa nkima je bio toliko blizak da su mu poveravali svoje najintimnije trenutke iz života.
16. 02. 2025. u 11:54
Najnovije iz rubrike
KAKO SE REŠITI NAOČARA I SOČIVA? Široke zenice i kriva rožnjača prepreke za skidanje dioptrije
HIRURŠKO uklanjanje dioptrije za mnoge je način da se trajno ili za duže vreme reše naočara i sočiva.
16. 02. 2025. u 07:00
UPOZORENJE STRUČNJAKA: Rizik oboljevanja od karcinoma raste sa godinama, evo kada je najrizičnije
PREMA američkom Nacionalnom institutu za kancer, prosečne godine za prvo pojavljivanje raka su 66, dok je više od polovine svih novih slučajeva kancera u Velikoj Britaniji kod osoba od 70 godina i starijih. Mnogi su razlozi za to.
16. 02. 2025. u 06:30
GIHT, OTKRIVEN GLAVNI FAKTOR NASTANKA: Ovo su detalji...
DO SADA se smatralo da su masna hrana i alkohol glavni okidači za razvoj gihta, ali veliko istraživanje otkriva da jedan faktor ima najveću ulogu u nastanku ove bolesti.
15. 02. 2025. u 20:06
Nije svejedno koji čaj pijete
IAKO mnogi posegnu za šoljom čaja tek kada ih muči prehlada, činjenica je da bi ga trebalo konzumirati češće, gotovo svakodnevno jer ima mnoge dobrobiti. Kada se pije topao on umiruje i organizam i psihu, a u zavisnosti od biljke koja je prelivena vrelom vodom ima i svoja lekovita svojstva.
15. 02. 2025. u 07:00
NAUČNO OTKRIĆE: Razlozi biološkog starenja možda nisu oni koji smo mislili
NAUČNICI često koriste „epigenetske satove“ radi merenja biološkog starenja, ali šta pokreće te satove nije potpuno shvaćeno.
15. 02. 2025. u 00:11
Komentari (0)