ISTINE I ZABLUDE: Višak holesterola u krvi najčešće nije iz hrane

I. Kovačić

15. 10. 2022. u 10:50

DA bi terapija povišenog nivoa holesterola u krvi bila uspešna, ključno je da se otkrije da li je poremećaj nastao zbog toga što se on u organizmu povećano stvara ili se pojačano preuzima iz hrane.

ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ: Вишак холестерола у крви најчешће није из хране

Foto: Profimedia

Ove analize se u pojedinim svetskim klinikama već preporučuju pacijentima. U medicinsko-biohemijskoj laboratoriji Farmaceutskog fakulteta u Beogradu savladali su tehnologiju, ali se za sada ova vrsta ispitivanja kod nas sprovodi samo u okviru naučnoistraživačkog rada. U budućnosti bi u masovnijoj primeni mogla da obezbedi sigurnije personalizovano lečenje.

U intervjuu za "Novosti" docent dr Tamara Gojković sa Katedre za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, član istraživačkog tima za proučavanje balansa holesterola u organizmu, kaže da je za početak lečenja važno da se utvrdi uzrok poremećaja koncentracije holesterola:

- Metabolički putevi koji određuju količinu holesterola u organizmu su procesi njegove sinteze (iz jednostavnih polaznih jedinjenja) i apsorpcije holesterola koji unosimo putem hrane. Kada su oni u ravnoteži, i holesterol je u balansu. To praktično znači da povećanje kapaciteta apsorpcije holesterola, dovodi do smanjenja njegove sinteze i obrnuto. Kada se ravnoteža naruši, dolazi do povećanja koncentracije holesterola u organizmu. Posledično se razvijaju ateroskleroze, kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti.

* Kako nova analiza može da pomogne da se takve posledice spreče?

- Markeri sinteze i apsorpcije holesterola mogu da ukažu na rani razvoj poremećaja metabolizma holesterola i posledično povećanje koncentracije holesterola u krvi. Uz to, na osnovu tih markera može da se predvidi i odgovor na terapiju statinima.

KOMPLIKACIJE U TRUDNOĆI

* Koji bi pristup buo najbolji kada se poremećaj vrednosti holesterola registruje u trudnoći?
- Na našoj katedri se godinama bavimo istraživanjima u vezi sa metaboličkim promenama u trudnoći. Trenutno se na Katedri sprovode dva projekta Fonda za nauku Republike Srbije. Cilj prvog projekta jeste razumevanje promena u homeostazi holesterola i sekretornog fenotipa povezanog sa starenjem kod žena koje su razvile preeklampsiju. Drugi projekat se bavi istraživanjem promena u metabolizmu jedne specifične kategorije čestica koje sadrže holesterol, a to su HDL čestice. U ovom projektu bavimo se otkrivanjem kompleksne uloge HDL čestica tokom trudnoće, sa posebnim osvrtom na razvoj komplikacija kao što je preeklampsija. Zahvaljujući ovim projektima trudimo se da objedinimo i proširimo sva naša saznanja o metaboličkim promenama koje se dešavaju tokom razvoja komplikacija u trudnoći.

* Kako se određuje da li je poremećaj nastao zato što se holesterol pojačano stvara u organizmu ili ga previše unosimo hranom?

- Priprema pacijenta za određivanje koncentracije markera sinteze i apsorpcije holesterola je ista kao i za određivanje bilo kojih parametara u rutinskoj laboratoriji. Kao uzorak koristi se venska krv koja se uzorkuje nakon noćnog gladovanja. Koncentracije markera sinteze i apsorpcije holesterola u krvi su jako niske, te se za njihovo određivanje koriste savremene hromatografske tehnike kao što su gasna i tečna hromatografija.

* Gde mogu da se urade ove analize?

- Koncentracije ovih parametara se određuju na Klinici "Mejo" u cilju postavljanja dijagnoze urođenih grešaka metabolizma holesterola, kao što su ksantomatoza i sitosterolemija. Takođe, koncentracije ovih parametara u cilju otkrivanja promena u homeostazi holesterola radi personalizovanog pristupa lečenju kardiovaskularnih bolesti se određuju u Boston Heart Diagnostics laboratorijama. U našoj laboratoriji ovi parametri određuju se trenutno samo u naučnoistraživačke svrhe, ali se nadamo da će nakon opsežnih postupaka validacije i verifikacije metode i pacijentima u našoj zemlji biti dostupna ova analiza.

Foto: Privatna arhiva

docent dr Tamara Gojković

* Da li je poremećaj u vrednostima holesterola češći usled njegove sinteze ili apsorpcije?

- Znatno češće se javljaju poremećaji na nivou sinteze. Nešto manje od trećine pacijenata ima poremećaj na nivou apsorpcije.

* Koji poremećaj je opasniji?

- Oba poremećaja, i na nivou sinteze i na nivou apsorpcije, dovode do povećanja koncentracije holesterola u krvi. Moglo bi se reći da poremećaj na nivou apsorpcije predstavlja veći izazov za lekare, ali samo zato što se javlja kod manjeg broja pacijenata, pa je njegovo prepoznavanje u rutinskoj praksi teže, a ujedno su i protokoli lečenja kompleksniji.

* Kada statini pomažu, a kada je potrebno uvesti dodatnu terapiju?

- Statini svoj efekat ostvaruju smanjenjem sinteze holesterola i time ponovnim uspostavljanjem homeostaze holesterola. Nedvosmisleno je dokazano da statini smanjuju nivo holesterola u krvi za 30 do 50 odsto, što je povezano sa smanjenom incidencom kardiovaskularnih bolesti. Međutim, kod jedne grupe kardiovaskularnih pacijenata poremećaj homeostaze se dešava na nivou apsorpcije. Tad je pored terapije statinima neophodno uvesti lekove koji deluju na nivou apsorpcije, kao što je "ezetimib". Takođe, kod ovih pacijenata, primena biljnih sterola koji se nalaze u hladno ceđenim uljima, koštunjavom voću, cerealijama, pasulju, može da bude od velike koristi. Ovaj personalizovani pristup uz savremena dostignuća precizne medicine čini prekretnicu u dosadašnjoj strategiji lečenja.

BONUS VIDEO - SOLARNA VODA ZA PROČIŠĆAVANjE ORGANIZMA: Evo kako se pravi

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

„Večiti derbi“ na velikom platnu: MaxBet i Evroliga predstavili film „Rivalstva“