TRENING NE MOŽE DA ZAMENI IGRU: Roditelji pazite - Koja fizička aktivnost je potrebna da dete bude zdravo?

DO 2030. godine, prema planu Svetske zdravstvene organizacije, neaktivnost dece trebalo bi da se smanji za 15 odsto, ali u vreme kada nove generacije mališana gotovo da i ne znaju šta znači igrati se napolju, i većinu vremena provode sedeći i gledajući u ekrane, to izgleda kao vrlo ambiciozan cilj.

Foto D. Pozderović

Na to upućuje i zaključak stručnog tima Univerziteta Bristol, koji je tokom ispitivanja u najmlađoj populaciji došao do saznanja da vreme koje deca uzrasta od šest do 11 godina provode aktivno, opada za 17 minuta na nedeljnom nivou iz godine u godinu.

Istraživanje o ponašanju dece školskog uzrasta u Srbiji pokazalo je da je svega jedna trećina fizički aktivna svakodnevno bar sat vremena. Posledice se već vide i u zdravstvenim kartonima najmlađih, prvenstveno po višku u telesnoj težini, ali i po razvoju kostiju i mišića. Primetna je, takođe, i polarizacija na dve grupe - one koji su potpuno fizički neaktivni, što će se svakako odraziti na zdravlje, i one koji se na raznim sportovima, svojom ili voljom roditelja previše izlažu fizičkom naporu, što opet nije dobro.

Docent dr Tamara Stojmenović, specijalista sportske medicine, u intervjuu za "Novosti" kaže da se fizičkom aktivnošću ne može preterati, ali da je, ipak, činjenica da je igra najbolja varijanta sporta koji postoji:

- Dete koje se igra uživa u tome, a samim tim daje sto odsto svojih mogućnosti. To znači da će od fizičke aktivnosti dobiti ono najbolje. Dakle, deca bi trebalo da provode što više vremena napolju, a od svoje četvrte godine mogu da idu u različite školice sporta, sa ciljem razvijanja bazične motorike. Tek sa polaskom u školu deca su psihofizički zrela da mogu da se opredele za bavljenje nekim specifičnim sportom. Ono što je bitno jeste da dete voli sport kojim se bavi, da ga doživljava upravo kao igru, i da to ne bude želja njegovih roditelja, već isključivo njegova ili njena.

Tamara Stojmenović / Foto: Privatna arhiva

* Koja je prava "doza" treninga za dete u razvoju?

- Preporuke Svetske zdravstvene organizacije, kada je reč o deci i fizičkoj aktivnosti, jesu da dete treba svakodnevno da upražnjava minimum sat vremena umerene do visoko intenzivne fizičke aktivnosti. Međutim, nije retko da, naročito talentovana deca, budu "ubačena u mašinu profesionalnog sporta", kada su broj treninga tokom nedelje, njihov intenzitet i tip, kao i treniranje sa starijim saigračima i te kako neprilagođeni uzrastu i mogućnostima deteta.

* Šta, onda, dobijamo kao posledice?

- U tom slučaju, dete postaje "tempirana bomba" koja svakog trenutka može da "eksplodira", kako fizički, u smislu teške povrede, tako i mentalno, u smislu pritisaka sa kojima nije u stanju da se nosi. Drugim rečima, ni previše, ni premalo, već baš onoliko koliko treba, i sa sportom, kao i sa svim u životu, treba naći "zlatnu sredinu".

* Može li se trenirati od najmlađeg doba?

- Dete počinje da se bavi sportom od trenutka kada prohoda, tačnije od kada propuza. Dakle, za malu decu to ne mora da bude organizovan sport ili trening. Dete treba da se igra na toboganima, ljuljaškama, različitm poligonima u parkovima, trči, pada, ustaje posle pada, i tako sve ukrug. Ali, sve kroz igru, da bi razvilo bazične motoričke sposobnosti.

Foto. Z. Rašić

* Šta je bolje, pustiti dete na igralište ili ga voditi na trening?

- Najbolje je svaki dan što više igre, trčanja za loptom, različitih sportskih igara napolju, nevezano za organizovani sportski trening u nekom klubu. Ukoliko se dete samo bavi nekim sportom koji podrazumeva tri do pet treninga nedeljno, u trajanju od najčešće sat vremena, jasno je da neće zadovoljiti preporuke Svetske zdravstvene organizacije u pogledu "doze" fizičke aktivnosti. Dodatno, ukoliko se zna da na treningu često ima 20 i više dece, jasno je da intenzitet treninga neće biti adekvatan. Jer, dok dete sačeka da dođe na red i uradi neku vežbu, prođe i po nekoliko minuta, tako da od sat vremena treninga, vrlo često nema ni 30 minuta efektivnog trčanja, skakanja i sprovođenja tehničkih elemenata datog sporta. Prava mera je svakodnevno igranje fudbala, košarke, "šugice" sa drugarima ispred zgrade, a uz to može ići i organizovano bavljenje nekim sportom.

* Golim okom je vidljivo kako izvesni sportovi utiču na oblikovanje tela u dečjem uzrastu. Može li sport da utiče loše na mišićno skeletni razvoj?

- Apsolutno ne! Košarkaši i odbojkaši nisu toliko visoki zato što su izabrali da se bave ovim sportovima. Radi se o prirodnoj i profesionalnoj selekciji. Oni koji su visoki, a pored toga i talentovani, biće selektirani da se bave seniorskim nivoom košarke, odbojke i slično. Dete će da poraste onoliko koliko mu je genetika odredila da poraste i shodno tome, sport na rast u visinu ne može da utiče. Dodatno, većina roditelja sa plaši treninga snage i odlaska njihove dece u teretanu. Naučno je dokazano da trening snage, ako je dobro odmeren, doprinosi adekvatnom razvoju koštanog sistema. Istovremeno, trening snage omogućava pravilan razvoj muskulature koja daje potporu koštanom sistemu i time prevenira nastanak razvojnih deformiteta skeleta.

Foto: Free Images Pixabay

* Može li se preterati u treninzima snage?

- Naravno, i ovde je neophodno pravilno da se dozira fizička aktivnost. Ovde je bitno da napomenem da je mit da će deca koja upražnjavaju trening snage ostati mala rastom. Znači, roditelji nepotrebno brinu oko dizanja tegova.

* Ima li sportova koji ne bi trebalo da se treniraju pre završetka perioda rasta i razvoja?

- Nema. Svi sportovi mogu i treba da se upražnjavaju tokom rasta, razvoja i sazrevanja. Moja preporuka je i da se dete isproba u što više sportova, naravno, ukoliko baš ne zavoli jedan sport, pa ima želju da se samo njemu posveti. Na taj način će sa više aspekata razvijati bazične i specifične motoričke sposobnosti, postaće spretnije, agilnije i spremnije da se kasnije usko bazira na jednu sportsku disciplinu.

Foto: Free Images Pixabay

Razvijanje motorike i kroz plivanje

* Koje sportske aktivnosti i kog intenziteta su najbolje za određene uzraste?

- U najmlađem uzrastu, od četvrte do sedme godine, preporuka je da se dete bavi sportovima koji najefikasnije razvijaju bazične motoričke sposobnosti. Atletika je jedan od takvih sportova. Gimnastika takođe dolazi u obzir, jer će dete uz ovakvu vrstu treninga naučiti kako da pravilno padne, a da se ne povredi, sprovodiće veliki broj vežbi sa težinom sopstvenog tela. I, naravno, svako dete treba da nauči da pliva, tako da je i plivanje jedan od bazičnih sportova koje dete može upražnjavati u najmlađem uzrastu.

BONUS VIDEO - 11.000 RUČNO NAŠARANIH JAJA: Manifestacija „DECA DECI“ na više lokacija u Beogradu

Preporučujemo

Dr Novosti

0 0

KAKO DETE RASTE, NOGE SE ISPRAVLjAJU: Roditelji ne brinite, nepravilnosti u razvoju najčešće nestaju same

28. 03. 2022. u 20:50

Dr Novosti

0 2

PAZITE SE AKO IMATE ALERGIJE: Zahlađenje i kiša ublažili tegobe, ali sledi novi nalet polena

18. 04. 2022. u 09:50

Dr Novosti

0 5

NERVOZNI STE? JEDITE BOSILjAK - Štiti pluća, oči i zube, dovoljno je da žvaćete sveže listove

13. 04. 2022. u 13:50

Dr Novosti

0 0

SPANAĆ - RIZNICA ZDRAVLjA: Sprečava kataraktu, pomaže rad creva, preporučuje se trudnicama i deci

17. 04. 2022. u 13:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije