LJudi, ovo je biološki rat!

Dragana Matović

18. 05. 2020. u 04:38

Dr Božidar Birtašević, vodeći čovek u JNA po pitanju biološkog oružja, odmah je zaključio da je virus variole namerno ubačan. Iz političkih razloga, njegov stav je sklonjen u stranu

Људи, ово је биолошки рат!

Dr Zoran Radovanović: Nisu na vreme pokrenute mere o proglašenju epidemije Foto dokumentacija "Novosti"

U PRIZRENU, 14. marta 1972. godine, pojavila se sumnja, a narednog dana je u laboratoriji Instituta "Torlak" izolovan opasan virus variole vere, koji je odneo 35 života i od kojeg je obolelo 175 ljudi u bivšoj Jugoslaviji. Tokom poslednje epidemije velikih boginja u Evropi, Beograd je bio ugrožen grad, a na ulicama su vladali strah, panika uz duge redove za vakcinaciju.

Smatralo se da je ova bolest iskorenjena u našoj zemlji tridesetih godina 20. veka, kada su u Beogradu zabeleženi poslednji slučajevi variole vere. Ali te 1972. velike boginje su ponovo ušle na naša vrata. Po zvaničnoj verziji, u koju mnogi poznavaoci tadašnjih prilika sumnjaju, pretpostavlja se da je zaraza počela tako što je tridesetpetogodišnji Ibrahim Hoti, iz jednog sela kod Orahovca na Kosovu i Metohiju, doneo virus iz južnog Iraka. Na koji način je zarazio učitelja Latifa Mumdžića, iz sela kod Tutina, i dalje se nagađa. Činjenice, međutim, govore da je Latif virus variole preneo na 38 ljudi, a bilo je zaraženo sedmoro Hotijevih rođaka i još četiri osobe sa kojima je bio u kontaktu. Zato i postoji pretpostavka da je opasan virus u Srbiju ubačen namerno. Istovremeno su se pojavila tri žarišta - u Đakovici, Novom Pazaru i Čačku.

- NA SEDNICI Štaba za borbu protiv variole raspravljalo se o aktuelnoj situaciji i zadacima - seća se dr Radmilo Petrović, koji je radni vek proveo u Institutu "Torlak". - Dr Božidar Birtašević, vojni epidemiolog iz VMA, uz skakanje sa stolice je rekao: "Pa ljudi, ovo je rat, biološki rat! Urazumite se!" Ali on je ostao bez podrške, usamljen, jer njegovo mišljenje nije bilo na političkoj liniji. Birtašević nije bio laik za tu problematiku, već vodeći čovek u JNA kada je u pitanju biološko oružje.

O tome kako je u "Torlaku" potvrđen virus variole, svedočila je Ana Gligić, lekarka koja ga je izolovala: "Bila je potrebna brza dijagnostika, a materijal s Kosova stigao je u pet ujutro. Posle tri sata analiza potvrdila sam da su svi testovi pozitivni na variolu. Tog 16. marta odmah je naređena opšta vakcinacija na Kosovu."

LEKARI, međutim, u to vreme još nisu znali da je Latifov brat Nedžib takođe oboleo. Latif je preminuo sa dijagnozom alergijska reakcija na penicilin, a bio je smešten u klinikama u Čačku i Beogradu. Čim je potvrđeno da Nedžib ima velike boginje, znalo se da je od njih preminuo i njegov brat. Latifovo telo je ekshumirano, istražni organi su pokrenuli istragu, ali će ona kasnije biti obustavljena. Republička sanitarna inspekcija obaveštena je 20. marta o njegovom slučaju.

ZAKUCANA VRATA KARANTIN u Dermatovenerološkoj klinici trajao je 21 dan, od 22. marta do 12. aprila. Ostalo je svedočanstvo da su prvog dana oko 13 časova u roku od nekoliko minuta svi ulazi u kliniku u Višegradskoj 26 bili blokirani. Vrata su spolja zaključana, a radi svake sigurnosti i zakucana. Milicija se rasporedila oko cele zgrade, sprečavajući bilo kakav prilaz. U tom momentu na klinici je bilo 178 bolesnika, šest majki pratilja, jedna gošća, 24 lekara, 25 medicinskih tehničara i 36 nemedicinskih radnika, ukupno 270 ljudi.

Kada je specijalna ekipa epidemiologa i infektologa krenula u Novi Pazar, na pregled u Prvu hiruršku kliniku javila se medicinska sestra Dušica Spasić, koja je negovala Latifa. Smeštena je na Infektivnu kliniku, uz mišljenje lekara da ima napad žuči. Zbog sumnje na variolu kod druge pacijentkinje u kliniku je došla doktorka Gligić: "Bila je to pogrešna dijagnoza, ali u sobi prekoputa čula sam neko teško ječanje. Zamolila sam da vidim pacijentkinju. Dušica je imala hemoralgični oblik variole, a tu je smrtnost stopostotna. Uzeli smo joj krv, dok smo uradili analize, ona je već umrla."

IAKO je doktorka Gligić predložila da se odmah proglasi epidemija, nadležni to nisu učinili. To je urađeno tek 25. marta.

- Čim sam dobila potvrdu u laboratoriji, predložila sam da se objavi da je variola tu. Rečeno mi je da je bolje da malo sačekamo, da ćemo možda uspeti da zaustavimo epidemiju dok je virus samo u krugu malog broja ljudi - objasnila je dr Gligić. - Nisam verovala u to. Pretpostavljam da su razlozi za takvu odluku bili da se ne upropasti predstojeća letnja sezona na hrvatskom i crnogorskom primorju, ali i u to vreme delikatno "kosovsko pitanje".

Teško je bilo uzeti krv na analizu od svih ljudi koji su autobusima išli na hodočašće. Kosovski Albanci bili su veoma osetljivi na to da neko proglasi da su oni uzrok velike nesreće koja je zadesila Jugoslaviju. Po uzorke na Kosovo smo išli u pratnji milicije. Činjenica je da je epidemija najteže pogodila Kosovo i Metohiju, gde je od 123 obolelih umrlo njih 26.

SAMO dan posle smrti sestre Dušice Spasić, u Čačku je od velikih boginja umrla njena vršnjakinja i koleginica Milka Đurašić, koja je takođe negovala Latifa. Njih dve su bile jedine žrtve variole od šestoro obolelih zdravstvenih radnika. Od ukupnog broja stradalih, devet je bilo beba.

- Došli smo do jasnih nalaza da je to bio slučaj nenamerne zaraze, ali kad se pogleda kolika je bila šteta, a ona je procenjena na milijadu dolara, samo možemo da zamislimo koliko su ovakvi virusi moćno oružje - smatra doktorka Gligić.

U vreme epidemije lekar dr Zoran Radovanović bio je jedini epidemiolog zaštićen od variole vere. Vakcinisan je dve godine i osam meseci ranije, a efekat vakcinacije je trajao tri godine.

- Smatra se, kako je to jednom opisano, da je ova epidemija predstavljala ujedno veliki uspeh i veliku mrlju sistema - podelio je svoje iskustvo Radovanović u knjizi "Variola vera - virus, epidemija, ljudi". - Uspeh jer je iskontrolisana situacija koja je mogla da se pretvori u katastrofu, a mrlja jer nisu na vreme pokrenute mere o proglašenju epidemije. Embargo na davanje informacija je prestao 25. marta, kada su građani saznali šta se zapravo dešava. Oko 18 miliona ljudi je vakcinisano protiv velikih boginja.

KADA je sa "Torlaka" stigla vest da je kod Nedžiba Mumdžića identifikovan virus variole, formirani su karantini u Dermatovenerološkoj i Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu, gde je učitelj Latif ležao. Dok su sa Dermatovenerološke klinike od primanja Latifa Mumdžića otpuštena samo tri bolesnika, na Prvoj hirurškoj klinici otpust je bio mnogo veći. Bilo je teško pronaći te ljude, morali su hitno da se pregladaju i pošalju u karantin. Oni su, međutim, izbegavali da se jave, naročito posle ishitrene izjave lekara iz Gradskog sekretarijata za zdravlje i socijalnu politiku da su priče o varioli u Beogradu neosnovane.

Bolnički karantin imala je i Klinika za infektivne bolesti, gde su primani sumnjivi slučajevi. Karantini su organizovani u Planinarskom domu "Čarapićev brest", zatim u motelu "1.000 ruža", Novom Pazaru, Čačku, selima Požega kod Novog Pazara (zbog obolelog Feha Kocea i dva člana njegove porodice), Bresnica kod Čačka, Lece kod Leskovca, Morović kod Sremske Mitrovice i Lipovača kod Šida, Stojnik kod Aranđelovca, kao i sela Trnjane i Nabrđe kod Požarevca.


SUTRA: Enigma iz đakovičke bolnice

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Laza

19.05.2020. 01:05

Isti ste na Kosovo u pratnji milicije jos tada 1972, jer Kosovo jos tada nije bilo srpsko, osim na papiru, ali niko to ne sme da kaze javno ni danas, a kamoli tada.