Srbija posredno opomenula Beč
15. 04. 2020. u 19:51
Srpski poslanik u Beču je saopštio ministru Bilinskom, odgovornom za upravu u Bosni i Hercegovini, da bi bilo razumno da prestolonaslednik Ferdinand odloži put u Sarajevo
Sam Pašić, kad se atentat dogodio, nije se nalazio u Beogradu, već na putu. Vest o tome šta se dogodilo u Sarajevu saopštena mu je u Lapovu. No, to je, po njegovim rečima, bilo učinjeno, tako da je on smatrao da nema razloga da svoj put ne produži. Tek kad je dobio drugi telegram, u Leskovcu, vratio se u Beograd...
KADA je Pašić primio ovaj drugi telegram - iz njegovog kazivanja nije uočljivo. Iz izveštaja generalnog konzula Austrougarske u Skoplju Hajnriha Jeličke vidi se, međutim, da je Pašić dan po atentatu, 29. juna, stigao u Skoplje. (Taj put je bio ranije isplaniran, a povodom 525 - godišnjice Kosovske bitke, kako stoji u izveštaju austrougarskog predstavnika u Skoplju, u kojem je inače istaknuto da su među brojnim gostima zapaženi i mnogi podanici Dvojne monarhije - Srbi iz Bačke, Srema, Banata, Bosne i Dalmacije, svi "okićeni plavo-belo-crvenim kokardama" i stalno uzvikujući "Živela slobodna velika Srbija!".) Grad na Vardaru, kad je Pašić stigao, bio je sav uzavreo. U njemu je, zbog vesti o ubistvu Ferdinanda u Sarajevu, vladalo raspoloženje koje se, kako u izveštaju stoji, "ne može drukčije okarakterisati do kao životinjsko".
U VEZI sa atentatom u Sarajevu, od značaja je i Pašićeva izjava objavljena 7. jula 1914. u mađarskom listu "Az Est". On je tada - samo nedelju dana po događaju na Miljacki - rekao da su atentat izvršili austrougarski građani, "zapravo ne građani nego maloumna deca", i da se čudi kako se samo zbog toga Srbija može pozivati na odgovornost. "Da je nama", naglasio je Pašić u ovoj izjavi, "austrijska policija skrenula pažnju na Čabrinovića i Principa dok su se oni zadržavali u Beogradu, mi bismo organizovali njihovo praćenje. Ali to nikad nije učinjeno..."
Komentarišući Pašićeve reči da se on čudi da se Srbija može pozivati na odgovornost zbog atentata u Sarajevu, otpravnik poslova austrougarskog poslanstva u Beogradu Fon Štork, rekao je da su one nedostojne jednog Pašića.
U izjavi mađarskom listu, inače, Pašić je demantovao tvrđenja da je on, saznavši da se priprema atentat na Ferdinanda, naredio da se na to upozori vlada u Beču Neposredan povod da Pašić da ovaj demanti bilo je pisanje beogradskog lista "Štampa", onog lista koji je jedno vreme primao novac od ministarstva spoljnih poslova u Beču.
KAKO se vidi i iz izveštaja austrougarskog poslanika u Beogradu, u broju od 30. juna 1914. u "Štampi" je objavljeno da se u Beču saznaje: a) da je srpski poslanik Jovan M. Jovanović Pižon neposredno pred polazak prestolonaslednika Ferdinanda na put u Bosnu posetio grofa Berhtolda i izričito ga opomenuo na nužnost odlaganja tog puta s obzirom na to da je srpska vlada saznala za postojanje komplota protiv prestolonaslednika, b) da je grof Berhtold izrazio svoju veliku zahvalnost srpskoj vladi na dostavljenom mu obaveštenju i da je o svemu odmah informisao cara i prestolonaslednika, ali da je ovaj poslednji odbio da odloži svoj put.
U vezi sa objavljenom informacijom u "Štampi", koju je odmah demantovao organ ministarstva spoljnih poslova u Beču, Fremdenblat Pašić je, 4. jula 1914, telegrafski zatražio od Jovanovića hitno objašnjenje, na šta je, 6. jula, dobio odgovor da je od svega što je štampano tačno jedino to da je on, Jovanović, nekim poslanicima samo rekao da mu manevri u Bosni izgledaju kao demonstracija...
KOLIKO je u ovom svom odgovoru, a i uopšte, srpski poslanik u Beču Jovanović, inače blizak "Crnoj ruci", bio iskren prema Pašiću - priča je za sebe. U svakom slučaju, na dan desetogodišnjice atentata, 28. juna 1924, Jovanović je celu stvar predstavio na sasvim drukčiji način.
U bečkom listu Neus Wiener Tagblatt objavio je članak pod naslovom "Moje upozorenje Francu Ferdinandu", u kojem je, između ostalog, rekao da je, pošto je razmotrio sve okolnosti, otprilike 5. juna, dakle 23 dana pre atentata, saopštio zajedničkom ministru finansija i odgovornom ministru za upravu u Bosni i Hercegovini, Bilinskom da je saznao da će se održati manevri na Drini i da će Srbi to shvatiti kao jednu vrstu provokacije. S obzirom na to, manevri bi mogli ispasti opasni. Među srpskim omladincima mogao bi se naći neko koji će umesto "ćorka" u svoju pušku ili revolver staviti bojevi metak, i opaliti. Zato bi bilo dobro i razumno da prestolonaslednik Ferdinand odloži svoj put u Sarajevo i da se manevri ne održe na Vidovdan i ne u Bosni.
PO DOSLOVNOM tvrđenju sina Pašićevog velikog protivnika Svetomira Nikolajevića, Božidara S. Nikolajevića, istina o celom ovom događaju, vezanom za upozorenje bečke vlade, trebalo bi da je izgledala ovako:
"Čim je bio najavljen put austrijskog naslednika prestola na manevre u Bosni, predsednik vlade Pašić naložio je poslaniku Jovanoviću da preko nadležnih faktora na bečkom Balplacu upozori nadvojvodu Franca Ferdinanda da bi njegovo prisustvo na bosanskim manevrima, i to još o samom Vidovdanu, moglo eventualno imati neželjenih posledica. Nije istinito tvrđenje Ljube Jovanovića da je Joca Pižon to po sopstvenoj inicijativi uradio. Obazrivome Pašiću svakako nije bila nepoznata omrznutost Franca Ferdinanda kod srpske revolucionarne omladine u Bosni, kao što smo i mi svi s ove strane Drine osećali i naslućivali da se tamo nešto kuva.
POSLANIK Srbije u Beču Joca M. Jovanović nije ovaj nalog i opomenu Pašićevu dovoljno ozbiljno uzeo. On se zadovoljio time što je Bilinskom, austrougarskom zajedničkom ministru finansija, ispričao to na jednoj večeri. Da je postupio po propisu i pravilu diplomatske službe, Joca Pižon bi zvaničnoj Srbiji uštedeo sva nezaslužena optuživanja i podmetanja..."
Kao i Nikolajević, da na kraju kažemo, i nemački agent Kučbah izneo je da je Pašić bio onaj koji je naložio Jovanoviću da upozori ministra Bilinskog na opasnost koja preti prestolonasledniku Ferdinandu u Sarajevu. Po navodima Kučbaha, njemu je to sam Pašić poverio u Nišu, 1914. godine.
SUTRA: Pokušaj izmirenja regenta i Apisa
(Iz knjige "Nikola Pašić i njegovo doba")