Vasojevići su potomci Nemanjića

POREKLO srpskih vladarskih porodica Nemanjić, Karađorđević i Obrenović takođe je jedno od pitanja koja zaokupljaju srpsku javnost. Zato su u "Srpskom DNK projektu" istraživali i ove tri dinastije.

Rezultati analiza su pokazali da Karađorđevići i Obrenovići nesumnjivo pripadaju haplogrupi I2a, najčešćoj kod Srba. To je potvrđeno kod 35 odsto svih dosad testiranih DNK, a ova grupa svojstvena je slovenskim narodima. Da Karađorđevići pripadaju ovoj haplogrupi, nedavno je otkriveno zahvaljujući testiranju jednog Kuzmića iz okoline Smederevske Palanke. On potiče od Kuzmana, Karađorđevog brata od strica Mirka. Tako se sa sigurnošću zna da znameniti vožd i njegovi potomci pripadaju takozvanoj severnoj podgrani haplogrupe I2a.

Po rečima Jovice Krtinića, jednog od pokretača "Srpskog DNK projekta", interesantno je da se rezultat Karađorđevića poklapa sa rezultatima nekih pripadnika plemena Klimenti, koji danas žive u Sremu. Ova haplogrupa, međutim, nije karakteristična za Klimente, koji su dominantno E V-13, već se može reći da su oni najverovatnije pribraćeni. Osim toga, zanimljivo je da su Karađorđevići ranije slavili Svetog Klimenta.

KADA je reč o Obrenovićima, Krtinić naglašava da je dosad testiran samo jedan pojedinac iz okoline Čačka, koji je po muškoj liniji nesumnjivo povezan sa ovom našom vladarskom porodicom. Sigurno je, zahvaljujući vezi "po muškoj liniji", da i Obrenovići nose slovenske gene i da pripadaju haplogrupi I2a, njenoj starijoj, "severnoj" podgrani.

Nemanjići, međutim, ostaju enigma, jer njihovo genetsko poreklo još nije poznato. U "Srpskom DNK projektu", iako bi želeli da i to utvrde, kažu da će to ići vrlo teško. Nesumnjivo je, kako je "Novostima" rekao Krtinić, da u današnjim evropskim kraljevskim porodicama ima onih koji nose i gene Nemanjića. Potrebno je, međutim, sve raspoložive podatke povezati i doći do pouzdanog rezultata.

NAŠIM istraživačima poznata je zanimljiva priča o Ani Jagelonskoj, kraljici Bohemije i Ugarske koja je živela u 16. veku. Bila je ćerka Vladislava Drugog Jageloviča, kralja Bohemije i Ugarske i Ane od Fua-Kandala. Sam Vladislav Jagelovič je praunuk grofice Barbare Celjske, unuke Katarine Druge Kotromanić, za koju se pouzdano zna da je unuka Stefana Prvog Kotromanića i Jelisavete Nemanjić, kćerke srpskog kralja Dragutina. Jasno je, dakle, da se Ana Jagelonska može smatrati potomkom dinastije Nemanjić, ali ne i naslednikom njihove mitohondrijalne DNK haplogrupe jer ju je nasledila od majke. Budući i da je Ana Jagelonska sa Ferdinandom Prvim, docnije carem Svetog rimskog carstva, imala čak 15 dece, nije čudo da su mnogi potonji vladari, s njom u vezi, imali i gene Nemanjića.

U "SRPSKOM DNK projektu" kažu da veruju i da onih genetski vrlo bliskih Nemanjićima ima i među našim građanima. No, za to su potrebni nesporni naučni dokazi i precizne DNK analize. Ali nasuprot nauci postoje predanja. Naučno nije dokazano, ali živo je ono po kom Vasojevići u Crnoj Gori veruju da su potomci Nemanjića. Po jednom narodnom kazivanju, oni su potomci izvesnog Vasa, srodnika Vukana Nemanjića.

Vukan je rođen u Prizrenu i bio je vojvoda u doba cara Dušana. Njega je nasledio sin Stevo Vasojević, koji se u narodnim pesmama o Kosovskom boju pominje pod imenom Stevan Musić. Posle Kosovske bitke i Stevanove smrti, Vasojevići su kao uskoci krenuli u Hercegovinu, došli do Foče i odatle skrenuli na jug, jugoistok i istok, i preko Crne Gore došli na Nožicu u Lijevoj Rijeci gde su se nastanili. Zanimljivo je i da preci Karađorđa Petrovića potiču iz Vasojevića, pa se zato ponekad može čuti tvrdnja i da su Karađorđevići potomci Nemanjića. Preci srpskog vožda doselili su se u Šumadiju između 1737. i 1739. godine.

LOZA Nemanjića zvanično je prestala da postoji decembra 1371. godine smrću poslednjeg cara Uroša Petog Nejakog, sina Dušana Silnog. S druge strane, od sloma naše srednjovekovne države, osamdesetak godina kasnije, pa sve do današnjih dana ne prestaju glasine da još ima živih potomaka Nemanjića. Da je ovo verovanje bilo živo i pre dva veka, najbolje svedoči primer iz septembra 1824. godine. Tada je u Parizu preminuo francuski kralj Luj Osamnaesti, a izvesni knez Konstantin Nemanja obratio se njegovom bratu i nasledniku Šarlu Desetom, predstavivši se kao poslednji iz roda Nemanjića "vladara velikog carstva Bugarske". Tvrdio je i da je jedini legitimni naslednik srpskog prestola kao i da ima "stari pečat koji je nasledio od predaka".

Ne zna se da li je ovog pretendenta na srpski presto, Šarl Deseti uopšte primio, ali sigurno se zna da jeste naložio svom ministru spoljnih poslova Damasu da se raspita ko je i šta je "taj Konstantin Nemanja". Ministar se obratio francuskom ambasadoru u Carigradu koji mu je odgovorio da tamo "niko nije čuo za tog čoveka". Konstantin je, potom, kralju uputio novu molbu, potpisao se kao "Konstantin Nemanja, knez serbski", sa pariskom adresom Rue des Petites-curies No 49. Kako i kada je ovaj "knez serbski" nestao sa istorijske pozornice, ne zna se, ali za njega se više nikada nije čulo.

PRE tri godine, čula se i priča izvesnog gospodina Marka Bogunovića, koji se potpisivao kao Dušan Trinaesti. On je tvrdio da je potomak starog plemena Bogunovići iz Dubrovnika i da su oni jedini potomci cara Dušana Silnog Nemanjića. Pozivao se na predanje da su Bogunovići došli iz okoline reke Tare, a rodonačelnik im je bio Bogun Nemanjić. Njegov sin, Lavrentije Nemanjić je, kako se navodi, u pratnji cara Dušana došao u Dubrovnik i tu ostao da živi kao vrlo uticajan plemić. Porodica se kasnije raselila.

No, bez obzira na to što postoje posmrtni ostaci Nemanjića, genetičari kažu da je verovatnoća da se na osnovu poređenja zemnih ostataka vladara i potencijalnog potomka pronađe veza je - 0,00000009 odsto!

"POTENCIJALNI" NEMANjIĆI

UKOLIKO bi neko od "potencijalnih" Nemanjića želeo da utvrdi da li u njegovim venama teče krv ove srpske svetorodne loze, mogao bi to da uradi. Uz dozvolu Srpske pravoslavne crkve, svoj genetski materijal mogao bi DNK analizom vrlo pouzdano da uporedi sa zemnim ostacima Stefana Dečanskog, koji se čuvaju u Dečanima, ili kralja Milutina, koji se nalaze u Crkvi Svete Nedelje u Sofiji.