Atentat na turskog ambasadora

UBISTVO turskog ambasadora u Beogradu Galipa Balkara, 9. marta 1983. godine, bio je prvi i jedini slučaj međunarodnog terorizma u našem glavnom gradu i Jugoslaviji. Dvojica jermenskih atentatora, Haručion Krikor Levonijan (23) i dve godine mlađi Rafi Aleksander el Bekijan, sačekali su tog dana, u 11 sati pre podne, kod semafora na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije, "mercedes" turske ambasade.

Kad se upalilo crveno svetlo na semaforu prišli su automobilu i otvorili vatru. Levonijan je ispalio tri hica u ambasadora, a El Bekijan je samo jednim zrnom pogodio šofera Nedžati Kaju. Obojica su pucala iz pištolja "duge devetke" u Balkara koji je sedeo na zadnjem sedištu. Vozač Nedžati Kaja imao je nadohvat ruke revolver "magnum", ali ga nije upotrebio jer, kako je kasnije objasnio, nije bio vičan oružju, a i plašio se da ne povredi prolaznike. Sve se desilo munjevito, dok je kolona vozila u sve tri trake stajala na crvenom svetlu.

OBOJICA atentatora počela da beže, a za njima su potrčali građani. Levonijana je pokušao da zadrži, hvatanjem oko pasa, penzionisani pukovnik Slobodan Brajović, a Milivoje Nikolić ga je uhvatio za ruku. Terorista se, međutim, otrgao i ispalio dva hica u Brajovića. Jedan je pogodio pukovnika, a drugi prolaznicu Zoricu Zolotić.

Za El Bekijanom su potrčala trojica prolaznika - student Željko Milivojević, Borislav Jovanović i Srećko Bugarski. Zločinac se okrenuo u jednom trenutku i sa tri hica pogodio i ubio studenta. Ambasador Balkar umro je u bolnici, dva dana posle atentata.

KASNIJE je utvrđeno da je posle pucnjeva na Balkara, trebalo da Levonijan iz torbice izvadi metar dugo platno i da ga prebaci preko ambasadorovog automobila. Na njemu je bilo ispisano, akronimom na engleskom - "Izvršioci pravde za jermenski genocid". Prema planu, posle izvršenog zločina trebalo je da se sastanu u Novom Sadu, u istoimenom hotelu gde su iznajmili sobu.

Sudbina je htela drugačije. U blizini su se zatekla i dvojica milicionera. Stajali su kod poslovnice JAT. Pucali su u teroriste. Levonijan je pao teško ranjen. Brzo su ga opkolili gnevni građani. Dvojica pripadnika milicije, međutim, sprečila su linčovanje. Drugi terorista, El Bekijan trčao je Bulevarom, a u stopu ga je pratila grupa prolaznika. Posle jedinog hica ispaljenog u vozača, njemu se metak zaglavio u cevi. Uspeo je da odglavi mehanizam, u trenutku se okrenuo i ispalio hitac. Tada je pogodio Željka Milivojevića, iz Inđije, studenta Mašinskog fakulteta.

PROMENIO je nekoliko autobusa i stigao do Novog Sada. Dogovor dvojice terorista je bio da se posle ubistva ambasadora nađu u hotelu ili na železničkoj stanici, a odatle vozom otputuju u Bukurešt. El Bekijan je otišao na obližnju železničku stanicu. Kupio je kartu samo do Vršca, do kog nikad nije stigao, jer je ubrzo uhapšen.

Tokom suđenja saznalo se da je Levonijan radi pripreme atentata, a po zadatku svoje terorističke organizacije boravio u Beogradu nekoliko meseci ranije, februara 1983. godine. Tada je osmatrao položaj turske ambasade i pokušavao da prouči kretanje ambasadora. Oba atentatora su često pominjala trećeg čoveka, kao svog šefa, ali nikada nisu otkrili njegov identitet. Obojica su naglašavala da im nije bio cilj da ubiju jugoslovenske građane, već samo predstavnika vlade koja neće da prizna genocid.

POSEBNO se El Bekijan gorko kajao zbog ubistva Milivojevića, ali ni jedan ni drugi nisu žalili ubijenog turskog ambasadora. Teroristi su bili članovi tajne jermenske organizacije u Libanu - "Borci za izvršenje pravde zbog genocida nad Jermenima", čiji je cilj bio, pored ostalog, kako su objasnili, da se terorističkim akcijama nad turskim diplomatama skrene pažnja svetske javnosti na jermenski problem.

Suđenje dvojici optuženih održano je u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu, jer je ranjeni Levonijan, zbog oduzetosti donjeg dela tela, bio vezan za invalidska kolica, i po savetu lekara, nije smeo da se pomera. Veljko Guberina, član advokatskog tima koji je branio optužene teroriste, u svojoj knjizi "Branio sam" detaljno je obradio ovaj prvi slučaj međunarodnog terorizma na tlu Jugoslavije, bazirajući se isključivo na sudskim spisima.

ADVOKAT Guberina navodi i da su Levonijan (23) i El Bekijan (21), Jermeni, državljani Republike Liban, optuženi da su na dan 9.3.1983. godine u Beogradu po prethodnom dogovoru i unapred utvrđenom planu lišili života ambasadora Republike Turske u Jugoslaviji Galipa Balkara i pokušali da liše života vozača ambasade Nedžati Kaja. Guberina navodi da sud nije prihvatio navode iz optužnice da je to delo izvršeno iz bezobzirne osvete, jer je delo učinjeno iz patriotizma i rodoljublja, a tu nema niskih pobuda.

Na osnovu saslušanih brojnih svedoka, sud je proglasio krivim Levonijana i za izvršeno krivično delo ubistva u pokušaju Slobodana Brajovića. Isto tako, na osnovu saslušanih svedoka i izvedenih brojnih dokaza El Bekijan je proglašen krivim za ubistvo studenta Željka Milivojevića iz Inđije.

KRIVIČNO veće sudije Tomice Šekularca izreklo je presudu godinu dana kasnije, slučajno ili ne, baš na godišnjicu atentata. Optuženi su proglašeni krivima i osuđeni su na kaznu zatvora od po 20 godina. Po žalbi, Vrhovni sud Srbije preinačio je kaznu El Bekijanu na 15 godina zatvora. Ubistvo turskog ambasadora u Beogradu izazvalo je veliki publicitet u jugoslovenskoj, ali i međunarodnoj javnosti.

Činjenica je, da je zadatak terorista zbog koga su u Srbiju i došli, bio ispunjen. Ubili su turskog ambasadora i svetska javnost je obaveštena da je to urađeno zbog genocida koji su Turci izvršili nad jermenskim narodom 1915. godine kada je po njihovom uverenju ubijeno dva miliona Jermena prilikom proterivanja sa njihovih vekovnih teritorija. Isticali su da je njihova borba za slobodu bila slična borbi srpskog naroda protiv Turaka, te su očekivali da mogu da računaju i na simpatije našeg naroda.

JEDINO nisu mogli da predvide je činjenica da će prilikom njihove oružane akcije stradati i naši građani. Slobodan Brajović je teško povređen jer je želeo da onemogući bekstvo jednog od atentatora i ostao je nepokretan. Student, u želji da uhvati drugog atentatora, bio je ubijen.

Pored Guberine, advokati optuženih bili su i Prijezda Popović, Srđa Popović i Milan Vujin, koji su činili sve da našu i svetsku javnost upoznaju sa činjenicama da jermenski narod ima pravo da se bori protiv svog uništenja, a što je vekovni cilj turske države.

Predstavnici Udruženja Jermena iz Francuske imali su svoj štab u hotelu "Moskva", ali nisu mogli da prisustvuju suđenju jer se ono održavalo u prostorijama bolnice u zatvoru u Beogradu.

Sutra: Terorizam devedesetih godina XX veka