Paganski bogovi

PO predanju, pronalazači astrologije su legendarni egipatski kralj Nehepso i prvosveštenik Petoziris kojima su se zvezdana božanstva javila i otkrila im tajnu astrološke nauke. U drevno vreme se verovalo da su zvezde božanstva koja imaju uticaja na ovozemaljski život. Otuda nazivi planeta jesu nazivi i njima adekvatnih paganskih božanstava - Merkura, Venere, Marsa, Jupitera, Saturna, itd.
Najveća božanstva na nebu tj. najsjajnija nebeska tela (Sunce, Mesec i planete) postala su vladari različitih sazvežđa (skupova zvezda). Vrhovno pagansko božanstvo - Sunce, postalo je vladar sazvežđa Lava, Mesec je postao vladar Raka, Saturn vladar Jarca, itd. Paganska božanstva su takođe postala i vladari dana u sedmici. Sunce je postalo vladar nedelje, Mesec - ponedeljka, Mars - utorka, itd.
Za razliku od mnogobožaca koji su pokušavali da spoznaju svoju sudbinu analizom astroloških znakova, biblijski monoteizam je odgovornost za ljudsku sudbinu prebacivao na samog čoveka i njegov blagoslov je uslovljavao držanjem Božjih zapovesti. Zato je rana hrišćanska crkva bila žestok protivnik astrologije. Njen pisac Tatian, u drugom veku posle Hrista, piše o astrolozima: "Oni su pokazavši ljudima raspored zvezda izmislili sudbinu koja je strana pravednosti, jer, po njima, da li je neko ubica ili ubijen, stvar je sudbine. Demoni su izmislili doktrinu o sudbini. Ali, mi smo iznad sudbine."
Zbog kritike sujeverja, paganstva i razvratnog života tadašnjeg sveta, rana hrišćanska crkva biva u narodu omražena i progonjena. A, zatim, hrišćanstvo postaje državna religija. Međutim, mnoštvo pagana samo prima hrišćansko ime, dok astrologiju zajedno sa ostalim sujevernim običajima zadržava i koliko god je to moguće oblači u novo ruho. Imena paganskih bogova bivaju zamenjena imenima apostola i hrišćanskih svetaca.
Spušta se tama srednjeg veka i uprkos zvaničnom protivljenju autoriteta crkve i njenim povremenim represivnim merama protiv zastupnika astrologije, sama astrologija u narodu ostaje i dalje veoma popularna. Ni progoni ni lomače nisu uspevali da izgnaju astrologiju iz ljudske svesti.
Vremenom, među autoritetima zapadne crkve, astrologija dobija sve češću podršku. Nekoliko papa se bavilo astrologijom ili tražilo savete od astrologa. Na primer, Papa Pavle III, koji je legalizovao jezuitski red, tražio je savete astrologa i sazivao sabore kardinala prema horoskopu.
POTOM astrologija biva gotovo sasvim odbačena i zaboravljena pod uticajem prosvetiteljstva novog veka. Počelo je sa Martinom Luterom: "Bog je stvorio i smestio zvezde na nebu da bi obasjavale carstva na zemlji, da bi razveselile ljude Gospodom, i da bi bile dobri znaci godinama i dobima. Ali oni koji gledaju u zvezde predstavljaju ove božje tvorevine kao da su opasne, kao da zamračuju i prave probleme na zemlji. Astrologiju je izmislio đavo da bi se ljudi plašili od ulaska u brak i od svake božanske i ljudske odgovornosti i poziva. ..."
Ideja prosvećenosti, svojim pozivom upućenim ljudskom razumu da u svoje ruke uzme odgovornost za sebe i svoj život, prirodno je došla u sukob sa determinizmom koji proizlazi iz uverenja da čovekom upravljaju nebeska tela. Iako astrologija nije zabranjivana nikakvim represivnim putem, ona je izgubila svoju popularnost u narodu zajedno sa ostalim sujeverjem.
Kada je zapadni svet zloupotrebio blagoslove prosvećenosti i krenuo putem hedonizma, došlo je do ponovnog buđenja čovekove potrebe da svoje slabosti izgovori pozivanjem na spoljne uticaje, što je dovelo do ponovnog oživljavanja interesovanja za astrologiju, koja danas doživljava svoju pravu renesansu.

(Nastaviće se)

KNjIGU "Astrologija i antropologija, čovek između zvezda, gena i slobodne volje", autora Miloša Bogdanovića, možete naručiti na tel: 011-24-26-940 i 064-15-15-092 po ceni od 360 dinara.